Vojislav Mikršić, vlasnik ZZ „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju, domaćin čija je zadruga stožer razvoja ne samo poljoprivrede tog kraja nego i sela, na konferenciji za medije sazvane u petak, 06. septembra u ZSV, povodom apela za proglašenje elementarne nepogode od suše Vladi Republike Srbije, ne želeći da ponavlja probleme na koje su se osvrnuli prethodni učesnici skupa, otvorio je neka nova pitanja i naznačenim problemima dodao svoje viđenje stanja u kojem se poljoprivreda, odnosno stočarstvo u Vojvodini, nalazi.
- Što se tiče subvencija nije tajna da gazdinstva dobijaju više nego zadruge, jer nemaju prostora da „pokriju“ svaki hektar. Moje mišljenje je da su te subvencje postale neka milostinja, i ako je država našla načina da sa zaštitnom cenom zaštiti malinu. da se isto tako mogu zaštiti i strateški prozvodi kao što su pšenica, kukuruz... Insistirao bih da se od Vlade zahteva da se pronađe model kako zaštiti našu proizvodnu cenu, da ne prodajemo kao sada, ispod cena koštanja proizvoda. Ne tako davno (2021/22) imali smo pik cena od 35-40 dinara. Tada su uvoznici formirali cene svih naših repromaterijala. Naši su prozvodi sada pali čak i više nego duplo, a cene repromaterijala su ostale na istom nivou. Naši inputi proizvodnje su previsoki, proizvod cenonovno jeftin, i uz sve to zahvatila nas je elementarna nepogoda. Ovo je nemoguće izdržati. Stariji se sećaju da je postojala zagarantovana cena ispod koje se poljoprivredni proizvod nije mogao nikako prodati. Naš proizvod je imao ulogu strateškog proizvoda. Danas to niko ne vidi. Priča se, čak i neki analitičari kažu da će biti dovoljno hrane da se prehrani stanovništvo, ali niko ne pominje da li ćemo imati mogućnosti da zasadimo novu proizvodnju, što je pitanje svih pitanja - kaže gospodin Mrkšić.
Takođe podseća da je agrarna delatnost jedina privredna grana u kojoj njeni akteri, poljoprivrednici ne mogu da utiču niti na cenu finalnog proizvoda niti repromaterijala. Cene se po njegovom mišljenju moraju zaštiti.
Nedostatak pravih stručnjaka, autoriteta u oblasti poljoprivrede, onih koji poljoprivredu vode, ogroman uticaj uvozno-izvoznog lobija..., doveo je poljoprivrednike u poziciju pukog preživljavanja, a svim zadrugama obrtni kapital, sa problemom dnevne likvidnosti, do dna. Ovakvi uslovi naterali su „Mrkšićeve salaše“ na razmišljanje da ove godine minimalizuju upotrebu stajskog đubriva i sa redukcijom proizvodnje gde god je to moguće.
- Jednom rečju mi, poljoprivrednici smo zaboravljeni od strane države koja ne prepoznaje našu branšu kao vitalnu i multifunkcionalnu privrednu granu ruralnog, ekonomskog, socijalnog i svekolikog razvoja, možda i poslednju šansu za preporod Srbije - zaključio je Vojislav Mrkšić.
Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia
