Mon06242024

Poslednja izmena:11:07:14 PM

Back HRANA I PIĆE VINO Vinogradarstvo i fenomen klimatskih promena

Vinogradarstvo i fenomen klimatskih promena

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 2
  • Sledeća

            Suočeni sa promenom vremenskih uslova, od kojih zavisi sav njihov ulog, čak i egzistencija, voćari sve više traže savete od stručnjaka, kako bi zaštitili svoj rad, i sve uloženo koliko toliko vratili. Dr Dragoslava Ivanišević, profesora vinogradarstva i direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu uliva tračak optimizma u sumorne prognoze budućih kretanja u poljoprivredi.

            Promene klime koje su zahvatile celu planetu, odrazile su se na poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, a samim tim i vinogradarstvo. Da su u pitanju ozbiljni uticaji, u cilju spečavanja negativnih impakata govori i Program prilgođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine iz decembra prošle, 2023. godine, kojim se proces prilagođavanja na izmenje uslove sprovodi sistemski i na naučno zasnovnim rezultatima o klimarskim promena u Republici Srbiji.
            - Kada je u pitanju vinogradarstvo klimatske promene imaju i pozitivnu i negativnu stranu. Vinova loza je biljka koja voli sunce, svetlost i ne mogu da kažem da joj ove klimatske promene ne štete, ali mislim i da joj donose više pozitivnih stvari nego negativnih. Prognoze su takve da će rizici od niskih temperatura biti sve ređi, samim tim se i gajenje vinove loze može proširiti. Vrlo bitno je da postajemo sve pogodniji za gajenje stonih sorti, s obzrom da preko 90% potreba u proizvodnji stonog grožđa Srbija uvozi, a klimatske promene nam stvaraju sve bolje uslove za gajenje upravo stonih sorti. Dosta je izazova pred nama, ali po meni, treba iskoristiti promene koje su pozitivne i truditi se da ublažimo negativne. Verujem da će vinogradrstvo naći načina da ide u susret sa ovim promenama - uveren je dr Ivanišević.
            Kao i su svemu drugim, znatne su promene i u vinogradarstvu. Mnogo je stonih sorti u poslednje vreme stvoreno u svetu. Trend je stvaranje besemenih sorti otpornih na visoke temperature dobrog kvaliteta grožđa.
            Razlozi zašto i ranije kod nas nisu toliko gajene stone sorte je bio upravo veliki rizik od izmrzavanja. Ukoliko se želi postići visok kvalitet stonih sorti isključivo se koriste visoki uzgojni oblici, najčešće oblici pergole i na taj način grožđe dobija više sunca i brže sazreva. Čak i globalne promene u proizvodnji grožđa idu u tom pravcu, s obzirom na sve veći značaj lokalnih tržišta, nižih cena transporta...
            - Voćarstvo i vinogradarstvo su svojevrsan „univerzitet na otvorenom“ gde svaka godina, svaki mesec donosi nešto novo, zahteva mnogo znanja i usavršavanja, a struka kaže da ono što nam sledi je prilagođavanje sortimenta. To opet treba gledati pozitivno. Cabernet Sauvignon npr. nije redak na Fruškoj gori, davno je stigao, ali njegovo vreme na tek dolazi, jer je to sorta koja voli sunce i može da bude dobra sirovina za roze vina ali, nije uvek idealan za fina vina. Slično je i sa Probusom, koji će u kontekstu promena tek pokazati sav svoj potencijal. Moramo iskoristiti postojeća iskustva, znanja, ali i dalje treba nastaviti u razvoju agrotehnike. Neke nove stvari koje su bile gotovo nezmislive u vinogradarstvu, poput navodnjavanja, kada govorimo o vinskim sortama, postaće vrlo brzo naophodne. Kao i odgovarajuće protivgradne mreže koje se ranije nisu koristile na našim terenima - poručio je prof. dr Dragoslav Ivanišević.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com