• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Da li bi Futog bio ono što je danas, da nije Futoškog kupusa? U pisanim izvorima pominje se još 1578. godine, a u XVIII veku, zahvaljujući trgovcima stiže i do dvorova u Pešti i u Beču.

            - Ne zna se da li je Futog, mesto kraj Novog Sada, po nečemu bilo poznato u prošlosti, iako o bitisanju na tom prostoru postoje materijalna svedočanstva u kontinuitetu od VI veka p.n.e., ali po FUTOŠKOM KUPUSU sigurno jeste u zadnjih V vekova, i samo Bog zna koliko vremena pre toga - kaže Miroljub Janković, prozvođač kupusa, predsednik Udruženja „Futoški kupus“.
            Kupusom su Futožani plaćali porez carevini, sa njim su lečili narod od kuge, vojska vidala rane, stizao je u mnoge krajeve, a u novije vreme na sve kontinente. Viševekovnim gajenjem formirana je sorta koja se po svojim kvalitetnim osobinama razlikuje od drugih vrsta kupusa. Za njegovu izvrsnost od presudnog značaja su geografski položaj, klima i sastav zemljišta. Kroz vekove, Futoški kupus je pretrpeo određene promene uslovljene klimatskim, prirodnim i ljudskim faktorima, ali je sva svoja kvalitetna svojstva zadržao do danas. Kako?
            Udruženje „Futoški kupus“ nosilac je oznake imena porekla za sveži i kiseli Futoški kupus registrovane u Zavodu za intelektualnu svojinu 2008. godine, koja obavezuje proizvođače da ovaj kupus proizvode u skladu sa svim ekološkim principima, kako bi se kao zdrav proizvod pojavio na tržištu. Udruženje je bilo aktivan član pokreta „Slow food Serbia" pokretač i član Saveza proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije „ORIGINAL SRBIJA", inicijator brojnih okupljanja sa ciljem zaštite preostalog fundusa starih sorti na teritoriji Srbije, sa osobinama koje daleko nadmašuju kvalitet novostvorenih sorti.
            - Svako ima svoju savest, odgovornost, svako radi ono što misli da treba. Na parceli kupusa, na potezu zvanom „Kupusara“ u Futogu, jer se na okolnim poljima gajila ova „biljka čudnovata“, pumpe za vodu rade 24/7, jer bez vode nema života. Međutim kvalitetne, sve je manje. Konkretno, na ovoj mojoj parceli puno godina nije bilo intenzivne proizvodnje, sejali smo kukuruz, koji nije tretiran, pa je voda donekle još uvek čista. Da nije ove vode ne bi bilo ničega živog - objašnjava gospodin Janković.
            Na proizvodnju FUTOŠKOG KUPUSA utiču i vremenske promene izazvane priodnim ciklusom, ali naš sagovornik za svog života, i života svojih prethodnika nije bilo ni pomena o nečemu sličnom, pa nisu isključene ni sumnje u intervenciju čoveka.
            Po njegovim rečima ranijih godina rokordni prinosi FUTOŠKOG KUPUSA kretali su se oko 55 - 60 t/h, a optimalnim se smatralo 40-45 t/ha. Poslednjih godina proizvođači ne mogu ni da „priđu“ tim prosecima. Svake godine neka nova muka iznenadi, fenomeni koji ne dozvoljavaju kupusu da izbaci glavicu. Autohtona vrsta - FUTOŠKI KUPUS, je jesenja sorta za kišeljenje. rasađuje se od 25. juna do 25. jula. Nekada se rasađivala oko Petrovdana, skidala oko Mitrovdana. Potrebno je 35-40 dana da glavica dođe u fazu zrelosti, i da nakon formiranja glavice počinje da slaže lišće, 40-50 tankih listova u glavicu. Da bi u potpunosti sabrao sva svojstva po kojima je poseban potrebni su mu idealni uslovi, ili bar približni idealnim, ali poslednjih godina rok sazrevanja se produžava, dok su osobine zrelog još uvek zadržale svojstva po kojima je poznat.
            FUTOŠKI KUPUS pripada beloj vrsti kupusa sa posebnim i specifičnim osobinama. Dvogodišnja je biljna vrsta sa dužinom vegetacije od 110 do 140 dana, srednje kasna i kasna sortna populacija namenjena za svežu upotrebu i kišeljenje. Svetlo zelena boja, tanak list sa slabo izraženim nervima, na preseku beo sa žućkastom sredinom, blago spljoštena glavica, često rastresita ili dobro sabijena su njegove glavne fizičke osobine. Bogatstvo koje sadrži u sebi izdvaja ga od drugih vrsta kupusa: više prirodnog šećera od drugih vrsta, nenadmašan je u brzini kišeljenja, ne zahteva visoku koncentraciju soli prilikom fermentacije, rastresit ili sabijen lakši je od drugih vrsta, nežnog, tankog i elastičnog lista pogodnog za konzumiranje.
            Bogat vitaminima, mineralima i drugim supstancama, posebnih i specifičnih senzornih karakteristika, poznat je po svojim LEKOVITIM svojstvima od davnina. Svoju reputaciju i ugled na tržištu i u upotrebi stekao je zahvaljujući domaćicama, kulinarima i konzumentima zbog svog neospornog kvaliteta.
            Na kraju optimistična ocena gospodina Jankovića da će bez obzira na sve izazove, prinosi biti očekivani i uz 24-satno dežurstvo da bi se obezbedio režim za njegov rast uliva nadu:
            - Na ovako visokim temepraturama, kao što su ove godine, biljke uglavnom stoje čekajući bolje uslove da bi mogle da rastu. Zalivamo, radimo međurednu obradu, prihranjivanje, i sve ono što mislimo da znamo da mu treba ne bi li mu pomogli da krene u intenzivan rast. Međutim sporo to ide i ono što je sigurno, da će kasniti ove godine.
            Gospodin Janković priznaje i svoju rezigniranost pričama, obećanim pomoćima nadležnih, jer sve mere i sve ono što se ulaže u poljoprivredu da bi se podstakla ide u suprotnom pravcu, zbog čega poljoprivreda propada tempom koji je zabrinjavajući. Veliki problem vidi u parcelisanju poljoprivrednog zemljišta, gde se u sred atara podižu zgrade, a kada jednom uđe betom u zemlju tu život nestaje.
            - Udruženje „Futoški kupus“ se dugo godina bori za ovu biljku, koja to zaslužuje, biljka koja je prehranila nebrojano generacija, izlečila isto toliko, dužna je pažnje, treba je čuvati i negovati. Dugi niz godina se borim sa svim nedaćama, organizujem članove Udruženja, uz njihovu dobru volju, zahvalnost i podršku. Kada dođe vreme da oni to ne budu želeli ugasiće se i Udruženje. Na sreću sve veći broj ljudi prilazi Udruženju i poštuje to što radimo, vidi da je to pravac koji je ispravan - zaključio je Miroljub Janković.