Mon06242024

Poslednja izmena:11:07:14 PM

Back HRANA I PIĆE VINO Pivnica Sv. Đorđe - Čuvar tradicije srpskih domaćina

Pivnica Sv. Đorđe - Čuvar tradicije srpskih domaćina

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 5
  • Sledeća

            Kompleks negotinskih pivnica samo je jedan u nizu koji su, verovatno u drugoj polovini XIX veka, izgrađeni na levoj obali Timoka. Kameni podrumi građeni su gde god je vino bilo dominantno u proizvodnji. Oni su dislocirani na brdo, zbog temperature, a sistem gradnje bio je identičan.

            Na potezu sela Rajac pivnice se poput Feniksa, ponovo rađaju, a sa njima produžava se život autohtonim sortama. Takva je priča, a da li je istinita ili ne, govori Miroslav Floričelović, vinar - vinogradar i turistički radnik i vlasnik Vinarije „Sv. Đorđe“ na Rajačkim pivnicama.
            U Rajcu se četrdesetak domaćinstva aktivno bavi vinogradarstvom i obrađuje oko 30 hektara vinograda, uglavnom sa zasadima sorti francuskog porekla: Game, Burgundac, Muscat Ottonel i dr., kao i domaćim sortama: Četereška, Plovdina, Bagrina, Prokupac. Smederevka. Ali, ovo je priča o Tamjanici, vinu kuće „Sv. Đorđe“, koje se od davnina pravi na ovom mestu, na Rajačkim pivnicama.
            - Bela Tamjanika je autohtona negotinska sorta sa posebnim osvrtom na naš teroar. Ima izuzetno jake bukee i crna i bela. Bela sadrži oko 26-27% šećera kada se bere, krajem septembra. Crna je do 30% i daje vina koja spadaju u grupu blago desertnih vina. Sa posebnim mirisom na tamjan i bosiljak, po kojem je i dobila ime opevano i u narodnim pesmi – “Aj, berem grožđe, biram tamjaniku”. Zato što se u vinogradima Tamjanike sade tamjan i bosiljak. I prilikom cvetanja, kada dođe do oprašivanja, mirise poprimi i od tamjana i bosiljka. I od minerala iz zemlje.
            Tamjanika se sadi na čokot - na gižu u Krajini, gidžu, kako se kaže u drugim krajevima. To je sistem niske sadnje sa 80cm između čokota. Interesantno je da koren Tamjanike ide do 2 - 2,5 m u dubinu. Sa 2,5 m koren crpi silne minerale, koji su u zemlji i koji prelaze u boci. Tako se nekada sadilo, tako se sadi i danas. Tamjanika trpi veliku hladnoću, od -35 do + 35°C. Ovde je kontinentalna klima, i loza ovako sađena trpi te vremenske oscilacije po kojima je kraj poznat.
            Sjajna loza koja daje sjajna vina. Kao da to nije dovoljno, tek Tamjanika potpuno odumire. To što je ostalo su zasadi stari preko 50 - 60 godina. Ogledno dobro Poljoprivredne škole „Bukovo“ iz 1892. godine, gde srednjoškolci uče o Tamjanici kako se sadi, orezuje i od iste pravi vino, ima najstarije čokote. Poslednjih 10-tak godina smo pokušali nešto da obnovimo, ali teško se primaju novi zasadi. Promenila se mikroklima.
            U drugoj polovine XIX veka, tačnije 1864. godine, filoksera napada francuska vinogorja i Francuzi odavde, tokom narednih 38 godina odvoze vino belgijskom prugom uskog koloseka do Crnog mora, Sredozemnog do odredišta u Francuskoj - Bordoa, Marseja, Tuluza, lepe etikete i vina idu dalje. To je bilo za vreme Obrenovića, kada je jedan drveni čabar, zapremine 50l, jer se tako tada prodavalo vino, koštao jedan napoleon. To je bio razlog što je druga polovina XIX veka bila zlatno doba Istočne Srbije.
            I dok su francuski vinogradi „bolovali“ filoksera nije mogla ništa našim vinogradima na brdu, stalno provetravani i osunčani, za razliku od francuskih okrenutih moru. Posle Drugog svetskog rata bilo je zabranjeno da se sadi Tamjanika, jer nisu hteli da priznaju naše autohtone sorte. Tako je i danas. Zapad nam daje subvencije za njihove komercijalne sorte, Cabernet, Chardonnay, ali ne i za naše.

            Nama je ostalo oko hektar i 25-30 ari starih sorti, od čega nekoliko redova bele i nekoliko redova crne Tamjanike. Pivnica „Sv.Đorđe“ je pripadala mojoj baki, a drugu sam nasledio od dede. Oboje su odavde, iz istog sela. I jedan i drugi su imali po šest hektara vinograda i svako svoju kuću. Bakina pivnica je bila u centru, imala konak, jer je početkom prošlog veka izučila za šnajderku i bila malo bogatija.
            Međutim, Pivnice su atrakcija po sebi. Gradili su ih meštani sela podno brda, isključivo za svoja vina. U Rajcu je bilo 270 kuća i iznad Rajca - 270 Pivnica. Svaka kuća imala je svoju vinsku kuću na brdu. Neke se kuće žive, ostali su naslednici, neke kupuju ljudi iz drugih krajevi, čak i stranci. Niko nema plantaže. Svaki je domaćin u selu imao Tamjaniku, 400-500 litara. Služila je za potrebe domaćina, u vreme Zavetine i Krsne slave, da bi se počastili gosti. Tako je i danas.
            Ono što ohrabruje je dolazak sve većeg broja turista. Obilaze jedinstvene u Evropi podrume od kamena za preradu grožđa i čuvanje vina - Pivnice, spomenike vinu i jednom vremenu. Među turistima ima i stranaca, Bugara, Rumuna najviše, ali i Nemaca, Austrijanaca, jer ljudi iz našeg kraja mahom rade u inostrastvu i sa prijateljima dolaze ovde. A od Francuza, ko god dođe, svako zna za filokseru i da je odavde kupovano vino. Ono što je sjajno je da su svi oduševljeni našim autohtonim sortama, jer ovako nešto nemaju. Ovo je šok za njih, od priče o vinskom selu do vina koje se ovde pravi na starinski način, jer za savremeni nema mogućnosti -objašnjava Miroslav Floričelović koji sa suprugom Marijanom ulaže mnogo truda da održi porodičnu tradiciju uz negovanje autentičnih vina i hrane.
            Pivnica „Sv. Đorđe“ datira iz 1878. godine, gde je donji deo pretvoren u degustacionu salu kapaciteta 35 mesta, „idealnu za intimna druženja u duhu XIX veka“, dok je na spratu Konak.
            Za afirmaciju ovog kulturnog blaga istočne Srbije značajnu ulogu imala je Turisitčka organizacija opštine Negotin, koja je kroz razne vidove promocija zaintrigirala turiste pozivajući ih na avanturu u kojoj su objedinjeni i kulturno-istorijski, i prirodni, manifestacioni i tradicionalni, gurmanski i eno potencijali ovog kraja.

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com