Sun07142024

Poslednja izmena:10:05:24 AM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO Biciklizam - Filozofija i način života

Biciklizam - Filozofija i način života

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 7
  • Sledeća

            Biciklizam je zbir ekoloških, ekonomskih, zdravstvenih i drugih pozitivnih efekata, kako na čoveka tako i životnu sredinu. Bicikl kao sredstvo putovanja radi turističkog doživljaja doveo je do kreiranja cikloturizma - vida turizma koji je, prema podacima Evropske biciklističke federacije označen kao jedan od najbrže rastućih vidova turizma u svetu poslednjih godina. Nastao u Velikoj Britaniji u XIX veku, proširio se zemljama zapadne Evrope, cikloturizam danas širom sveta doživljava punu afirmaciju, što se odrazilo i na broj cikloturista i na unapređenje biciklističke infrastrukture.

            Base Camp - Urban Guerrilla Bojana Stanisavljevića u Negotinu, već sedam godina mesto je koje cikloturisti rado posećuju. Od ukupnog broja gostiju u ovom domaćinskom kutku u centru Negotina, čak 1/3 čine upravo ovaj profil turista. To ne iznenađuje, jer se evropske rute EuroVelo6 i EuroVelo13 u dužini od jednog kilometra spajaju i prolaze ulicom Stojanke Radosavljević, u kojoj se na broju 10, nalazi rustična spratna predratna vila obrasla gustim zelenilom.
            Base Camp - Urban Guerrilla B&B (2*) raspolaže sa četiri smeštajne jedinice za 15 osoba. Iako se ovde vrše samo osnovne popravke na biciklu, a delova nema, cikloturisti su prepoznali ovaj prostor jer se poklapa sa osnovnim načelima njihovog pojmanja, kada je reč o stilu i načinu putovanja, do životne filozofije - jednostavnosti, dovoljnosti, zadovoljstva.
            O tome, Bojan Stanisavljević, suprug i otac dvoje odrasle dece na čiju pomoć uvek može da se osloni, po struci ekonomista, može knjigu da napiše, i sam fasciniran njihovim sistemom vrednosti i odnosu prema životu:
            - Iako dolaze sa raznih strana i iz različitih kultura, biciklisti su svi slični jer im je pristup životu sličan. Možda su evropljani malo zatvoreniji u odnosu na južnoamerikance, Španci u odnosu na Nemce i Švajcarce, ali sve ih povezuje specifičan pristup upoznavanja neke zemlje. To se pre svega odnosi na uspostavljanje kontakta sa lokalcima, koji zaustavljaju bicikliste a ne oni koji putuju autom, autobusom, motorom. Od Negotina prema istoku ljudi su ljubazniji, predusetljiviji, u čemu definitivno prednjače Iranci - koji slove za najgostoljubljiviji narod na svetu. Mogu da ispričam slučaj devojke, koja je rasporedila nešto keša na više mesta i desilo se da je slučajno sa nekom kesom, bacila i poveću sumu. U Iran je sa dečkom došla sa 100 evra, ali na kraju nisu uspeli ni to da potroše jer su ih non stop nudili hranom, pozivali na ručkove, a kada bi im ponudili novac, ljutili bi se. Tako je i u Kirgistanu, Tadžikistanu... i što je ruralnija sredina ljudi su ljubazniji.
            Zainteresovala nas je i priča o Japancu koji je nakon sedam godina pešačenja i isto toliko godina obilaska sveta biciklom, koji mu je kupila jedna Kineskinja, stigao u Negotin baš u vreme korone i ostao dva i po meseca. Budistički monah, bivši šampion Kjota u tenisu, sa znanjem 3 - 4 svetska jezika, ukulele muzičar, došao je sa slomljenim instrumentom a u Urban Guerrilli je našao besplatan smeštaj, dobio novi instrument i mogućnost da širi muzičku radost Neogtinom, svirajući u centru grada i tako zaradio za povratak kući nakon 14 godina.
            - Nije redak slučaj da se dvoje ili više njih u Urban Guerrilli, gde su svratili da predahnu, upoznaju i zajedno nastave put. Puno je i parova koji su se sreli, zavoleli i sada putuju zajedno. Biciklisti su jedninstveni, neposredni i dele iste navike i pogled na život - objašnjava naš sagovornik, dodajući: - Ceo život vozim bicikl i sa suprugom godišnje prođemo 8 - 10.000 km, ali ne idemo dalje jer imamo dinamičan posao koji volimo. Ne bih voleo da odem a da ne ugostim goste kako treba, kako očekuju. Nekada se proključim sa njima i vozim par dana. Imam prijatelja iz Austrije koji često dolazi i zajedno pravimo ture.
            Napominje i da je broj cikloturista kroz Srbiju u ozbiljnom rastu, pre svega zbog odličnog sistema putokaznih oznaka i štampanih mapa „Kartografije Huber“ koji su međusobno usklađeni i dopunjuju jedno drugo. Zahvaljujući tome, Srbija je u domenu cikloturizma blizu nivoa dunavskih zemalja poput Nemačke i Austrije, a daleko ispred npr. Mađarske i Rumunije. Mnogi turisti ne prate te rute, već kreiraju svoje, intenzivno „cirkulišući“ od aprila do kraja oktobra. Tokom zime prođe tek po neko.
            - Svako ko bi proveo malo vremena sa njima promenio bi se. Družeći se sa njima i u sebi samom prepoznao sam slične stavove i ideale. Uz ove putnike, kada vidiš koliko su skromniji, manje zahtevni, i koliko njih sa raznim stepenom invaliditeta, i uprkos tome putuju sami, morate da osećate prema njima divljenje. Gost nam je bio i jedan Holanđanin oboleo od multiple skleroze, kojem su lekari predvieli 3-4 meseci života, a on putuje po svetu biciklom, učestvovao u preko 30 Iron man-a. Zato sam siguran da je sve u glavi i isto tako, da to ne može svako. Moraš da imaš nešto u sebi da to pokreneš. Nije sve ni u parama. Dovoljno se zaradi. Nemac koji je jutros otišao ostavio nam je 25 evra više nego što je trebalo, jer je tako hteo, zato neke druge primamo besplatno. Parama ne možeš da kupiš tu pozitivnu energiju, niti znanje koje oni mogu da prenesu - tako govori bivši stonoteniser, na čijem se placu nekada nalazila sala za stoni tenis, nakon čega je nikao teniski teren, jer su njegova deca volela da treniraju, kao i ostala deca iz Negotinu. Od 2000 - 2020. bila je tu i škola tenisa i iako samouki, gde god su se negotinci pojavili pobeđivali su. Ali sve je manje dece, a i onima koja dolaze nedostaje ambicija i želja da nešto nauče. Danas je ovo mesto druženja, mada paradoksalno za zemlju svetskog No.1, najboljeg na svetu ikada.
            Projekat porodice Stanisavljević proširuje se na vinsko selo Smedovac, nezagađeno i okruženo prirodom, na proplanku na kojem još uvek pasu koze. Vraćanjem u život ono što je ostalo od dedova i očeva, pri kraju je uređenje malog kampa, vinoteke u kojoj će se naći „smedovačko“ vino ovdašnjih vinara sa etiketom na kojoj će biti označen i podrum i proizvođač i godina berbe, ali pod jednom, zajedničkom imenom. Sve zbog poljoprivrednika koji nemaju vremena da dočekuju i ispraćaju goste, a koji kada svrate vole da ćaskaju, degistiraju i čuju neku zanimljivu priču. U podrumu će se takođe, uz bilijar i sto za stoni tenis okupljati i družiti meštani, preko zime, kada na selu ima malo više vremena.
            Da li zbog pozicije, na tromeđu Srbije, Rumunije, Bugarske, tri planine, dve reke, jedinstvene istorije, posebno one vinske i sa njom povezane o Pimnicama, tek Negotin i Negotinska Krajina postaju pravi magnet za turiste, od kojih neki odluče da tu i ostanu.
            - Gospodin iz Poljske je pre dve godine došao biciklom u Negotin sa sinom, prošle godine sa sinom i ćerkom, a ove planira da dođe sa celom porodom. Toliko mu se sviđa Smedovac da želi da kupi kuću u selu i da se tu nastani. Jedna Iranka, koja živi u Amsterdamu, ima ideju da kupi i renovira jednu pimnicu i da se bavi organiskom proizvodnjom, da pravi hlebove, da bude malo tu, malo u Holandiji. Devojka iz Braćevca (Negotin) sa dečkom sa Islanda i njegovim prijateljem kupili su kuću u Rogljevu i planiraju da postanu stanovnici ovog sela. Od prošle godine u Rogljevu živi i jedan Amerikanac, jedna francuska porodica je postala vlasnik vinarije, a Smedovac za porodicu Beograđana, umetnika, postao je novi dom - kaže naš sagovornik.
            Sličnih primera je dosta i jedno je sigurno – to se ne događa slučajno.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com