• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            U Galeriji Pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu priređena je izložbe „Priroda u skulpturi”, Drinke Radovanović, čuvene srpske vajarke, čiji umetnički rad predstavlja značajan deo kulturnog nasleđa Srbije. Spomenik Karađorđu Petroviću u Marićevića Jaruzi, poprsje Nikole Tesle na beogradskom aerodromu i Mihajla Pupina na Kolumbija univerzitetu, poprsje Vuka Karadžića u Klivlendu, skulptura psa u Cirihu i Minhenu, samo su deo njenog bogatog stvaralačkog opusa. Organizator izložbe koju je svečno otvorila Aleksandra Ćirić Bošković, pokrajinska sekretarka za kulturu, informisanje i verske zajednice, na Svetski dan zaštite životnja, 04. oktobra, Fondacija „Drinka Radovanović”, ima značajan uticaj na očuvanje i promociju umetničkog nasleđa Srbije, zdušno podršavajući mlade umetnike, organizuje izložbe i promoviše kulturne događaje koji čuvaju sećanje na njen rad i doprinos umetnosti.

            Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, u Novom Sadu, je ustanova koja je prepoznala značaj izložbe „Priroda u skulpturi”, Drinke Radovanović, razumela njen koncept koji je zahvaljujući stručnom timu vrhunski sproveden, na zadovoljstvo organizatora, ali i svih onih koji će posetiti ovu izložbu, rekla je tim povodom Mirjana Vraneš, pomoćnica direktorice ove ustanove i naglasila da će prostor Galerije Pokrajinskog zavoda uvek biti mesto projekata koji predstavljaju značajan iskorak u apostrofiranju našeg kulturnog identiteta.
            - Mi, koji smo Miku lično poznavali, večeras nam se mešaju razne emocije, teško dolazimo do pravih reči, a ono što lično osećam jeste velika zahvalnost – rekao je Aleksandar Panovski, podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i sumarstvo, zahvalivši se Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, UO Fonda „Drinka Radovanović“, timu zaduženom za izvršne radove na ovoj izložbi, na finansijskoj, organizacionoj, prostornoj pomoći i prilici da se ova izložba održi. Najveću zahvalost upustio je Radomiru Radovanoviću, suprugu skulptorke i inicijatora ove postavke.  koji je iz opravdanih razloga bio odsutan.
            - Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama sa punim razumevanjem i ispravnom odlukom opredelio je sredstva za realizaciju ovog projekta. Drinka Radovanović je bila znamenita srpska vajarka koja je relatno kasno, tek početkom četvrte decenije započela umetničku praksu. Uprkos tome, talentom, upornošću, za sobom je ostavila impoznantnan broj monumentalnih javnih spomenika, skulptura, reljefa, poprsja, figurina. Mnoga dela trajno su smeštena u muzejima, na univerzitetima, i galerijama širom sveta. Bila je jedna od retkih vajarki koja je svoj opus posvetila skupturama iz sveta životinja. Na ovih 20 pažljivo i prigodno odabranih dela u fizionomiji životinja virtuozno je utkan nesumnjivo antropomorfni karakter neobičnno i originalno sjadinjen sa ljudskim osećanjima, te će Pokrajinski sekretarijat za kulturu i odnose, u okviru raspoloživih mogućnosti, i narednih godina podržavati značajne projekte kao što je ovaj -  istakla je Aleksandra Ćirić Bošković, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama svečano otvarajući izložbu.
            Drinka Radovanović je svojim umetničkim delima ostavila neizbrisiv trag u srpskoj kulturi. Skulptura ju je očarala još u najranijem detinjstvu o čemu svedoče i njene reči  sačuvane u Monografiji posvećenoj ovoj vanserijskoj umetnici: - Kad bi me otac poveo sa sobom, iz Stragara, u Topolu ili Kragujevac, najduže sam se zadržavala pred izlozima apoteka, gledajući kao opčinjena bela gipsana poprsja. Tada sam, kao dete, mislila da je grad tamo gde ima skulptura, a da je selo tamo gde skulptura nema. Moj otac, Bogoslav bio je učitelj i pamtim ga kao radoznalog i umnog, otmenog i poštovanog među ljudima. Imao je veliku biblioteku, bavio se pronalazaštvom i pčelarstvom. Po očevoj želji upisala sam Učiteljsku školu u Beogradu, koju sam bez napora završila kao najbolji đak. Potom sam studirala psihologiju. Sudbina me je odvela da sledećih sedam godina provedem u Minhenu gde sam najviše vremena provodila u Pinakoteci, gde je likovna umetnost postala moja sudbina. Godine 1971. obrela sam se u privatnoj školi Sergeja Jovanovića, u kojoj su se mladi pripremali za upis na Likovnu akademiju. Slikali smo i vajali po modelu. Te godine umro je moj otac, pa je moja prva skulptura bila portret oca. U toj školi upoznala sam velikog skulptora Matiju Vukovića. Druženje sa Matijom definitivno me je opredelilo za skulpturu. Učenje od Matije bilo je najbolja škola koju sam mogla završiti.”
            Drinka Radovanović se svojim radom trajno povezala sa Novim Sadom, kada je 2018. Matici srpskoj darovala bistu Miloša Dimitrijevića, koji je od 1888 - 1896. bio njen predsednik.

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia