O stanju u ZZ „Agro - Klek“ iz Kleka, opština Zrenjanin, prisutne medije na konferenciji povodom apela za proglašenje elementarne nepogode Vladi Republike Srbije, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 06. septembra u ZSV, Radovan Bokić, uz svu saglasnost sa odlukama UO ZSV, osvrnuo se na specifične probleme koje uz sve opšte tište zadrugu na čijem je čelu.

            Radovan Bokić kaže da se Srednjebanatski okrug ne razlikuje mnogo od ostalih delova Vojvodine pogođene nepogodama, i da su prinosi suncokreta između jedne i dve t/ha,da se soje od 400-500 kg do tone i po pa negde čak i dve, kukuruza od tone-tone i po po hektaru, do 4-5 retko i 6t/ha, u mikroklimatima koji obuhvataju 100-200ha, gde ga je izdašnije rodio, zbog neke „zalutale“ kiše.
            - Problem ratara podelio bih na ekstremno lošu godinu i ekstreno loše prinose: kada je finansijski efekat u pitanju, gde su u problemu i održiva gazdinstva u normalnim godinama i manja gazdinstva, nestabilna i zadužena, koja su u bankrotu samo što još nisu radili završni račun, i koja će biti izbrisana iz ovog posla. Kada je rataranje u pitanju imamo drugi problem a tiče se činjenice da je 65-70 dana bilo sa prosečnom dnevnom temperaturom od 35 - 45°C, noćnom od 29 - 30, jutarnjom od 24 - 25°C, i da se postavlja pitanje šta je sa plitkim oraničnim slojem i onim slojem zemljišta od 5 i 10cm? Po prvi put smo suočeni sa ovako dugačakim intervalom visokih temepratura i pitanje neće li se tu pojaviti efekat mirkotalasne pećnice? Šta će dalje biti sa tim delom zemljišta koji je bukvalno spržen? Šta je sa mikroorganizmima, sa hranljivim sastojcima? Od pedologije se očekuje odogovor šta će biti u narednom periodu u površinskom sloju zemlje u kojem leži suština ratarske proizvodnje? Šta je sa onom mrvičastom strukturom o kojoj smo učili u školama? Pretvorena je u prah i što god radili silovaćemo zemlju. Problemi su ozbiljni i ne sećam se da je nekada bilo ovako i da je suša obuhvatila tako veliki broj poljoprivrednih proizvođača, klasičnih ratara. Imamo situaciju gde navodnjavanje nije dalo nikakav efekat, npr. na šećernoj repi. Ljudi koji su navodnjavali kukuruz imaju 500-1.000kg više prinosa u navodnjavanju nego bez, niti se preporučivalo navodnjavanje na tim temperaturama – objasnio je Radovan Bokić dodajući da nije samo ratarska, već su i voćarska i povrtarska proizvodnja u ozbiljnom problemu.
            ZZ „Agro-Klek“ je ujedno i stočarska zadruga i spada u veće proizvođače mleka, i veliko je pitanje šta je sa stočarima u sušnoj godini? Da li su obezbeđene dovoljne količine kabaste hrane, pitanje je njenog kvaliteta, cene zrnaste i koncentrovne hrane? Pošto je protein osnovni nosilac proizvodnje u stočarstvu, kada su preživari u pitanju, izlaz iz situacije farmeri nalaze u smanjuju broj grla tokom zime.
            - Novonastala situacija u mlečnom govedarstvu, uređena članom 33. predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, govori o „umanjenju isplata direktnih plaćanja, po kojem korisnik podsticaja po osnovu direktnih plaćanja za jednu kalendarsku godinu može ostvariti ukupan iznos od 10.000.000 dinara, koji se ne umanjuje. Ako iznos sredstava iz stava 1. ovog člana prelazi 10.000.000 dinara, a manji je od 20.000.000 dinara, vrši se umanjenje isplate iznosa koji prelazi 10.000.000 dinara za 10%. Ako iznos sredstava prelazi 20.000.000 dinara, vrši se umanjenje isplate iznosa koji prelazi 20.000.000 dinara za 20%“. Po tom osnovu su farmeri dužni da vrate premiju za mleko između 500 hiljada i par miliona dinara. Tako je ZZ „Agro-Klek“, sa proizvodnjom od šest miliona litara mleka godišnje, dobila rešenje da vrati 19 miliona u roku od 30 dana. Udruženje proizvođača mleka Srbije je predložilo državi da se izvrše korekcije ovog rešenja. Problem se još uvek ne oseća, ali kako se bude prilazilo božićima, tako će taj problem eskalirati, i cena određenih hranjiva pomeriti na gore, čime će automatski povećati troškove proizvodnje mleka, mesa i imaćemo još pogubniji efekat nego u ratarstvu - zaključio je Radovan Bokić.  

Biše fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia