• Prethodna
• 1 of 4
• Sledeća

         Gljivarenje ili radoznalost, strast, ljubav za ceo život. I čar i zaraza, jedistven doživljaj terena, nalazak gljive i prepoznati je ili otkriti neku novu. Uživati i diviti se obliku njenog šešira, šare na stručku, njenom mirisu.
            - I zašto taj pozitivan naboj ne osetiti u umi i druženju uz jedinstvene primere kreativnosti prirode - kaže Sunčica Jović, učiteljica iz Vlasotinca, predsednik GD „Runica“ i nakon četiri godine na mestu potpredsednika, od septembra ove godine predsednik Mikološko-gljivarskog saveza Srbije (MGSS).

            Praksu oficijelnog bavljenja gljivama Sunčica Jović počinje 2015. kao član neformalne grupe gljivara u Vlasotincu, iz koje je dve godine kasnije izraslo Gljivarsko društvo „Rujnicu“ i vrlo brzo postalo član MGSS.
            Prioritet rada udruženja od starta je bio edukcija dece i povezivanje najmlađih sa gljivama.
            - Smatrali smo i smatramo da godine prolaze, mi starimo i moramo da obučimo neke nove generacije koje će zavoleti taj čudesni svet, koji će se u budućnosti baviti ne samo branjem gljiva već i njegovim istraživanjem. Jer, koliko god mislili da ga poznaemo, uvek nailazimo na neku novu gljivu koju prvi put vidimo.
            Biti gljivar podrazumeva pre svega rad na sebi. Godine 2021. stekla je zvanje determinatora - najviše u Savezu. U okviru Saveza, učestvovala je u popisu gljiva Kopaonika, na izradi monografije - Gljive Kopaonika, a trenutno je angažovana na popisu gljiva Golije, sve vreme baveći se, na prvom mestu, edukacijom dece, a onda i popisom gljiva opštine Vlasiotinci. Podržava i aktivno učestvuje na „izložbama“ brojem sve većih gljivarskih družina.
            - Gljive su i hrana i lek i nekoliko godina unazad ih, zbog nutritivnih svojstava, kvaliteta, čuvanja zdravlja kod zdravih i njegovog vraćana kod bolesnih, nazivamo hranom budućnosti. Na nivou Saveza decom smo počeli da se bavimo 2018., organizujući kvizove na nivou Srbije. Domaćin prvog većeg bio je Krupanj. Ograničenja skupova i putovanja tokom 2020. i 2021. odložilo je na neko vreme dalje aktivnosti, nakon čega smo uspostavili kontakt sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja razgovarali o uvođenju vannastavnih (slobodnih) aktivnostiu škole. Trenutno većina udruženja održava izuzetnu saradnju sa školama, gde uz saglasnost direktora, učitelja, vode male grupe na teren sprovodeći edukacije, organizujući male školske izložbe gljiva. Na svakoj Skupštini MGSS prikupljamo izveštaje šta je koje društvo uradilo, šta misle da je dobro, šta bi trebalo poboljšati, čime dopuniti... Karakteristično za decu je da im brzo dosade jednolične aktivnosti, pa smo uključili i biljke, životinje, ekologiju - zaštitu životne sredine, obilaske terena, uz pouke o ponašanju u šumi i sigurnosti. Sa dosadašnjim iskustvom na nivou Saveza planiramo osnivanje kampa za edukaciju dece, a preko projekta sa kojim ćemo da konkurišemo kod stranih donatora - objasnila je predsednica.
            Kamp za edukaciju i neki drugi projekti na čekanju, podrazumevaju kompetentne ljude. MGSS je do sada obučio i na osnovu rezultata na ispitu izdao 50 sertifikata za zvanje komercijalnog berača, preko 150 sertifikata za zvanje - gljivar i 13 gljivar - determinator (do 2020. bilo samo dvoje).
            Pored novog Priručnika za gljivare izdat je i Priručnik za gljivarčiće, primeren deci mlađeg uzrasta, kao prvi stepenik njihovog znanja o gljivama.
            Prateći program svake gljivarske manifestacije su predavanja o lekotivosti, jestivosti gljiva, o otrovnim gljivama, iskustvima iz inostranstva, koje pripremaju najbolji u ovoj oblasti.
         Trenutno u Srbiji egzistira 26 gljivarskih udruženja, tri su u osnivanju, a do kraja ove, najkasnije polovine iduće godine, MGSS će u svom sastavu imati 30 udruženja i oko 4.000 članova, što čini ozbiljnu, edukovanu skupinu ljubitelja, čuvara prirode.
            Po rečima Sunčice Jović, fokus rada Saveza je na „izložbama“ sa gljivarima u žiži i manifestacijama sa učešćem gljivara, a radi turističke promocije mesta održavanja događaja:
            - Među turistima vlada prava pomama za gljivarenjem. Gljivarski turizam baziran na lokalnim gljivarskim stazama i vodičima, zasnovan je na istovremenoj promociji gljiva i značajnih turističkih potencijala mesta. Zbog ozbiljnosti našeg nastupa i sveprisutnosti izgradili smo odlične odnose sa turističkim organizacijama, a susreti gljivara nalaze se u svim njihovim godišnjim kalendarima. Tome su doprinele i društvene mreže, koje neretko privuku i ljubitelje - amatere sa željom da se priključe nekom najbližem udruženju i to je jedan od načina na koji se širi priča o gljivama.