• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

            O lepoti života na selu svedoči porodica Lazić iz Stragara, varošice kraj Kragujevca, koja je na dedovini osnovala Etno kuću, svedočanstvo ljubavi prema ukorenjenim vrednostima. Učiteljica, slikarka, umetnica, Jelena Lazić, motor je porodičnog usmerenja ka tradicionalnom, koju u stopu prati suprug, inspirator, realizator i podržavalac njenih ideja.
            A tu je i ćerka Milica Lazić, vaspitavana u duhu izvornog i autentično nasleđenog diskusa, potpredsednica Udruženja „Dušan Milošević - prvi srpski olimpijac“.

            - Udruženje je osnovano 2024. godine sa ciljem čuvanja od zaborava i negovanja sećanja na meštanina - Stragarca, Dušana Miloševića (Stragari, 01. jun 1894 - Beograd, 19. maj 1967), jednog od dvojice prvih učesnika na V Olimpijskim igrama 2012. održanim u Stokholmu. Na osnovu projekta koji smo adresirali na Olimpijski komitet Srbije, odobrena su finansijska sredstva za obnovu spomen sobe u okviru Osnovne škole „Julijana Ćatić“ ranije ustanovljene, ali u vrlo lošem stanju, što je zahtevalo potpunu adaptaciju i opremanje u skladu sa imenom našeg sugrađanina - objasnila je Milica Lazić, predstavljajući čoveka, velikana svog doba, o kojem postoje pisani izvori, ali o kojem se, i pored toga, malo ko zna. U želji da podsete, obaveste i reprezentuju građanina Stragara, koji je odrastao u Beogradu, školovao u srpskoj prestonici i Nemačkoj, ing. rudarstva, osnovača rudnika azbesta u rodnom mestu, poštovanog i cenjenog od meštana, jer se osećao kao jedan od njih, grupa mladih entuzijasta odlučila je da preduzme radikalne korake i u amanet ostavi zalog za potonje generacije, sećanje na velikana sporta i privrede jednog mesta sa potencijalom da postane veliko.
            Dušan Milošević 1911. učestvovao je u osnovanju Beogradskog sportskog kluba (BSK), gde se istakao i kao igrač i kao sekretar. Kao atletičar učesnik je OI 1912. u Stokholmu, i uz Dragutina Tomaševića iz Petrovca na Mlavi bio prvi srpski olimpijac. U kvalifikacionoj trci na 100m pao je pred ciljem i naknadnom istragom u stokholmskoj bolnici utvrđeno je da je otrovan, pošto je u njegovom telu pronađen arsen. Prilikom njegovog oporavka posetio ga je predsednik Olimpijskog komiteta Pjer de Kuberten ali počinilac nikada nije pronađen. Nakon povratka sa OI posvetio se fudbalskoj karijeri u BSK-u. Prvi svetski rat proveo je u logoru u Nemačkoj, po završetku odlazi na studije u Nemačku (Berlin), nakon čega se vraća u Beograd gde se oženio i imao tri sina. Godine 1922. u rodnim Stragarima osniva rudnik azbesta „Miloševo“ koji zapošljava 60 meštana. Nakon Drugog svetskog rata rudnik mu je konfiskovan, ali u kojem je nastavio da radi kao tehnički savetnik do 1965. godine. Voleo je i podržavao mesni fudbalski klub, vreme provodio u druženju sa meštanima i boravku u Banji Voljavči, jedinoj banji u Srbiji, koja se i danas zove po manastiru kome je pripadala, kao jedinstven primer stare manastirske banje, u vili Švabić.
            Memorijalnu sobu su otvorili predstavnici Olimpijskog komiteta, na čelu sa generalnim sekretarom Olimpijskog komiteta Srbije, Đorđem Višackim, bivšim olimpijcem i jednim od najboljih srpskih veslača svih vremena, 01. juna, na 130-godišnjicu rođenja velikana, sportiste Dušana Miloševića.
            Ove, 2024. godine, Udruženje „Dušan Milošević - prvi srpski olimpijac“ obnovilo je Memorijal sa njegovim imenom, kako bi se skrenula pažnja i uvećao broj poseta, kako bi se priča pronela dalje, iz mesta u mesto, iz generacije u generaciju, da se i iz malenih sredina mogu uzdići heroji i heroine, uspešni ljudi u jednoj ili više oblasti.
            Sve ovo odigravalo se u olimpijskoj 2024. godini, u vreme održavanja velike svetkovine - „Šumadijski dani šljiva“, ustanovljene sa idejom da uzdignu ovu varoš „srebra“ vredne, njenu istoriju, žitelje, vreme u kojem su cvetale privreda, kultura, sport..., a ljudi bili jedinstveni u veri - idealan tajming za širenje jedne priče koju posebno ljudi iz sporta, oni koji vole sport i oni koji neguju sportsku tradiciju obavezno treba da znaju.
            Znanje je moć. Svako zasiguno neće uticati na životne odluke ali će ga učiniti ispunjenijim. Prvi olimpijac iz Srbije bio je Momčilo Tapavica, uspešni arhitekta iz Novog Sada, koji je na prvim OI u Atini, u aprilu 1896. godine u Grčkoj, bio među spotistima iz 14 zemalja, a jedini strani vladar koji je prisustvovao događaju na poziv grčkog kralja Georgija I, bio kralj Srbije Aleksandar Obrenović. Iako svestrani sportista izuzetog talenta, Tapavica je tom prilikom osvojio bronzanu medalju u tenisu, i to za Ugarsku.