• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            U fokusu vinskih zbivanja XIX i XX veka našle su se madam Ponsardin, madam Pomeri i madam Bolindžer i sa svojim brendovima Veuve Clicquot (od 1986. u vlasništvu Lui Vuitton-a), Pommery Brut Royal (prvi brut šampanjac kakvog danas poznajemo) i Moet&Chandon (sa preko 30 miliona boca godišnje produkcije) pomerile su granice i unapredile proizvodnju šampanjca. Ne jedine, ali verovatno najpoznatije zbog zemlje vina – Francuske u kojoj se nalaze njihove vinarije, oblasti Šampanje i naravno šampanjca.

            Ovaj uvod nije pompezna najava za veličanje uloga žena u vinarstvu sveta ni Srbije, niti isticanje njihove uloge u odnosu na muške kolege, tek podsećanje na njihovo prisustvo i na ne malu ulogu u nastajanju vina kojima se danas ponosimo.
            Nova generacija utrla put ka novom poimanju vinarstva
            Prva generacija žena koja se odvažila da uđe vinski svet: Tanja Đuričić, Tanja Drakulić, Milica Ćućuz, Đurđa Katić, Tanja Grubišić, Maja Petrović, Biljana Mišković, Biljana Paunov, mahom sa diplomama Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i Tehnološkog u Novom Sadu, na razmeđi XX i XXI veka u razmaku od svega pet godina, uspele su da skrenu vinarstvo u Srbiji na sasvim drugačiji put. Svaka od njih, u rejonu u kojem je radila ostavila je neki trag ili je utrla put ka nekom novom, drugačijem pojmanju vinogradarstva i vinarstva.
            - To je vreme preobražaja, kada su žene istipule sigurne da mogu da se bave i nekim drugačijim, izazovnijim poslovima i pristale da zamene štikle, haljine, suknje, frizure, za gumene čizme, šešire, rukavice i makaze. Bile smo spremne da učimo, slušamo od naših iskusnijih kolega, možda bez oficijelnih diploma ali sa dragocenim satima i danima provedenim u vinogradu i podrumu. Oni su bili prvi koji su nas uputili, dali smernice, a ostalo je bila naša ljubav i odluka da se upustimo u tu avanturu. Moje koleginice i ja smo odlučile da odgovorimo na taj izazov. Zahvaljujući čulima ukusa i mirisa, biološki superiornijim nego kod muškaraca, donele smo eleganciju, stil, prefinjenost, ali uverena sam da se radi o čudu, kada se čitava generacija „probudila“ i u potrebi zanavljanja vinske kulture na ovim prostorima videla svoju misiju, te poslednjih 20 godina doneli preporod vinarstva Srbije - objašnjava Biljana Paunov, enolog vršačke vinarije „Soul Wine“.
            Sve njih pratio je sličan razvojni put „ratne“ generacije, koja, srećom, nije dozvolila da bude izgubljena (iako se javlja tačno sto godina nakon što je rođena generacija američkih pisaca koja je sebe tako nazvala). Sve one su danas poznata imena naše vinske scene. Pravile su izlete ali se i vraćale dajući sebi obavezu da doprinesu razvoju vinarstva i u tome su uspele. Srbija danas sa vinogradarstvom i vinarstvom može da parira mnogim evropskim zemljama. Ako ne i svetskim. Šumadija, rejon Tri Morave, Župa, Aleksandrovac, Fruška gora, Subotica, sestre Aleksić koje su napravile brend... Nijedna od njih ne radi zato što mora i ne zna šta bi drugo već isključio iz ljubavi.
            Mala moja, vinograd traži slugu…
            Biljana Paunov govori o ne malom broju ljudi koji su joj pomogli da pronađe, isfiltrira, na kraju i uspe u onome što je danas. Nikola Oluić, profesor nekadašnje Hemijske škole u Vršcu, dao joj je očinski savet da upiše Poljoprivredni fakultet u Zemunu - pregrambena tehnologija biljnih proizvoda, koji je upisala kao šesta na listi. Mita Jungić bio joj je šef na prvom poslu u hladnjači biljnih proizvoda (višnja i šljiva), koji je uvek bio uz nju, i naučio je osnovnoj praksi tehnologa. Radica Vlahović rukovodlac u Frikomu, koja joj je pomogla da se restartuje i vrati najlepšem poslu na svetu i poslu koji voli.
            - Moja porodica voli zemlju i vezana je za nju, Deda i baka sa obe strane imali su, kao i mahom sve kuće u Vršcu, vinski podrum i voleli da piju vino. Oduvek sam želela da radim u Vršačkim vinogradima, međutim period brojnih privatizacija nije imao potrebu za otvaranjem novih radnih mesta. Moja prva vinogradarsko/vinsko iskustvo počela sam da stičem u vinariji „Kovačević“, potom vinariji „Galot“ u Banatskim Karlovcima. Iz „Frikoma“ u vinski svet vratila sam se u „Soul Wine“, gde sam paralelno radila i u vinariji „Galot“. Mislim da sam se rodila da budem ovo što jesam. U Vršačkom vinogorju se iz generacije u generaciju pričalo o vinogradima i u svim Vrščanima usadilo ljubav prema vinarstvu. Vinova loza je specifična. I iz kamena raste i nikada vas neće napustiti - kaže Biljana Paunov.   
            Svesna je bila da je ovo rad bez sata i radnog vremena. „Mala moja, vinograd traži slugu, ne gospodara”, govorio joj je deda. „Ovo dete je ludo“, reči su njenog oca kada je  posle tek završenog jednog posla, po najjačem suncu satima berbila vinograd, da pomogne drugu, jer vinograd nije mogao da čeka.            Kroz vino i vinarstvo našla je i ostvarila sebe, srećna što je tu. Nikada se nije vodila prestižom, medaljama. Najvećom nagradom smatra zanimanje sedmogodišnje Emilije, koja ju je od malih nogu u stopu prati u njenim aktivnostima, naučila je kako se vrti čaša, degustira vino, i sa već istančalim čulima mirisa i ukusa priča kako će biti „vinarka“. „Ako budem mogla deo svog znanja da prebacim na nju smatraću se pobednicom“ – kaže ova mlada žena sa vizijom da jednog dana sedi ispod drveta u vinogradu sa čašom vina i posmatra neke druge mlade ljude u čijem je stasavanju učestvovala, kako stvaraju čuda u čaši.
            Najlepša vinska priča
            Svojim uspehom smatra i angažman u maloj vinariji „Vinartos“, Bečej, rejon Mrtve Tise, i zasad od hektar i po „kraljevskog“ Muskat Krokana, koje je voleo da pije i francuski državnik de Gol. Posebnim smatra sve svoje kreacije u vinariji „Soul Wine“ u čijem je stvaranju uživala. zahvaljujući maksimalno korektnom odnosu sa vlasnicima koji bez ostatka izlaze u susret njenim zahtevima i koji su joj dali odrešene ruke u svemu što se tiče vina, jer je ona ta koja preuzima odgovornost i donosi odluke šta treba raditi.
            - U ovom poslu ne može se ne biti hedonista, jer vino je piće za uživanje. Morate da ga razumete. Stojim iza reči da ako sada probamo neko vino, ne znači da će nam se dan kasnije dopasti isto, više manje ali ne isto. U vino su utkana osećanja i ljubav, ali i trenutno raspoloženje. Kod nas je vinska kultura došla naglo i napravila bum. Odjednom su se pojavili vinoljupci sa velikim znanjem o njemu. Znali su šta žele ali i cenili dane i noći, žuljeve i vreme provedeno da se ta boca ispuni. Udruženje somelijera Srbije SERSA je na polju širenja i uzdizanja vinske kulture odradila veliki posao. Somelijeri su postali prisutni u ugostiteljskim objektima, restoranima, klubovima, obučeni su konobari da mogu o svakom ponuđenom vinu nešto da kažu, i ugostitelji da svojim gostima ponude više od dve - tri etikete. Danas se među mladima poznavanje vinske kulture podrazumeva, kao o nečem uzvišenom, priča naša sagovornica, jer kaže, cela vinska priča je prelepa a svoje kolege smatra najboljim na svetu. Ističe nedavno druženje od nedelju dana u smehu, priči, znanju ili neznanju, prihvatanju nečega novog, za nju je prestavljalo vrhunac. Nakon obilaska vinarija u Trebinju, na Pešeljcu i Korčuli na društvenim mrežama ispod zajedničke slike napisala je: Da li vi imate kolege kao što imam ja?
            - Mi žene kada volimo volimo bez ostatka. Kada volimo ono što radimo, saživimo se sa tim i zato su tu i rezultati. Nema veze što vam nedostaje sna, što radite na suncu, u društvu pčela, osa i komaraca koji peckaju. To je ljubav - poručuje Biljana Paunov.