Zaštitni znak najveće turističko-privredne svetkovine u Vojvodini - „Dana piva“ u Zrenjaninu, čovek koji je govorio na prvoj i svim potonjim  zdravicama na ceremoniji otvaranja ove svake godine sve veće fešte, je Prvoslav Zakovski, za prijatelje Zaka, glumac Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu, koji u 78. godinu života još uvek uspešno igra svoje pozorišne uloge i uživa u onoj najdragocenijoj - životnoj.

            Dani piva uzdigli turistički Zrenjanin
            Od samih početaka manifestacije, 1986. godine na pozornici stajao je prilikom otvaranja uz sve Ministre, od 2000. i gradonačelnike, sportiste poput braće Grbić do Ivane Španović, koji su se smenjivali, a on ostajao do danas, nameran da sačuva snagu i zdravlje da nazdravi i sledeće godine, po 40-ti put. On je prava osoba da povuče paralelu između „Dana piva“ nekada i sada, manifestacije koja je uzdigla turistički Zrenjanin, što je i potvrđeno dodelom priznanja „Najbolje iz Vojvodine“ za 2022. godinu, od strane Pokrajinske vlade, Sekretarjata za privrivredu i turizam, uz obrazloženje da „opravda brend, priznanje i tradiciju jednog od najposećenijih turističkih i zabavno-muzičkih festivala u Srbiji“. Ove, 2024. „Dani piva“ su dobitnik i „Kapije uspeha“ za 2023. koje Privredna komora Vojvodine tradicionalno dodeljuje najboljim kompanijama i pojedincima za postignuti kvalitet usluga u oblasti turizma.
            - Prve Dane piva organizovali su Ugostiteljsko preduzeće „Vojvodina“ i Zrenjaninska pivara uz pomoć Turističkog saveza opštine i zrenjaninskih pivara, u čast 240 godina proizvodnje tog pića u ovom gradu. Prve dve - tri godine opštinske vlasti nisu blagonaklono gledale na ovaj događaj, o kojem su bili samo šturi napisi. Za razliku od opštinskih čelnika, građani su je odmah prihvatili i kada je ista počela da okuplja ne samo građane, već i posetioce iz drugih mesta, pretvorena je u pravu gradsku svetkovinu. Nekada je bilo sve drugačije, ni nalik na danas, iako su i tada i sada Žitni trg i Trg slobode ostali dva centralna mesta događanja. Improvizovanu binu činile su dve sastavljene traktorske prikolice, za veći broj izvođača, dok je jedna prikolica korišćena za manje programe. Neretko poznatim pevačicama koje su nastupale na „Danima piva“, a priliku su dobijale samo najuspešnije i u tom trenutku najpoznatije, zaglavljivala se štikla između dasaka, pa su imale pomagače koje su im priskakali u nevolji tokom nastupa. Bilo je interesantno, kao i danas, kada pozornica izgleda kao vasioniski brod – priseća se gospodin Zakovski, posebno prve zdravice preširoke i predugačke koju je godinama korigovao da bi ličila na pravu zdravicu, i koju je tada pročitao jer ju je dobio 30 minuta pre otvaranja festivala, na bini na Žitnom trgu, iza koje su domaćini pekli vola, tada i narednih 5 - 6 godina. Zdravica koju govori svake godine, doterana i utegnuta, nadživela je državu u kojoj je nastala, i s tim u poentira: “Od tog vremena dve države su nestale, a od 2004. nestala je i Fabrika piva. Samo su ostali „Dani piva“ i Zdravica.”
            Po njegovim mišljenju, ne samo kao renomiranog umetnika i Zrenjaninca, već i zdravičara i redovnog učesnika ove fešte, koji je imao priliku da posmatra sa visine (sa bine) i osmotri sve njene „mene“, sve političare, učesnike, izvođače, one koji su je tokom minulih 39 godine pohodili, došao je do zaključka da su svi oni omogućili da ova manifestacija bude ovoliko uspešna, dostojna grada u kojem se održava, da bude najveća, najbolja i programski i sadržajno, po svom kvalitetu, dinamici, raznovrsnosti...
            Ponos Zrenjanina
            Činjenica da su na „Danima piva“ gostovali samo najbolji, Pravoslav Zakovski se ipak odlučio da podeli ličan utisak, i ponos jednog Zrenjaninca:
            - Moram da se osvrnem na koncert Zrenjaninske filharmonije sa horovima: „Prepodobni Rafailo banatski“, Srednje muzičke škole i Graskim dečjim horom Kuturnog centra, sa 100 i 120 članova, sa solistima: Draganom Radaković (sopran) i Ljubicom Vraneš (mecosopran) i uz vođstvo maestra Mikice Jevtića. koji je trećeg dana festivala prvukao pažnju ogromnog broja publike i upriličio fantastičan doživljaj. Ne sećam se da je ikada nešto kvalitetnije izvedeno u našem gradu.
            Utisak našeg sagovnika je i kada se u vreme „Dana piva“ šeta gradom, kao da je u nekom drugom mestu, nikoga ne poznaje. Ima tu dosta turista, ljudi sa strane, ali najviše onih koji retko „izlaze“, neki samo u danima fešte, pa ovu manifestaciju karakteriše kao onu „koja izvlači ljude“ iz njihovih kuća, da čuju, vide, dožive nešto lepo. Prošle godine je upravo ovu pojavu terstirao sa gradonačelnikom neposredno nakon otvaranja, kada su šale radi, vraćajući se kroz centar grada, odlučili da saznaju kome će se više ljudi javiti. Sve u svemu javila su im se dva čoveka, svakom po jedan, nakon čega su ovo nadmetanje proglasili izlišnim. Zrenjaninci očekuju, i to sa pravom, da će 2025. njihov gospodski grad biti proglašen Nacionalnom prestonicom kulture 2025, a samim tim da će biti više ulaganja u kulturu i tradiciju ovog grada.
            Prvoslav Zakovski, afirmisan glumac rođeni u Užicu, ove godine, pored 39 godina zdravičarenja, obeležiće 55 godina karijere, 54 godina života u Zrenjaninu, 46. godina braka... Zaštitno lice svetkovine mnogo mu je značilo u početku karijere, kada je stasavao na daskama koje život znače, i sa svih strana dopirali podrazvi: Zdravo zdravičar!  Zdravo glumac! Kada će zdravica?
            - Te 70-te iz kraja bogatog četinarskim i listopadnim šumamama, plahe Đetinje na kojoj se smenjuju brzaci, bukovi i virovi, zatalasanih visoravni, gorostasnih planinskih vrhova, drugih običaja i navika doveo me je Radomir Raša Plaović, isti koji je režirao „Koštanu“ u kojoj sam dobio prvu ulogu. Na užičkim strminama nisam naučio ni bicikl da vozim, ali sam to učinio zahvaljujući Stevi Žigonu koji mi je u predstavi „Karijera“, koju je tada režirao, odredio ulogu bicikliste. Nisam imao kud i u Kleku, odakle je moja žena, Hercegovka, posle niza pokušaja i pogrešaka savladao i tu disciplinu, a epilog toga je bio da je kolegama smetao bicikl na sceni pa mi je uloga preinačena u maratonca - seća se gospodin Zaka, svestan da je došlo vreme mladih, akademaca, sa manje godina života od godina njegovog glumačkog staža, ali isto tako da ni njegovo vreme još nije prošlo. Angažovan je na brojnim projektima, još uvek nadahnuto igra u Molijerovom „Don Juanu“ koju je režirao Igor Vuk Torbica, u predstavi „Romeo i Julija" Vilijama Šekspira, u režiji Nikole Zavišića; igrao je u 10 - 15 serija, u filmu „Montevideo, bog te video!“, na radiju, govorio stihove... I dalje očekuje pozive i ne odbija ih.
Njegov životni moto, ideja vodilja kroz život bila je - biti dobar čovek i voleti onoga ko je dobar.
            - Trudim se da budem takav, da razumem ljude i one koji nisu dobri, iako znam da ih ne mogu popraviti - zaključio je Prvoslav Zakovski.