• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

         U Malom Središtu, nadomak Vršca, podno Guduričkog vrha, letos je otvorena nova, moderna vinarija zanimljivog imena - „Kula vetrova“ koja asocira na dva znamenja grada - Vršačku kulu, koju je u prvoj polovini XV veka podigao despot Đurađ Branković nakon pada Smedereva, kako bi zaštitio posede na prostoru Panonije, i Ružu vetrova sa gotovo neprestanim strujanjem 17 različitih vetrova koji su Vršačkom bregu doneli status vazdušne banje, a Vršcu, grada sa najčistijim vazduhom u zemlji.

            Vinarija „Kula vetrova“ na 1.100m2 pokrivrenog prostora, krije i preostala dva simbola ovog starobanatskog grada - vino i ljubav, zarobivši ih u boce sa etiketama nazvanim - Košava, Vihor, Maestral i Lastar, učinivši ih nerazdvojnim.
            Ostvarenje ideje proizvodnje vina u kući Deđanski započeo je 2005. godine domaćin, pater familias i postao vinski neimar, a njemu se pridružili ćerka i sin, sa vizijom da osim vinske uvedu i turističko-ugostiteljsku praksu.
            - Vinarija „Kula vetrova“ otvorena je ovog leta i za sada smo tržištu ponudili naše četiri etikete, jednog crvenog i tri bela vina iz berbi 2022, 2023 i 2024. U vlasništvu imamo pet hektara vinograda sa sortama: Cabernet Sauvignon, Muscat Ottonel (jedna od najprepoznatljivijih i najomiljenijih sorti Južnog Banata), dok Pinot blance uzimamo od Središtanaca i Guduričana, vinograda gde vlada ista klima, osunčanost, broj padavinskih dana. Proizvodnja vina od grožđa iz sopstvenih vinograda, kojom želimo da zaokružimo prvobitni koncept, podrazumeva proširenje od sadašnjih pet na 10 ha vinograda, čemu ćemo u narednom periodu težiti. Time će i produkcija vina od sadašnjih 25-30.000 litara vina biti duplirana - objašnjava Marija Deđanski, vlasnik vinarije, i otkriva dalje smernice razvoja vinarije uz otvorenost za sve nove ideje.
            Vinski deo vinarije sastoji se od podruma i svedenog prostora sale za degustacije sa buradima umesto stolova i polijelejima, koji dodatno doprinose rustičnosti ambijenta, i poput pravog „hrama vina“ stvaraju osećaj uzvišenosti. Objekat raspolaže i sa dve moderno opremljene sale: jedna za proslave kapaciteta 130 osoba i manja, smeštena u kuli vinarije za 30 - 40 osoba sa pogledom na vinograde koji se pružaju blagim padinama Guduričkog vrha. Svečane sale funkcionišu po sistemu najave, a hrana, gurmanski specijaliteti mešavine uticaja kultura ovdašnjih stanovnika, priprema se u vrhunsko opremljenoj kuhinji, u okviru vinarije.
            Vinarija „Kula vetrova“ jedna je od retkih koja raspolaže i smeštajnim kapacitetima. Reč je o četiri apartmana, svi „sa pogledom“ a pravilo kuće je da svi oni koji iznajme salu za proslavu imaju mogućnost da iznajme i apartman.
            Vladimir Bajić vinar/podrumar vinarije „Kula vetrova“ ima nekoliko zvanja: dipl. menadžer, kuvar i laborant, ali ga zovu Hilandarac, jer je tri godine pekao zanat u manastirskoj vinariji na Svetoj Gori, a onda došao u rodni Vršac gde mu se ukazala prilika da radi isto ono što je radio u manastiru, da se druži sa vinom.
            - Ovo je lep posao, izazovan ujedno i nezgodan kada počnu da se sudaraju vinar i podrumar i u vreme prerade grožđa treba da se izbaci roba na tržište. Ali, još uvek se sve postiže, jer se radi o maloj vinariji, opredeljenoj za proizvodnju kupažnih vina, a koju realizuje dvojac enologa Francesko Bartoleti iz Firence i Vladimir Čejić iz Vršca. Za sada rezultat rada su četiri etikete: jednog crvenog vina - Košava (Merlot, Cabernet Sauvignon) i tri bela: Vihor i Maestral (Sauvignon blanc „začinjene“ sortama Pinot blanc i Muscat Ottonel) i Lastar (kupaža istih sorti u kojoj dominira Muscat Ottonel).
            Elegantna vina vinarije „Kula vetrova“ mogu se naći u restoranu „DINAR“ u Vršcu i par beogradskih restorana, dok će barrique crveno biti spremno za tržište za dve - dve i po godine. Politika kuće je da se počne sa osvajanjem lokala, zatim prestonice, a potom i viđenih ugostiteljskih objekata širom zemlje.
            Vladimir Bajić ističe svoje zadovoljstvo današnjim kvalitetom vršačkih vina „na kojima se dosta uradilo poslednjih 20 godina“:
            - Promenio se ukus i stav samih konzumenata. Kompletna vinska kultura podignuta je na zavidan nivo a ljubitelji vina dosta su zahtevni i znaju šta traže, a to su „trendy“ vina koja se mogu naći u Italiji, Francuskoj, Grčkoj... i dodaje: - U Južnom Banatu najzastupljenije su francuske sorte, ali se primećuje povećanje tražnje za Tamjanikom, koja je potpuni hit i sve je više vršačkih vinara koji u svojim vinogradima traže i nalaze mesto za ovu sortu.