Ruralni turizam je specifičan oblik turizma koji podrazumeva učešće turista u svakodnevnim aktivostima, kao što su rad u bašti, briga o životinjama, kuvanje, zanatstvo, zabavu i dr. Oslonjen na dve ključne privredne grane - poljoprivredu i turizam, doprinosi celovitosti identiteta jedne lokalne zajednice i kao takav značajan je faktor održivog razvoja ruralnih područja.
Uzroci kretanja turista iz urbanih u ruralne krajeve su brojni i mogli bi se svesti na trend kraćih, a češćih odmora i dostupnosti ruralnih područja, u „otkrivanju“ potisnutih vrednosti, u autentičnom obliku još uvek sačuvanih u seoskim sredinama.
Marko Radić, rukovodilac sektora za promociju turizma Turističke organizacije Republike Srpske, učesnik Kongresa posvećenom ruralnom turizmu u Vrdniku, krajem maja, u organizaciji Centra za ruralni razvoj Vojvodine i Turističke organizacije Vojvodine (TOV), predstavio je ovaj turistički izazov koji, po njegovim rečima, treba graditi na principima autentičnosti ponude i time privući goste da naprave izbor u skladu sa svojim afinitetima.
Po rečima gospodina Radića, ruralni turizam kao forma turizma sve više privlači turiste željne autentičnih iskustava putem direktnog dodira sa lokalnom kulturom. Činjenica da sela poprilično nestaju, ljudi raseljavaju, intenzivira borbu za svakog čoveka. U tom kontekstu, ruralni turizam predstavlja i način borbe za opstanak sela.
- Potrebu za ovakvom vrstom turizma kreirao je sam čovek modernim načinom života i vremenom prihvaćenim navikama - objasnio je gospodin Radić kroz primere brzog načina života, saobraćajne gužve, brze hrane, dugog sedenja ispred kompjutera, izlaganja stresnim situacijama i sve manje vremena za boravak u prirodi i druženja sa porodicom.
- Turisti vole autohtono, personalizovano, autentično i ovakvom ponudom dobiju ono što su davno izgubili. Oni danas žele to da vide, okuse, na kraju i plate, što je najbitnije za ekonomiju nekog malog sela, opštine, ili regije. Pri stvaranju turističke ponude i promocije destinacije više ne prodajemo mesto samo po sebi već iskustvo koje se može doživeti na tom mestu. Turisti traže učešće i doživljaj kroz autentičnu korelaciju i lično shvatanje kulture - direktnu interakciju i momentalno iskustvo. Vezano za ruralne destinacije na našim terenima, moramo usmeriti pažnju na domaću hranu, autentično iskustvo u skladu sa našim načinom života, običajima i tradicijom, kako bi udahnuli život tim područjima i uticali na ekonomiju sela.
Marko Radić je podvukao je i navode dr sc. Josipa Mikulića, sa Ekonomskog fakulteta, redovnog profesora na Katedri za turizam, Institut za turizam: „Mikrodestinacija nudi sve ono što savremeni turista od nas traži, a što turistička politika priželjkuje. Mikrodestinacije nude spoj poljoprivrede i turizma na jednom mestu, zelen, autohton, ne masovan, manje sezonalan, personalizovan pristup gostu, uz domaće proizvode „od polja do stola“, perspektivu i mogućnost zapošljavanja lokalnog stanovništva, često u područjima poharanim depopulacijom“.
Kao pozitivan primer kreatora novog talasa nade u oporavak sela i dinamičniji razvoj ruranog turizma pominje projekat „Hercegovačke kuće“, čiji je uspeh isprovocirao nastanak sličnih integralnih centara za promociju, plasman i prodaju domaćin proizvoda, poput: „Krajiške kuće“, „Potkozarske kuće“, „Semberske kuće“..., pet šest verzija iz različitih regija.
- Na osnovu primera „Hercegovačke kuće“ trenutno se radi strategija razvoja Trebinja, koji koriste kako bi okupili male proizvođače na jednom mestu. To je ozbiljna priča koja se širi i negde prevazilazi okvire same destinacije Trebinja, pomažući lokalnom proizvođačima kojima je jedini spas i prilika da prodaju svoj proizvod u turizmu - rekao je Radić, i istakao i druge oblike rada na razvoju sela među kojima je i učešće na svetskom konkursu „Najlepše selo“ na čijoj listi su se 2022., među 14 sela iz BiH našla i tri iz Republike Srpske: Mrkonjićka Pecka, nevesinjski Bratač i banjalučka Krupa na Vrbasu. Značaj ovog Konkursa za očuvanje sela je nemerljiv, kako zbog same promocije potrebe u očuvanju sela prepoznavanjem njihove prirodne i kulturne baštine, tako i podsticanja razvoja lokalne zajednice postavljanjem na turističku mapu.
