• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

            Završio je PMF, tu i magistrirao, i doktorirao, i prvo zaposlenje dobio, i tu je već 25 godina - čovek koji je ponikao sa PMF-a, nema  rezervnu kuću, PMF je njegova kuća u poslovnom smislu, i dalje se bavi nastavom, naukom, učesnik je na raznim projektima i gleda da svoj osnovni deo poziva koji se odnosi na edukaciju, kao profesor, i kao istraživač, naučnik, jednako vrednujući oba, ne pretpostavlja jedan drugom, i da ga uklopi sa upravljačkim obavezama.

      
            Ukratko, to bi bila lična karta prof. dr Srđana Rončevića, novog dekana Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, a evo kako je tekao razgovor za TOPSRBIJU:
            Sasvim prirodno
            - Svaki posao zahteva dobru organizaciju i još kao početnik sam neformalno pomagao na Depratmanu za hemiju, tadašnjem direktoru prof. Dalmaciji. To me je prirodno dovelo na poziciju njegovog zamenika, odnosno narednih pet godina bio sam pomoćnik direktora Departmana i tada sam se bavio organizacijom raznih manifestacija: „Hemijski vikend“, „Zeleni vikend“, pokušavajući da privučemo buduće studente, ali i sve druge stvari: angažovanost nastavnika, prijemni ispiti, rang liste, ekvivalencije ispita pri promeni programa, javne nabavke, održavanje zgrade i slično. Kada je dekanica, prof. dr Milica Pavkov Hrvojević formirala tim prepoznala je mene kao deo svog tima. Departman se sa time saglasio i postao sam i ostao deo njenog tima devet godina kao prodekan, opet uključen u razne poslove ne samo u nauku i međunarodnu saradnju, nego i u razvoj i deo oko nabavki, investicija, izgradnje novih objekata, obezbeđivanja planske dokumentacije…       
            Neposredno uključen u sve te stvari, prirodan sled je bio da se kandidujem za poziciju dekana, poznajem kako sistem funkcioniše, poznajem ljude u službama. Tim je donekle promenjen, prodekanica za finansije je ostala ista, prodekani za nastavu i akreditaciju i nauku su promenjeni i svi ti ljudi donose neku novu energiju, nove ideje. Ja isto, dolaskom na ovu poziciju, neke svoje dosadašnje obaveze prepuštam njima i oni će ih raditi na neki drugačiji način, sa ličnim pečatom, svojim novim idejama, a ja na mestu dekana, neke stvari ću da radim na drugačiji način. Svaka osoba ima u sebi neko svoje viđenje, neki svoj pečat, daje neke svoje prioritete, a i menja se okruženje. Često se misli da rukovodeća osoba apsolutno nezavisno može da plasira i stavlja na sto prioritete. Međutim, situacija na terenu, nameće prioritete, i mi moramo da se prilagođavamo toj situaciji jer smo deo velikog sistema obrazovanja i nauke. Nekada moramo neke naše ideje da ostavimo za neko drugo vreme, a da se posvetimo drugom prioritetu koji je tada u tom momentu aktuelan, prepoznat, tako da i to donosi neku promenu.
            PMF sistem rada
            Preuzimate PMF, renomiranu viskoobrazovnu instituciju, koja ima veliku reputiciju ne samo zbog svog rada, ili nekakvog problema ili kompletnog okruženja u trenutku kada se stvari ne dešavaju najbolje, jer je u sve manje interesovanje mladih, novi je izazov, jedna od misija  kako predstaviti obrazovanje mladima kao njihovu veliku šansu i “otvoriti im oči za budućnost”.
            - Menja se uprava, novi dekan, međutim, PMF u sebi gaji jako puno demokratskih mehanizama. Pri donošenju odluka, dekan, iako glavni i odgovoran pred zakonom, mnoge odluke ne donosi sam, već one kreću bukvalno iz baze, pitaju se katedre koje daju svoje predloge, delegiraju svoje predstavnike za razne organe, učestvuju u kreiranju dokumenata, pravilnika. To se diže na nivo departmana, zatim na Veće fakulteta. Npr. izbor dekana sadrži 12 postupaka glasanja, gde se izjašnjava pet Izbornih veća departmana, pet Veća departmana, Veće fakulteta i na kraju Savet i to pokazuje, da kada se odluke donose na jedan takav demokratski način, one su najpribližnije nekom optimalnom i najboljem rešenju. A da li je rešenje dobro ili ne, mora se gledati dugoročno. Nekada kratkoročno deluje da neka odluka nije bila najbolja, ali se onda dugoročno, kada ona da svoj rezultat, ispostavi da je zapravo bila dobra odluka.
            Decentralizacija unutar PMF-a je njegova ogromna kvalitativna prednost, ali dovodi do toga da je izvršni momenat nekad malo sporiji, treba vremena, ne može se brzo reagovati u nekim situacijama, i neka odluka se ne može lako doneti. U današnje brzo vreme to je nekad nedostatak, ali ono što ću ja probati je da zadržim onaj segment demokratskog donošenja odluka i da u izvršenju tako donetih odluka pokušamo da budemo striktniji i ne prihvatamo neke načine zaobilaženja, da se neka odluka ne sprovede. To je jedna naša ogromna prednost. Npr. PMF u Beogradu podeljen je na šest fakulteta, dok u Nišu i Kragujevcu i naš PMF ostaju kao jedna kuća. Nije lako organizovati poslove u jednoj tako velikoj kući gde ima puno „lanaca“ odgovornosti, ali mi se borimo sa tim i znamo da nam to ipak na kraju daje jedan kvalitet u celoj priči.
            Smena generacija
            Pitanje kako privući i zadržati mlade je pitanje kako motivisati ljude da se trude, da rade, prepoznaju PMF kao svoju kuću, da ne odu negde drugde, nije lako. Nekada smo u tome uspešni i dosta mladih ljudi ostaje na doktorskim studijama, ili kao stipendisti ili kao zaposleni preko Ministarstva, i to je jedna odlična stvar što Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja i inovacija omogućava da ti mladi ljudi dobiju početnu poziciju koja traje od 4 - 7 godina. Veliki broj mladih je na taj način ostao na PMF, kasnije je prešao u viša naučna ili u saradnička i profesorska zvanja. Imali smo veliku smenu generacija jer je značajan broj profesora koji su osnivali fakultet došao do kraja karijere i otišao u penziju, tako da smo imali podmlađivanje kadra. Onda smo uspeli dobro da se rasporedimo, ali na žalost, neki izuzetni mladi ljudi odlučili su da svoju karijeru nastave negde drugde. To u startu ne treba da bude loše, jer će oni tamo steći ogromno znanje i iskustvo, ali bi bilo dobro da postoji mehanizam da im ponudimo uslove da mogu da se vrate. Ministarstvo kroz neka svoja dokumenta i aktivnosti, s vremena na vreme, spominje da je to jako važno i pitaju koliko imamo povratnika iz inostranstva, ali za sada, mi njima ne možemo da damo konkurentne uslove koje imaju na zapadu. To je izvanredan mehanizam koji sam video na primeru Kine, jer imam značajnu saradnju sa kineskim univerzitetima. Njihovi studenti su išli na usavršavanje u Ameriku, Evropu, Australiju, a onda nakon jednog bogatog iskustva dobili su dobre pozicije na fakultetima u Kini i doneto znanje sa zapada primenili i sada imaju fenomenalne rezultate, ali su i zaista fakulteti uspeli da im daju dobre uslove i dobre pozicije. Bilo bi jako dobro, ako bismo mi mogli da se otvorimo i da damo dobre uslove takvim ljudima da se vrate. Za sada mi sa njima održavamo kontakte i saradnju. Pokušavamo to da iskoristimo i imamo više projekata gde sa druge strane imamo naše bivše studente koji rade širom Evrope i sveta. Upravo  su izašli rezultati za poslednji poziv Fonda za nauku „Dijaspora“, i PMF je osvojio dva granta, tako da su prof. dr Marija Lesjak sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine i prof. dr Slobodan Marković sa Deparmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo dobili projekte gde su oni rukovodioci, a sa druge strane su inostrane institucije na kojima rade naučnici poreklom iz naše zemlje. To je fenomenalna stvar jer oni imaju jako lep odnos prema našoj kući. Jutros sam dobio čestitku na imenovanju od moje bivše studentkinje dr Milice Velimirović Fanfani, koja je doktorirala u Belgiji, zatim je radila na Univerzitetu u Beču i imali smo zajedničke projekte, a sada je u Belgiji na institutu sa kojim imamo zajedničke projekte i sarađujemo. Žao mi je što nemam priliku da je dovedem ovde da radi, jer tamo ima fenomenalne uslove, ali u kontaktu smo, zajedno apliciramo za projekte i zajedno ih realizujemo.
            Nastavljamo aktivno da radimo na projektima. PMF godišnje ima preko 140 projekata koji su u toku, od čega polovina su međunarodni projekti. Svake godine dobijemo 50-tak novih projekata, To su sve veoma konkurentni projekti, na kojima aplicira puno institucija, prolaznost je niska, ali mi uspevamo da ih dobijemo. Čak i kod Fonda za nauku, uspešnost PMF-a je veća od republičkog proseka, što znači da su naši predlozi kvalitetniji od proseka na nivou republike. To nam jako znači jer uspevamo da dobijemo eksterno finansiranje, i da ta sredstva ulažemo u opremu, međunardnu sradnju, putovanja i usavršavanja mladih ljudi. Imamo projekte jačanja kapaciteta u okviru kojih smo niz mladih ljudi poslali na po šest meseci usavršavanja u svetske institucije i to je ogromno znanje koje donose ovde i primenjuju i tako proširujemo naša znanja.
            PMF veći od mnogih opština u Srbiji
            PMF je sistem preko 600 zaposlenih, studenata oko 5.000, nastavnog, saradničkog i naučno-istraživačkog kadra je oko 420 i u administraciji je 180-200 zaposlenih. PMF je veliki sistem i velike su potrebe pošto su većina istraživanja eksperimentalnog tipa, tako da se mora nabavljati repromaterijal, hemikalije, oprema, obezbediti održavanje celog tog sistema, bezbednosni sistemi, protiv-požarni, razni senzori za opasne gasove, to je sve ono što mi moramo da imamo u našem sistemu, zatim, tu su obuke ljudi i stalna usavršavanja, sticanje raznoraznih znanja, veština, sertifikata, informatička oprema i elektronski sistemi za prenos informacija i ostalo.
             Imamo pet velikih departmana, neki su čak do 200 zaposlenih, što je u rangu nekih fakulteta, 50-tak katedri, na desetine raznih laboratorija. U okviru toga, imamo razne neformalne istraživačke grupe kojih bude i preko 50, ali je to promenljivo. Svi projekti koji su u toku imaju periodična (tromesečna, šestomesečna, godišnja) izveštavanja, velika administracija stoji iza toga. Imamo veliki je broj putovanja, kolege odlaze na koferencije gde saopštavaju svoje radove. PMF godišnje produkuje 600-800 naučnih reference što obuhvata i preko 300 radova u međunarodnim časopisima, saopštenja na domaćim i međunardnim konferencijama, monografija, raznih udžbenika, tako da imamo i razvijenu izdavačku delatnost. Organizujemo i sami razne konferencije, skupove, kojih godišnje bude 15-20 većih, a radionica manjeg obima, na desetine, koje se održavaju svakodnevno, tako da je ovde zaista jako puno aktivnosti.
            PMF tim za poslove budućnosti
            Kao dekan sa dugogodišnjim pripremnim iskustvom, sa mladim timom, od kojih su mnogi već osvetlali obraz fakulteta, nastavljate dalji razvoj ove visoko cenjene institucije. Koja je poruka i kolegama, studentima i privredi u smislu bolje saradnje, posebno finansijske potpore?
            - Naši ljudi se dobro snalaze jer ih mi ovde pripremamo za poslove budućnosti tako što ih učimo da razmišljaju, da u tom svom razmišljaju imaju kritički momenat preispitivanja i samih sebe i okruženja i sistema u kojem rade, da stalno razmišljaju kako nešto može da se ispravi, unapredi.. Naši i studenti i zaposleni imaju i veliki dozu akademske pristojnosti i čestitosti, treba da ostanu na tom putu i jedino sa vrednim pametnim i promišljenim radom može se doći do rezultata. Ne smeju se nikada predati, prestati verovati u sebe i svoju kuću, već pokušavati da svu svoju energiju usmere na lepe i kvalitetne stvari, a rezultati će sigurno doći. Koliko god se trude i rade moraju da shvate da ulažu u sebe. A onda svi zajedno činimo PMF. I svaki pojedinačni rezultat se na kraju sabira i čini jedan ukupno rezultat PMF-a.  Sve zajedno pozivam na što više međusobne saradnje, jer jedno ovakvo bogatstvo unutar kuće, što u šali kažemo od „astonomije do gastronomije“, samo može da da kvalitet. Mnogi u drugim institucijama nastoje da sastave takve multidisciplinarne timove na svojim projektima, a mi to imamo pod jednim krovom. I samo treba malo više da otvorimo oči i pogledamo šta rade druge naučne ekipe. Imamo primere projekata gde se izašlo iz jedne mikroniše i uspostavljena je saradnja između različitih timova, katedri, departmana, što je dalo izuzetan kvalitet jer su na veoma konkurentnim pozivima dobijeni izuzetni projekti. Ta različitost, multidisciplinarnost, sloboda međusobnog povezivanja, čini PMF uspešnim.
            Zeleni PMF
            - Poželeo sam brucošima da teže ka ličnom usavršavanju, jer nam iskustvo kazuje da talentovani i vredni ljudi u dobrom okruženju mogu da postignu izvanredne rezultate. Na raspolaganju im je 23,5 hiljade metara kvadratnih prostora, savremena naučna oprema, biblioteke sa preko 100.000 bibliotečkih jedinica, međunarodno registrovan herbarijum sa više od 180.000 eksikata.. Najznačajniji su ljudski resursi koji su im na raspolaganju - preko 400 nastavnika i saradnika, među kojima se nalaze članovi SANU, najcitiraniji naučnici u zemlji, ali i među 2% najcitiranijih naučnika u svetu prema Stenfordovoj listi, dobitnici mnogih nagrada i priznanja, nosioci i učesnici oko 140 naučno-istraživačkih projekata godišnje, autori preko 300 naučnih članaka godišnje u istaknutim međunarodnim časopisima - spremnih da podele svoje znanje, a na njima je da ga usvoje.
            Ove godine je u klupe PMF-a seo 531 novi student, što nas veoma raduje jer predstavlja povećanje od preko 5% u odnosu na prethodnu godinu. Obrazovni proces na PMF-u, pored svih pogodnosti za studiranje, podrazumeva i dva veoma važna instrumenta: programe akademske mobilnosti (poput Erasmus+) gde studenti dobijaju pristup evropskim obrazovnim institucijama i pripremu za proces rada kroz praksu u privredi. Raznovrsni i savremeni studijski programi, vrhunska nauka, saradnja sa privredom, društvena odgovornost i saradnja sa javnim sektorom, podrška ciljevima održivog razvoja, čine „Zeleni PMF“ - zaključio je prof. dr Srđan Rončević.