• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            U Kikindi su tokom vikenda održani 39 Dani LUDAJE, najveće svetkovine u ovoj varoši, na temu tikve, duleka, bundeve, a samo u ovom delu Banata - LUDAJE. Zato što ovde rastu najveće i najlepše, pre 39 godina neki vidoviti Kikinđani odlučili su da ustanove događaj, bez velikih planova, tek da se ljudi zabave. Slučajno ili ne, u isto vreme kada su Zrenjaninci osmislili festival i posvetili ga Danu piva.

            Poslednje tri godine DANI LUDAJE dobili su današnju elegantnu formu, bez ustezanja bi se mogla nazvati „gospodskom“, sa štandovima postavljenim duž nekada najvećeg, danas za Kikinđane i mnoge njihove posetioce, najlepšeg Glavnog trga u Srbiji, zvaničnog naziva Trga srpskih dobrovoljaca. Celom dužinom itorijskog jezgra grada, od Gradske kuće - današnje Skupštine opštine, podignute 1893., iste godine kada je Kikinda proglašena gradom, pored Narodnog muzeja smeštenog u zgradi Kurije (1839), koja je nekada predstavljala zgradu Magistrata, sedište Velikokikindskog dištrikta i Kraljevskog sudbenog stola, pored rimokatoličke crkve Svetog Franje Asiškog, pa iza pravoslavne crkve Svetog Nikole podignute iste godine kada je proglašen i Velikokikindski dištrikt, u Danima LUDAJE prisutni su i kultura i arhitektura, istorija i poljoprivredni proizvodi poljoprivrednika ovog kraja.
            Na malu binu na kojoj su svoje programe predstavljali najmlađi, nadovezani su bili štandovi sa ručno rađenim proizvodima i proizvodima starih zanata, zatim Evropski kutak ili mesto gde se predstavljaju bratski gradovi grada Kikinde. Ove godine su osim stalnih učesnika, gostiju iz Istočnog Sarajeva, Lopara iz Republike Srpske, po prvi put prisustvovali gosti iz poljskog grada Jaslo, a prisustvo gostiju iz Silistre, Bugarske je izostalo uz izvinjenje da se nisu dovoljno pripremili za ovako veliku manifestaciju. Uz njih svake godine svoj turističko-privredni program predstavlja i Žagubica.
            Štandovi u okviru „Banatskog fruštuka“ bili su najbrojniji i najposećeniji, s razlogom, jer su se od 10 - 17:00 časova, smenjivale grupe „gladnih“ i onih koji su želeli da probaju nešto sasvim posebno, čega je bilo dosta, a daleko najviše ukusnih jela od bundeve.
            Mini sajam preduzetnika dopunio je ovu sliku ponude različitih, originalnih zanatskih i drugih proizvoda. Brojna udruženja žena iz cele kikindske opštine, poljoprivredna gazdinstva... trudili su se da u ovoj zdravoj kokurenciji što atraktivnije predstave svoje proizvode.
            Najdinamičnije je ipak bilo u Gostinskoj sobi, ispred velike bine postavljene na ulazu u Narodni muzej, gde su sa programom koji su sami izabrali, predstavljala kulturno-umetnička društva od predškolaca do penzionera.
            Na velikoj bini Gostinske sobe odigrao se i centralan događaj - merenje najteže i najduže LUDAJE. Dan ranije tu je organizovan, drugi izbor najslađe bundeve.
            - Dani LUDAJE se pored Božića i Uskrsa nalaze u kalendaru svih onih koji su rođeni ovde, a ne žive u Kikindi i Srbiji, koji dolaze da obiđu svoje rođake, žele da provedu vreme ovde i kada sve to spojimo sa mogućnostima i bogatstvom svega što možemo da ponudimo dobijamo ovakvu manifestaciju. Dani LUDAJE su najveća manifestacija grada Kikinde i jedina u Srbiji koja slavi ovu zdravu, hranljivu, ukusnu, Bogom danu biljku. To potvrđuju i učesnici/takmičari koji sa svojim ogromnim i preko tone teškim bundevama, obilaze slične manifestacije širom sveta i nigde nisu doživeli ovako bogato iskustvo sa višednevnim programima, u kojima se slavi njeno veličanstvo. Ova manifestacija je i deo Svetske organizacije osnivača LUDAJA, i rezultati postignuti u Kikindi vidljivi su u celom svetu. Iako ove godine, zbog opravdanih, vrlo teških vremenskih uslova, rekordi nisu oboreni, bilo je mesta za radovanje - kaže Jasmina Milankov, direktor Turističke organizacije grada Kikinde i objašnjava: - Poslednjih godina smo „promešali karte“ malo drugačije organizovali, isključili sve ono što ljudi ne rade svojom rukom i potpuno skrajnuli preprodaju robe, a Banatskom fruštuku produžili trajanje, prilagodivši ga različitim generacijama, onima koje malo duže spavaju.
            Ko je bio u Kikindi u vreme ove fešte, mogao je do mile volje da uživa u programima od jutarnjih sati do večernjih koncerata, takođe iskoriste vreme da poseti neke od brojnih znamenitosti grada: Muzej, atelje „Terra“, kompleks „Staro jezero“, Suvaču - mlin na konjski pogon, Železničku stanicu građenu između 1854. i 1857. godine, kroz koju je prolazio i čuveni Orient Express, prošetaju ulicom Generala Drapišina, 22. najlepšem ulicom na svetu po izboru sajta za arhitekturu i dizajn. Kako bi pomogla turistima TOG Kikinda štampanla je turističke mape na četiri jezika (osim srpskog, na engleskom, mađarskom i rumunskom) sa označenim mestima koje treba posetiti, i trojezične programe (srpski, engleski, rumunski) koje su deljeni na Info pultu u centru grada.
            Najveći broj od 65.000 gostiju, od čega 19.000 iz Rumunije (granični prelaza na 08.km) na manifestaciji ostvaren je 2019., rekord koji će, po mišljenju direktorke, vrlo brzo biti premašen. Jer Kikinđani ubrzano rade na otvaranju novih smeštajnih kapaciteta, podizanju nivoa ugostiteljskih usluga, kao i turističkih tačaka sa izuzetnim sadržajima.
            - Na prvim Danima LUDAJE 1986. pobednička bundeva 1986. je težila 99kg, što se smatralo uspehom. Prošle godine izmerena je rekordna težina od 865,5 kg. Kako se razvijala sama manifestacija tako je i sve ono što se dešava oko manifestacije uzelo zamaha i bivalo boljim - rekla je Jasmina Milankov, ispred TOG Kikinde, organizatora ove manifestacije, uz pokroviteljstvo Grada i učešće svih građana, jedinstvenog i kompaktnog tima kada su Dani LUDAJE u pitanju.

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia