Sat05252024

Poslednja izmena:02:40:23 PM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO Jakim Jaša Bakov - Olimpijac iz Đurđeva

Jakim Jaša Bakov - Olimpijac iz Đurđeva

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 5
  • Sledeća

            Skrajnuti, neretko zaboravljeni, heroji svog vremena, isplivavaju na svetlost istorije menjajući suštinu doba u kojem su živeli. Slučajno ili namerno potisnuta istina o istinskim junacima sa naših prostora srećom, sačuvana je u sećanjima pojedinaca, ili više njih, kao što je Miroslav Čakanj, predsednik Skupštine KUD „Taras Ševčenko“ iz Đurđevo, hroničar i živi svedok događaja i ljudi vezanih za ovo mesto, u opštini Žabalj.

            Život Jakima Jaše Bakova (1906 - 1974), rođenog u rusinskoj porodici u Đurđevu, bio je atletičar, državni nacionalni rekorder u skoku s motkom, učesnik Olimpijskih igra u Berlinu (1936), trkač, osnivač Atletskog sportskog kluba i Fudbalskog kluba u Đurđevu, sportski poslenik koji je nakon započetih studija na Teološkom fakultetu u Rimu, završio Filozofski fakultet u Beogradu, na grupi jugoslovenska književnost, srpskohrvatski jezik i francuski jezik, gde je diplomirao 1934. godine, koji se sporazumevao na 12 jezika, sticajem okolnosti sačuvan je zahvaljujući Đurđevčanima i ljudi poput gospodina Čakanja koji priča:
            - Od bambusa je pravio motku kojom je preskakao visine koje su ga napravile šampionom Jugoslavije 1934/37/47., koji je učestvovao na OI 1936. ali se sa preskočenih 3.70 m i državnim rekordom nije uspeo kvalifikovati u finale zauzevši 26. mesto.
            Nastavio je da se bavi atletikom i u Pančevu, Beogradu, Sarajevu i drugim mestima podučavajući mlađe generacije viteškom načinu takmičenja.
            Zabeleženo je da je 1964. godine, očekivao da će kao atletski trener sa ekipom Jugoslavije prisustvovati OI u Tokiju, ali mu to nije pošlo za rukom. Olučan, ne znajući za prepreke, rešio je da preko Budimpešte, Moskve i čuvenom Transsibirskom železnicom, preko Vladivostoka, potom brodom, dođe do Japana, u Tokio. U Rusinskom domu u Đurđevu, kao svedočanstvo tog njegovog poduhvata čuva se tronožac i torba u kojoj je nosio slaninu za put. Priča dalje kaže da su karte za atletska takmičenja uveliko bile rasprodate, ali nenaviknut na odustajanje, pred nadležnima je otpevao japansku himnu, i za taj jedinstven „poduhvat“ bio nagrađen kompeltom karata za sva atletska nadmetanja (koje je platio).
            - Nakon rata raspoređen je u Ruski Krstur za profesora u novoosnovanoj gimnaziji na rusinskom jeziku. Angažovao se sa manjim uspehom na polju kulture, radio na reformi rusinskog književnog jezika; objavio nekoliko pesama, prevodio basne sa ruskog jezika, pisao prozu. Ljubav prema sportu nastavio je kao trener prenoseći svoje bogato iskustvo na mlade generacije. Tu je formirao i hokejaški tim.
            Od devedesetih godina prošlog veka, tradicionalne sportske igre Rusina „Jaša Bakov“ odvijaju se diljem Vojvodine. Učesnici-sportisti iz raznih sela okupljaju se 10-12 puta godišnje u mestu domaćina takmičeći se u odbojci, fudbalu, košarci, kuglanju, stonom tenisu, šahu..., uglavnom „manjim“ sportovima, koji ne iziskuju velika sredstva. Pobednicima u čast dodeljuja se medalja sa Jašinim likom.
            Bio je i inovator. Poznato je da je na ledu klizaljkama uz pomoć jedra napravljenog od platna „jedrio“ od Novog Sada do Ruskog Krstura kanalom DTD.
            Prilozima Sportskog udruženja - Sportske igre „Jaša Bakov", opštine i raznih sponzora, u dvorištu Rusinskog doma u Đurđevu je 08. decembra 2019. godine otkrivena spomen-bista ovom velikanu sporta.
            Životni put bio je inspirativan i za Srđana Karanovića koji se 1971. kao scenarista i režiser potpisuje ispod dokumentarnog filma „Atletski život - Jaša Bakov“. Film govori o njegovom životu u Novom Sadu, o kratkom intermecu sviranja na violini i angažmanu u horu rusinsko-ukrajinske crkve, o knjigama/priručnicima na temu teorije i metodike sporta, iskustvu u disciplinama jedrenje na ledu i rvanju.
            - U Đurđevu, u tzv. Beloblatskom šoru, 90-tih godina prošlog veka Ulica Vlade Erdelja, ponela je ime Jaše Bakova. Rusinska, u kojoj se nalazi njegove rodna kuća, ostala je Rusinska ulica, i možda bi bilo pravednije da se to promenilo. Ali, od dolaska Rusina 1850-60. godine, u selo koje je nastalo 1800-te, tu je bila Rusinska ulica, pa se nije diralo - objasnio je Miroslav Čakanj.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com