• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

            Kult drveta prisutan je kod drevnih naroda od davnina. Za Srbe svetim su smatrani hrast drvo - zapis, posvećeno bogu Perunu, koje je imalo ulogu hrama, i lipa, zbog lekovitog svojstva njenih cvetova. Za svakog Šumadinca sveto drvo je šljiva i za kuću koja nema šljivu, govorilo se „da nema ni domaćina ni gostiju“. Vekovima smatrana i hranom i lekom, šljiva je i danas najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji, čak 70% ukupne proizvodnje šljive se nalazi u zapadnoj Srbiji i Šumadiji. U Šumadiji nema sela koje nema šljivu, a voćari u podrudničkim selima Stragarima, Masloševu, Kotežu, Vlakči..., najveći su proizvođači šljive u Šumadiji. Važno je naglasiti da se pored tradicionalnih, podižu zasadi starih sorti, sve traženiji na tržištu.

            Dragan Radović iz Masloševa kod Stragara ima registrovano poljopriverdno domaćinstvo, koje čine šest članova iz tri generacije. Osim njega i supruge, tu su roditelji i deca: ćerka, student Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, sin zaposlen, ali oboje od malih nogu pomažu, jer „ako hoće da žive moraju da rade“. Tako je vaspitavan i on, i njegov otac, i otac njegovog oca. A kada je reč o šljivi, Dragan Radović kaže:
            - Nekom je profit, nekom zadovoljstvo, nekom muka... Za razliku od drugih voćnih vrsta ona ima najširu primenu. Može za konzum, sušenje, džem, rakiju, slatko, sokove... I s jedne strane mogu da budem zadovoljan, ali do pre 15 godina imali smo manje površine i cena šljive istu kao danas. Došlo je vreme kada sa proizvedenim količinana, dnevnicama, potrebnim hemijskim sredstvima, kontinuiranim obnavljanjem mehanizacije, kao i zasada, i malo i živeti, šlolovati decu, vraćati poreze, teško izlazimo na kraj. Sve je to prevelik pritisak na budžet jednog domaćinstva.
            Domaćinstvo Radović se najviše bazira na proizvodnji destilata, u kojoj vidi delimičan izlaz za novonastalu situaciju, jer je u ovom slučaju rashod minimalan, potrebe za radnom snagom takođe, a tržište je sigurno.
            Ovo nije prvi put u novijoj istoriji da je seljak, poljoprivrednik, proizvođač na udaru, i da se globalni ekonomski problemi slamaju na njemu. Ovaj vrsni domaćin takođe primećuje da poljoprivrednici, poput njega, nemaju kome da se obrate za poboljšanje uslova proizvodnje. Kucali su do sada na razna vrata i redovno ostajali bez odgovora. Smatra da je tržište u privatnim rukama i kako se ko snađe tako će da funkcioniše. I to ne važi samo za šljivu, već i za jagodu, malinu, stoku, mleko... A onaj ko ne izdrži taj će bataliti poljoprivredu, proizvodnju i negde će se zaposliti. Za njega, prvi i osnovni problem je u radnoj snazi:
            - Za jedno poljoprivredno domaćinstvo potrebno je minumum četvoro sposobnih da bi to domaćinstvo funkcionisalo. Ako se svede na jedno-dvoje položaj se drastično pogoršava, jer još uvek su domaćinstva porodična priča, bez obzira da li je u pitanju voćarstvo, vođenje restorana ili nešto treće jer je u porodici najveća podrška.
            - Opšti nesklad nastaje kad država neke podržava bez obzira da li funkcionišu ili ne. Niko ne pita nas poljoprivrednike šta nam treba nego smo dovedeni pred svršen čin. Ne sviđaju mi se ni dešavanja oko Registracije poljoprivrednih gazdinstava, i 50 ari potrebnih za registraciju, koje automatski ulazi u PIO i zdravstveno osiguranje, što na godišnjem nivou iznosi oko 140.000 din. Naime, onaj koji ima jednu kravicu i jedan ha zemlje i školuje decu, i onaj sa 100 ha, ne mogu imati isti porez, jer nimaju ni istu zaradu. To je prouzrokovalo najzveće zaduženje u PIO i zdravstvenom osiguranju, jer narod nemajući odakle da plati zanemario je proizvodnju, a radi se o ogromnim troškovima. Potrebno je izaći u susret ljudima, jer je kamata veća od glavnice - kaže naš sagovornik.
            Domaćinstvo Radović iz Masloševa, u kojem prema popisu iz 2022. živi 390 punoletnih stanovnika u 139 domaćinstava, sela iz kojeg je rodom majka vožda Đorđa Petrovića - Milica i supruga Jelena, ima 7 ha zemlje, od čega 2.000 stabala šljive, isto toliko jabuke i toliko zasada Oblačinske višnje. U toku prošle godine u domaćinstvo je ušao berač za višnje, koji je našao upotrebu i u berbi šljiva, čime je smanjen rashod, a vreme berbe ubrzano. 
            - Malo više se baziramo na proizvodnji blage rakije. Početkom jula ove godine, potpisan je Ugovor o formiranju fonda za podršku malim proizvođačima voćnih rakija, u okviru inicijative „Destilati za destilerije“, pokrenute od strane Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, Grada Kragujevca, Regionalne asocijacije proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ i Centra za strna žita i razvoj sela, kojim se predviđa stručnu pomoć, nabavka opreme, garantovana cena otkupa. Ako uspemo da ostvarimo te ideje, biće to „vetar u leđa“, barem nama koji preko 20 godina proizvodimo tu blagu rakiju, a tek ovim Ugovorom, nadamo se, da ćemo ostvariti siguran plasman, najbezbolinije i sa najmanje stresa. Podsećam da smo i pre 20 godina imali problem sa destilatima i registrovane destilerije koje su proizvodile finalni proizvod, i verujem da će ovoga puta biti drugačije - zaključuje Dragan Radović.