„E salaši na severu Bačke“, naziv je radionice održane od 09-11. oktobra u Eko centru „Jezero“, na Paliću, u okviru Kongresa ruralnog turizma Vojvodine, u organizaciji Turističke organizacije Vojvodine (TOV) i Centra za ruralni razvoj Vojvodine, uz podršku Ministarstva turizma i omladine, Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, Garancijskog fonda AP Vojvodine i Razvojnog fonda AP Vojvodine, kao i SMARZER AoE.
Tom prilikom, Đorđe Raković, direktor Garancijskog fonda Vojvodine uputio je poziv privrednim subjetima, u ovom slučaju pružaocima usluga u ruralnom turizmu, na saradnju, birajući jednu od ponuđenih kreditnih linija koje odgovarau potrebama njihovog poslovanja.
U svom obraćanju, naveo je mogućnosti i izvore finansiranja u ruralnom turizmu kao i razloge zašto bi privredni subjekti trebalo da prihvate poziv i posete Garancijski fond.
- Garancijski fond je specifična, jedinstvena finansijska institucija koja u okviru svog delovanja ima misiju da omogući povoljniju dostupnost finansijskom tržištu. Skupština AP Vojvodine osnovala je institucije poput Razvojnog fonda AP Vojvodine i Garancijskog fonda AP Vojvodine, sa ciljem finansiranja društveno opravdanih razvojnih projekata na teritoriji Vojvodine pod povoljnijim uslovima od tržišnih, odnosno kako bi zainteresovani na lakši način dobili potrebna sredstva i pod povoljnijim uslovima. Sigurno da je najbolje da se koriste subvencije, odnosno bespovratna sredstva, pozitivan primer kako država preko svojih pokrajinskih i republičkih organa može da pomogne privrednim subjektima, samim tim i privredi. Međutim, pošto su subvencije ograničene, uvek postoji deo finansiranja koje zainteresovana strana mora da preuzme na sebe. Iz tog razloga prva stanica je najčešće poslovna banka. Ali, kako ti krediti, usled drastičnog skoka bankarskih kamata nisu povoljni poslednjih godinu i po - dve dana, to je razlog više da se, u ovom slučaju, davaoci usluga u ruralnom turizmu prvo obrate insitutuciji kakav je Garancijski fond, kako bi poslovnoj banci izdao garanciju na taj kredit. Konkretno, kada banka dobije garanciju Fonda nema praktično nikakav rizik u tom plasmanu. Kada banka nema rizik, automatski prema subjektu, odnosno klijentu, smanjuje kamatnu stopu, produžava grejs period ukoliko klijent traži, a anuitet plaćanja subjekt može da koriguje kako mu odgovara.
U slučaju da dođe do neke krize u poslovanju i klijent bude u situaciji da ne može da izmiri neku dospelu ratu, Garancijski fond to radi umesto klijenta sve dok se situacija ne vrati na redovan kolosek i klijent ne počne da izmiruje svoje rate poslovnoj banci redovno. To stvara pozitivnu sliku u Kreditnom birou o samom klijentu i daje mogućnost da aplicira za neku subvenciju kod državnih organa, za šta se traži izveštaj iz KB da nije bilo docnje u otplati prethodnih kredita.
Kada su kreditne linije u pitanju, direktor je podvukao da je Garanciski fond zatvorio sve kreditne linije iz oblasti privrede, poljoprivrede i svaki segment poslovanja, što samo pokazuje fleksibilnost GF u odnosu na razvoj određenih delatnosti:
- U poslednje vreme značajan razvoj ruralnog turizma i porast broja vinarija u Vojvodini uslovio je promenu strukture korisnika i više zahteva za izdavanje garancija.
Đorđe Raković je najavio da će u decembru biti potpisan, u januaru i realizovan, ugovor sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i turizam i Naledom za posebnu liniju za male kredite do 30 hiljada evra, koji će biti beskamatni. Radi se i na pronalaženju partnera iz inostranstva koji će deo glavnice subvencionisati. Takav ugovor je Razvojni fond AP Vojvodine već potpisao, a potencijalni korisnici će biti blagovremeno obavešteni. Mislim da se takva prilika neće često ponavljati - dodao je Đorđe Raković.
