• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Da je Novosadski sajam najstarija sajamska kuća u ovom delu Evrope govori podatak da je Prva novosadska izložba priređena od 11. do 26. avgusta 1923. godine a da je 2023. Novosadski sajam obeležio dvostruki jubilej: 100 godina postojanja i 90 godina Međunarodnog poljoprivrednog sajma.

            Ono što je starije od Novosadskog sajma je ocenjivanje kvaliteta proizvoda i usluga koje je počelo na Prvoj županijskoj poljoprivrednoj izložbi 1888. u Novom Sadu kada je ocenjivačka komisija, koja je prilikom vrednovanja poljoprivrednih proizvoda imala svoj Pravilnik, za dobar kvalitet dodelila 44 diplome i 22 zlatnika. Dužina trajanja, broj učesnika, regionalni karakter, vrednovanje kvaliteta od strane najvećih stručnjaka iz zemlje i šire, uvrstili su Novosadski sajam u red najrespektabilnijih institucija za ocenjivanje kvaliteta proizvoda i usluga na prostoru jugoistočne Evrope.
            Jelinak rekije - provereno zlata vredne
            U konkurenciji proizvođača jakih alkoholnih pića, likera i voćnih vina u okviru 91. Međunarodnog poljoprivrednog sajma, radila je komisija u sastavu: predsednik dr Branko Popović (Institut za voćarstvo, Čačak), sa članovima: prof. dr Nermina Spaho (Poljoprivredno-prehrambeni fakultet, Sarajevo, BIH) prof. dr Vele Tešević (Hemijski fakultet, Beograd) prof. dr Marin Mihaljević Žulj (Agronomski fakultet, Zagreb), dr Davorka Đukić - Ratković (Banja Luka, RS - BIH), doc. dr Ivan Urošević (Poljoprivredni fakultet, Bijeljina, RS - BIH), dipl. inž. tehnologije Aleksandra Popović - Jelić (Novi Sad), koja je raddeći nekoliko dana pre sajma probala I ocenjivala 258 uzoraka prijavljenih od strane115 učesnika/proizvođača. Dodeli nagrada je prisustvovao i prof. dr Ninoslav Nikićević, po mnogima najveći svetski stručnjak za omiljeno srpsko piće.
            Dva zlata za Jelinak lozu, rakija od grožđa (2021. i 2022.) i jedno srebro za Jelinak Vilijamovku otišla su u Rakitno, opština Posušje, BiH, proizvođaču Žarku Romiću Džaji, direktoru i vlasniku firme CoTrink doo. Ovogodišnje iskustvo za gospodina Romića bila je još jedna potvrda prošlogodišnjeg uspeha na istom ocenjivanju, doduše tada jedne rakije, a provera istih bila je u februaru ove godine na VI Međunarodnom festivalu jakih alkoholnih piča i likera „Zlatni čokanj“ u Zenici kao najznačajnijem i najbrojnijem ocenjivanju u susednoj BiH na kojem su ove dve lozetakođe osvojile 2 zlatne medalje.
            CoTrink doo je privatna trgovinska firma koja ove godine slavi 30 godina postojanja, čija je delatnost trgovina, distribucija i zastupanje. Sedište društva sa maloprodajniim prostorm smešteno je u porodičnoj kući u Rakitnu, dok je u Posušju moderni prodajno-skladišni prostor. CoTrink doo zapošljava 20-ak radnika sistematski šireći svoju distributivnu mrežu i prisustvo na celom prostoru BiH. Kao takva, CoTrink je uzrok i posledica ostvarenja svih sadašnjih i budućih htenja porodice Romić.
            Proizvodnja rakija, takođe smeštena u Rakitnu, nije ni veliki ni iznenađujući potez Žarka Romića, s obzirom da sve što radi radi u saglasju sa porodicom i koliko je CoTrink porodična, toliko je i proizvodnja rakija samo novi produkt zajedničkih ideja.
            Tradicija stara preko 70 godina
            - Širokoj lepezi poslova kojima se bavi moja obitelj, dodali smo još jedan segment, vezan za proizvodnju domaće rakije, u koji je uključena tradicija mojih roditelja i njihovih roditelja. Ona počinje 2018. godine, a prvi izlazak na tržište dvije godine kasnije. Bez velikog plana da uđemo u tu priču, s “pečenjem” prvog kazana krenuli smo vratiti tradiciju jer su moji baka i djed po majci od početka 50-ih godina prošlog stoljeća imali kafanu, a roditelji naslijedili i nastavili tu ugostiteljsku djelatnost od 1965.godine otvaranjem, tada moderne gostionice JELEN u Rakitnu.  U to vrijeme nabavili su tada najmoderniji kazan u kojem su pekli rakiju, uglavnom šljivovicu do 80-tih godina. I taj kazan je mirovao do 2018. kada smo ga oživili, a već druge godine odlučili da uđemo u te vode, jer nam je i inače kompatibilno sa poslom koji radimo - trgovina i distribucija pića prema ugostiteljskom sektoru - objašnjava gospodin Romić.
            Produžetak tradicije je jedan od razloga dolaska Žarka Romića u Srbiju kroz kupovinu novog kazana za proizvodnju „kao nekad“. Kazan od 500 litara, tradicionaslnog stila i sa dušom „za nasleđe, koji se ne kupuje posle nekoliko godina ponovo“ omogućiće da ukusi i mirisi čistog voća nađu pravu meru.
            Samo najbolje je dovoljno dobro
            Na proverenim temeljima porodica Romić gradi novu priču. Tako se u kući rakije Romić pored loze kao trenutno najvažnijeg i najprodavanijeg proizvoda, uveliko prave i odležavaju šljivovica, vilijamovka, jabuka... Na bazi ovih rakija rade se i likeri od višnje, maline, medovača…i sa trendom širenja tj. povećanja kako rakijskog tako i likerskog asortimana.
            - Od početka smo imali viziju jedne boutique destilerije sa rakijama vrhunskog kvaliteta i produkcijom do cca. 10.000 litara, što podrazumeva i viši cenovni razred. Za sada se radi o relativno maloj proizvodnji, i imamo više na odležavanju nego u prodaji. Najmlađa rakija u prodaji je starosti minimalno 12 mjeseci, a težimo da taj prag postupno dižemo prema 3 godine i to bi bio bazni proizvod. Osim toga, tu su još rakije sa dužim periodom odležavanja što, naravno zahtjeva vrijeme i odvajanje značajne zalihe iz svake godišnje produkcje. Rakije odležavaju u novim hrastovim bariq bačvama cijenjenog slavonskog hrasta kitnjaka. Sve rečeno vodi vrhunskom proizvodu koji je skuplji kako u proizvodnji, u nabavci, voća, tako i prodaji, što je inhibirajući faktor, ali to je naš izbor, da ne idemo u tržišnu utakmicu sa nekakvim low cost proizvodima, nego sa proizvodom vrhunskog kvaliteta - saopštava naš sagovornik i zna da najsjajnija odličja koja dobijaju na relevatnim ocenjivanjima poput onih u organizaciji Novosadskog sajma, veliki su podstrek i potvrda da su na pravom putu i neki signal sadašnjim i budućim konzumentima da se radi o vrhunskom proizvodu, ali isto tako da to nije samodovoljno i da to nije sve.
            - Nemamo ilizuju da će sa jednom - dve nagrade, zlatne medalje, eksplodirati potražnja za našim rakijama, ali se ne zamaramo predikcijama. Imamo posao koji radimo, nismo opterećeni da moramo trenutno nešto prodati, naplatiti, jer ovo je dugometražni film, utakmica na duge staze. Ideja je izbaciti kvalitetan brend, a to nije tako brz put. Svesno smo ušli da iz drugih izvora fiansiramo razvoj ove priče da bi možda u budućnosti mogli očekivati da „stane na svoje noge“ - kaže gospodin Romić.
            Poseban je njegov stav i prema sirovinama. Za sada imaju nešto zasada jabuke, u planu su zasadi šljive i kruške, ali i razmišljanje da nije mana nemati svoje vinograde:
            - Svi koji imaju dodirne tačke sa poljoprivrednom proizvodnjom znaju za dobre i loše godine. Kada imate svoj zasad osuđeni ste na svoj proizvod i u tim lošim godinama, jer kada rodi vaše voće a nije najbolje kvalitete nećete ga bacati, nećete kupovati kod drugog, nego ćete pokušati da izvučete nešto od svog roda sa upitnim rezultatom. Oni koji nemaju svoje, i u lošoj godini, koja nije uvek loša kod svih i na svim pozicijama, kupuju voće i tada će izabrati i kupiti najbolje i time održati vrhunsku kvalitetu. Lepo zvuči kada imate svoje zatvorenu proizvodnju, i da to bude vrhunsko, ali nije aksiom pa je kombinacija vlastitih nasada i dijelom kupovine optimalno rješnje. Jer, jedno je poljoprivredna proizvodnja, a drugo umijeće destilacije i podrumarstvo.
            Ako već piješ, počasti se
            Žarko Romić je jedan od pionira, u smislu beskompromisne orijentacije na vrhunsku kvalitetu proizvoda/rakija, koji podiže lestvicu i standarde proizvodnje rakija u Hercegovini, koja se sada, na žalost uglavnom tretira i dobiva kao nus produkt u proizvodnji vina. Rezultat toga je, uz neke dodatke, jeftin, nekvalitetan proizvod, trećerazredna, ne loza nego komovica koja ne može i ne sme reprezentirati ovu regiju. Njegov stav je da Hercegovina treba, mora i veruje biti teren za proizvodnju, vrhunske rakije, kao što već jeste vrhunskih vina, jer vinograda i voća ima koliko treba koji strpljivo čekaju da se pretvore u vrhunsku kapljicu.
            Budućnost brenda Jelinak projektovan je da se nametne domaćem tržištu, ali i da ne bude samo lokalni brend, već da u bliskoj budućnosti napravi iskorak više i pređe državne granice.
            Još nie zvaničan, ali se naslućuje da će slogan za rakije Jelinak biti: “Ako već piješ, počasti se”- koji šalje poruku i o kvalitetu i o odgovornosti da se ne preteruje ako se već pije.
            Živjeli!