• Prethodna
• 1 of 4
• Sledeća

            Punim kapacitetom završava se popis gljiva Kopaonika, i već je otpočeo rad na popisu gljiva Golije. Cilj je da se u što skorije vreme dođe do približnog broja vrsta gljiva na teritoriji naše zemlje, koje zbog svoje brojnosti i raznolikosti ispunjavaju različite niše u prirodi i od velike su važnosti za ekosistem i ljude.

            Zoran Jelenković, prvi i doskorašnji predsednik Mikološko-gljivarskog saveza Srbije (MGSS osnovan 2015) i jedan od začetnika ideje popisa gljiva na terenima diljem Srbije, tim povodom kaže:
            - Spisak gljiva Kopaonika će nakon višegodišnjeg rada biti završen ove godine. Ostalo je da se sa manjim ekipama istraži hrastov deo kod Jošaničke Banje i deo kod Krive reke, koji zbog suše ove godine gljivari nisu mogli da urade. Kruna višegodišnjeg terenskog istraživanja, koji se sprovodi od 2015. je monografija - Gljive Kopaonika (JP NP „Kopaonik“ i MGSS, 2023), čije će izdanje do prve poloviine leta biti dopunjeno.
            Grupa od 15-tak gljivara, koja radi na popisu gljiva Golije do kraja godine bi trebala da istaži kraljevački deo Golije - jedinog u Srbiji rezervata prirode, od 2001. i rezervata biosfere Golija  -Studenica: Rudno, Radočelo i Bzovik Iduće godine MGSS nastavlja rad u opštini Ivanjica, koja obuhvata najveći deo ove planine, na pet lokacija u tri termina (proleće, leto i jesen), a 2026. popisom će biti obuhvaćeni tereni na teritoriji opština Novog Pazara i Raške (Odvraćenica - Jankov kamen) i nakon toga izdata monografija Gljive Golije.
            Ovaj istorijski čin, koji se po prvi put dešava u Srbiji, s toga i veoma značajan, trebalo bi da ima podršku sa svih strana Međutim, još uvek se veliki deo aktivnosti MGSS svodi na entuzijazam i ambicije gljivara, gljivarskih društava, članica MGSS. Ovih dana iz štampe izlazi i Priručnik za gljivare (Zavod za zaštitiu prirode Srbije).
            O iskustvu i znanju gljivara MGSS čule su i komšije, pa nije čudno da ih kontatiraju i gljivari iz regiona i aganžuju na svojim terenima.
            - Imamo poziv iz Crne Gore i verovatno ćemo sa njima imati razgovor i obezbediti sredstva za projekte kod EU, čime će početi i popis gljiva NP „Durmitor“ i NP „Biogradska gora“- kaže gospodin Jelenković.
            Kada je reč o ostalim aktivnostima, MGSS nastavlja edukativni rad, sa akcentom na radu sa decom po školama.
            Za realizaciju dugo planiranog projekta - otvaranja Muzeja gljiva  potrebna je podrška i pomoć Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje bi trebalo da uz redovne, omogući studijske posete, da Muzej oživi i turistički. Vlasotince, Raška, Sremska Mitrovica... samo su neki od kandidata za budući prostor Muzeja, ali pre svega, potreban je partner koji će obezbediti objekat (od 150 - 200m2 izložbenog prostora), i u partnerstvu sa MGSS konkurisati za sredstva kod EU. Muzej gljiva u Srbiji biće naslonjen na koncept Muzeja gljiva u Kalambaki (Grčka) i u kontaktu sa autorima odlivaka gljiva tamo izloženih, vernih kopija/modela prirodnih, koji će biti primenjen i kod nas. Intenzivna komunikacija odvija se i na relaciji MGSS - IT stručnjaci, koji će biti odgovorni za instalaciju dva digitalna panoa u 3D tehnologiji sa prikazima gljiva u prirodnoj veličini i informativnim podacima o njima. Nadamo se da će i ovaj projekat, kao i svi dosadašnji osmišljeni od strane MGSS biti ostvareni.
            Kod nas kao i u svetu, mnogo se toga promenilo poslednjih godina, kada je gljivarstvo u pitanju. Na 11 JEEP Međunarodnoj naučnoj agrobiznis konferenciji - MAK 2024 -  održanoj od 02-04 februara na Kopaoniku na temu „Hrana za  budućnosti - vizija Srbije, regiona i Jugoistočne Evrope“, prof dr Jovana Vunduk, ispred MGSS održala je panel o „Hrani i leku budućnosti iz prošlosti“, koji je izazvao veliko interesovanje među prisutnima potkrepljeno podacima „iz prve ruke“ koji se retko gde mogu čuti
            - MGSS preko Naučne komisije permanentno prati sve naučne radove iz oblasti gljivarstva Mislim da u resornim ministarstvima još uvek nisu svesni značaja cele ove priče. Ne mogu da razumem da neko ne želi da razgovara na temu problema u gljivarstvu, prometu gljiva, jer sa 26 trenutno gljivarsih društava i 4000 članova, pokrivamo teritoriju čitave Srbije Za sebe ne tražimo ništa, već da se ta oblast uredi kako bi mogli kvalitetno da sačuvamo ovo šumsko blago za potonje generacije  Poznato je da sa gljivama možemo svi da živimo i preživimo, da su gljive i hrana i lek, a u istraživanjima lekovitosti gljiva najviše su učinili Kinezi, o čemu smo mogli da čujemo na predavanju dr Jovane Vunduk, koja je u nekoliko navrata boravila u toj zemlji učestvujući na zajedničkim projektima To je jedan od načina da se MGSS preko članova Naučne komisije informiše i usmerava prema svetskim tokovima i ostane unutar njih - poručio je Zoran Jelenković.