• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            U cilju aktivnog učešća u stvaranju perspektivnije budućnosti na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe, Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, 04 i 05. oktobra, održan je XXI međunarodni naučni skup „Pravnički dani - Prof. dr Slavko Carić“.

            Tema ovogodišnjeg naučnog skupa: „Odgovori pravne nauke na izazove savremenog društva“ okupila je brojne profesore, eminentne stručnjake iz oblasti prava da bi raspravljali o  međunarnom pravu, zakonima i normama utvrđenim da urede život, rad i razvoj na planeti.
            Prof. dr Milan Počuča, dekan Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe, pozdravio je prusutne zahvalvši im se što su se odazvali, priložili svoje radove i odvojili dragoceno vreme za razgovor, analizu i predloge mogućih rešenja u okviru pravne nauke.
            - Događaje kojima svedočimo i koji nas okružuju nismo mogli sanjati ni u najgorim snovima. Ratovi, bombardovanja, poplave, požari, virusi gase život na planeti zemlji. Međunardno pravo kao da ne postoji. Malo šta u današnjem vremenu nije opterećeno centralnim pitanjem i osnovanim strahom - Hoće li početi nuklearni rat? Da li ćemo preživeti? Duhovno je potisnuto, vidna je odsutnost razuma. Sve polako postaje besmisleno, nepotrebno. Primirje o kojem se vakcinišu deca, da bi ih nakon tri dana ponovo zasipali bombama, vrhunac je vremena u kojem živimo - rekao je dekan Milan Počuča, nastavivši citatom nobelovca, Ive Andrića: „Kada bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svijetom, umrli bi od straha“.
            Na pitanje ako je sve tako crno, čemu ovo okupljanje, odgovor je jednostavan:
            - Zato što život ne može da se zaustavi, zato što i danas živimo i borimo se protiv nepravde i zala koja su oko nas.
            Po rečima dekana, pravnici nose poseban teret i njihov primarni zadatak je potreba da urede svet na pravedan i sveobuhvatan način. Da li su i koliko uspeli u tome teško je reći i pitanje je može li pravo zaustaviti zlo, nasilje, ekonomsku dominaciju, kršenje ljudskih prava, devastaciju planete.
            - Mislim da niko nije pozvaniji od nas, pravnika, da u ovom trenutku zaustavi ono što se trenutno dešava u svetu, normom, zakonom, sankcijama. Zaključci koji će proisteći iz ove Konferencije treba da daju jasan uvid kako mi, pravnici, sagledavamo stanje u međunarodnom pravu, na koji način vidimo vladinu prava i na koji način želimo da se to pravo razvija u narednom periodu.
            Poruka nas pravnika je univerzalna - moramo poštovati zakon, međunarodne ugovore, norme. Dok to radimo možemo slobodno da kažemo da živimo u uređenoom društvu. Svaki iskorak i svako dešavanje mimo toga vodi nas u anarhiju, u divljačko društvo, prvobitnu zajednicu, a ja se bojim da vreme u kojem živimo na najgori mogući način upravo nas uvodi u to. Briga šta će biti sutra, da li ćemo preživeti, je u ovom trenutku najvažnije pitanje koje drži ljuski rod i sve nas u dilemi. Mladi ljudi treba da shvate da jedino put poštovanja zakona, poštovanja norme i međunarodnog prava da živimo na ovoj planteti je jedini put i način da možemo opstati. Sve preko toga je nemoguće.
            I ove godine Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživački rad pokazao je razumevanje za Koferenciju i finansijski je podržao, olakšavajući značajno njenu organizaiciju, na kojoj je vredno i bespogovorno radio tim angažovan na organizaciji, marketingu, šampi, lekturi, prevodima, kontaktima...
            Izdavanje Zbornika radova praksa je ovog skupa u kojem će se mnogo toga korisnog i naučno upotrebljivog pronaći. Verba volant, scripta manent (reči lete a zapisano ostaje).
            Čovek je taj koji je sve pokrenuo. Onaj koji je govoreći i čineći, a najčešće ne čineći ništa, doveo svet pred nestanak i potpunu kataklizmu. Zastrašujuće i krajnje pesimistički zvuči da će u narednih sto i malo više godina u svetu prirodnom smrću ili ratovima nestati sa planete sedam milijardi ljudi. Ali, u narednih 100 godina rodiće se barem tih sedam, ako ne i osam milijardi koji će možda znati upravljati svojim životima bolje od nas kojih tada neće biti. Šta god da se desi, život mora ići dalje, ovakav kakav nam je dat i kakav smo izabrali. Moramo raditi i boriti se za bolje sutra svi zajedno jer, kako je govorio Robindranat Tagore, veliki indijski književnik i filozof: „Nijedan narod se ne može spastiti sam odvajajući se od drugih“ - zaključio je prof. dr Milan Počuča.

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia