• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

            Šumadija nije samo geografski centar Srbije. Zahvaljujući nastojanjima Udruženja „Šumadijska rakija“, takođe i potvrđenom zaštitom oznake geografskog porekla Šumadija je najznačajniji proizvođač na svetu, ovog u Srba nacionalnog pića, čuvar njegove sirovinske baze - autohtonih sorti šljiva, načina proizvodnje, procesa unapređuja kvalitet, plasmana.

            Nikola Tanasijević, vlasnik porodične destilerije „Podrum pića TIM“, brenda domaće rakije „Dar visova“, u selu Ramaća, na obroncima planine Rudnik, podno Ramaćanskih visova - koji su poslužili za ime brenda, 25 km od Kragujevca, na n.v. od oko 600 m., jedan je od osam osnivača Udruženja „Šumadijska rakija“ iz 2017. godine, na inicijativu Regionalne razvojne agencije, kao posrednika. Među prvih osam članova Udruženja (koje danas broji 27-28 registrovanih destilerija) - pokretača jedne kompleksne, pre svega originalne priče, nemajući na koga da se naslone, u stvaranju jednog značajnog i vrednog proizvoda u najširim okvirima, našao se i naš sagovornik.
            U okviru porodičnog biznisa, Tanasijevići na 4ha zasada gaje sorte Čačnska ronda, Čačanska lepotica, Crvena ranka (Crvenjača, Šumadinka, Darosavka, Ranovača), naša najstarija, najznačajnija i najrasprostranjenija rakijska sorta šljive, među najboljim i najrodnijim autohtonim sortama i Stenlej, ukupno oko 2.200 stabala. Proizvodnja je planski, komercijalno, prestižno kvalitativno bazirana na rakiji od šljiva: rakiji od 12 meseci iz inox-a (Čačanska rodna); tri i sedam godina staroj rakiji (60% Čačanska lepotica, 20% Čačanska rodna i 20% Stenlej), i premium varijanti - petnaestogodišnjoj rakiji odležanoj u buretu  kombinacije hrasta i bagrema, što proizvodu daje posebnu boju i aromu (50% Crvena ranka, 50% Čačanska rodna).
            Distribucija ovih rakija trenutno je samo na nivou Srbije (Kragujevac, Novi Sad, Beograd, Čačak, takođe kroz direktnu ponudu u restoranima, kafićima, ugostiteljskim objektima, specijalizovnim prodavnicama), jer se radi o ograničenim količinama.
            - Zadovoljni smo postignutim, ali uvek može bolje. Razmišljamo jednog dana i o izvozu, međutim, još uvek radimo na lagerovanju, odležavanju, a od ove godine smo i proširili proizvodnju sa džemom i slatkim od šljiva - još uvek u pripremnoj fazi, sve sa naših plantaža, kako bi maksimalno iskoristili sirovine i pružili potrošačima kvalitetne, domaće proizvode - kaže gospodin Tanasijević, dodajući da se porodica bavi i ratarstvom (pšenica, kukuruz, soja), a do pre nekoliko godina držali su i farmu krava.
            „Dar visova“ je porodična priča mladog bračnog para sa sinom (12 godina), srazmerno sa njegovim uzrastom uključenog u sve procese rada, od orezivanja do skupljanja plodova, od pečenja do flaširanja, prati, pomaže. Uz ovaj trojac su i supruzini roditelji, na čijem imanju je podignut zasad, koji u skladu sa mogućnostima, takođe doprinose zajedničkom poslu.
            - Voleo bih da moje dete nastavi naš rad, jer proizvodnja rakije je dugogodišnji proces, koji zahteva prisustvo, praćenje, angažovanje nekoliko generacija. Što je starija rakija je mnogo lepša i kvalitetnija, a samim tim donosi i bolju zaradu. Ali, da bi planovi pojedinačnih proizvođača mogli da se ispune, potrebno je da se država više uključi i pomogne, pre svega mladim ljudima, nebitno da li je reč o proizvođaču voća, rakije, mleka..., a ne kao što je trentno slučaj, da se nešto daje, a zahteva mali milion dokumenata, što demorališe mnoge već u startu i zbog čega ima puno odustajanja - objašnjava naš sagovornik.
            Posebno je Nikola Tanasijević zadovoljan i što se na mapi jakih alkoholnih pića sve više i vidnije izdvaja rakija, konkretno rakija od šljive, kao jedan od najkvalitetnijih proizvoda na svetskom nivou. To je svojevrsno priznanje istovremeno i podstrek masovnijem vraćanju autohtonim sortama, što je dovelo da danas svaki iole ozbiljniji prozvođač u svojim zasadima ima autohtone sorte šljiva. Uz primedbu (sumnju) da toliko zasada ne postoji, na čemu, opet treba da radi država.
            Udruženje „Šumadijska rakija“, pokrenulo je projekat na kojem Institut za voćarstvo u Čačku u cilju očuvanja autohtonih sorti uveliko radi. Osim jabuka Vidovača i Ilinjača, krušaka Lubničarki, višnje Cigančice i Oblačinske našle su se i šljive: Belošljiva, Crvena ranka (Crvenjača).
            Veliku ulogu imalo je Udruženje i u projektu „Destilati za destilerije“, koji su podržale sve relevantne institucije u nadi da će povezati ceo lanac proizvodnje i prerade šljiva i pomoći proizvođačima da reše problem „viškova“, odnosno neiskorišćenih količina plodova. Da se čitav put „od ploda do rakija” poveže i da proizvođači šljiva ako žele da pretvore u blagu rakiju, imaju sigurne kupce, registrovane destilerije, po prihvatljivim cenama, i ostvare veću zaradu nego da prodaju kao sirovinu. Postoje ideje i trebalo bi da zaživi, ali kako nije lako tako nije ni brzo.
            Bitno je da je sve više onih koji prepoznaju kvalitet rakije i znaju da ga cene (plate). Drugo zapažanje odnosi se na činjenicu da ljubitelja rakije više niko ne može prevariti.