• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

            Mada sećanje nije pouzdan saveznik u čovekovom životu jer sećanju istina nije najvažnija, ono što se ne da izbrisati je doživljaj. Šetnje kroz prirodu, pecanje, sakupljanje bilja i šumskog voća, upoznavanje sa kulturnim i istorijskim obeležjima i folklorom sela u Srbiji, učešće u nekoj od 3.000 manifestacija u zemlji, uglavnom seoskih - samo su neke od autentničnih, rekreativnih, avanturističkih, sakupljačih i drugih aktivnosti koje nudi ruralni, odnosno seoski turizam.

            Turistički potencijali Južne Srbije
            Srbija je ruralna zemlja. Pojam ruralnog turizma podrazumeva mali broj stanovnika (do 150), koji se odvija van urbanog područja. Uslov da bi nešto nazvali seoskim turizmom za razliku od ruralnog je njegova veza sa naseljenim mestom, seoskim naseljem, zaseokom. Najuži pojam je agroturizam i poljoprivredna imanja, koji podrazumeva da turisti zajedno sa domaćinima dobrovoljno učestvuju u obavljanju poljoprivrednih radova, od muže krava, setve, žetve, branja, upražnjavanja običaja i tradicije vezane za nematerijalno kulturno nasleđe čime je Srbija izuzetno bogata, a koje ni izbliza nije dovoljno zastupljeno u našoj turističkoj ponudi.
            Turistički potencijali Južne Srbije koja obuhvata Niški, Jablanički, Toplički, Pirotski i Pčinjski okrug sa oko milion stanovnika, nalazi se u centralnom delu Balkanskog poluostrva. Kuriozitet je da se Bela Palanka nalazi u njegovom geografskom centru, podatak koji bi mogli da eksploatišemo, valorizujemo i sa ostalim balkanskim zemljama učestvujemo u promociji izuzetno bogate nematerijalne kulturne baštine ovog prostora.
            Sliv Južne Morave zauzima približno istu teritoriju kao i oblast koja se obično smatra Južnom Srbijom, pa se Južna Srbija naziva i Južnim Pomoravljem.
            Ključno za ovu temu je lista raznovrsnosti, obilje izvrsnosti i fenomena sa ovog područja, neiskorišćenih i nedovoljno poznatih ne samo strancima, već i nama, što bi svakako bio jedan od faktora privlačnosti da turisti dođu i dožive nešto što ne postoji kod njih.
            Recept za privlačenje turista ne postoji, već samo ideje, studije, odnosno planovi i njihovo adekvatno sprovođenje a na osnovu prirodnih, društvenih, kulturoloških i drugih resursa.
zato treba insistirati na nečemu što je originalno, specifično, posebno, lokalno, karateristično za tu sredinu i ponuditi turistima počev od hrane, pića, lokalnih proizvoda, zanata. Tu su i živopisni predeli ali i veliki gradovi poput Niša, Leskovca, Vranja.
            Turiste interesuje destinacija
            Problem leži u nedostatku integrisanih, povezanih proizvoda, nema dovoljno saradnje između lokalnih samouprava. Turiste ne interesuje gde počinje, a gde završava administrativna granica lokalne samouprave, grada, opštine, već destinacija. Bitno je da gost kada dođe na destinaciju poseti ono što ga interesuje i da usluga bude što je više moguće personalizovana, usmerena ka samom turisti, odakle dolazi, koje su mu navike, iz koje kulture, jer nije sve jedno da li dolazi iz Beograda, Novog Sada, Subotice, ili iz Kine, Turske, Južne Koreje, SAD. Upravo je neprilagođenost ponude rak rana srpskog turizma. Malo znamo o stranim turistima koji dolaze kod nas, o kulturnim navikama, ali i navikama pri jelu, piću. Kineskim turistima ne možemo dati kafu, mleko, velike količine jednog istog jela, jer nisu deo njihove kulture. Moramo znati iz kojih zemalja dolaze i ponudu prilagoditi njima. Ima i kontra mišljenja da oni treba da upoznaju nas, što je donekle tačno, ali ne tako što ćemo arapskim turistima nuditi rakiju i praseće pečenje, već potruditi se da kroz prilagođenu ili univerzalnu ponudu pomirimo i premostimo razlike.
Na teritoriji Južne Srbije se nalazi 18 zaštićenih i nedovoljno iskorićenih područja prirode u kojima postoji mogućnost podizanja privremenih objekata koji ne zahtevaju silne dozvole, saglasnosti već se mogu brzo podići i koji štede i novac i vreme a turistima pružaju mogućnost za predah i osveženje.
            Kreiranje novih doživljaja turistima nudi izazov. U Donjoj Lopušnici je to paprika, koja nudi sjajnu priču, turistički proizvod privlačan turistima posebno jer ima pokriće, tradiciju i ponudu različitih vrsta ukusnih proizvoda. Primer bi mogao da se primeni na brojna druga mesta i plasira na tržište.
            Fascinanatan je podatak da oko 60 miliona vozila godišnje prođe kroz Srbiju, najmanje 120 miliona ljudi - tranzitnih turista, netipičnih (sa zadržavanjem kraćim od 24 sata bez noćenja), koje zanemarujemo. Mogli bi da im ponudimo odgovarajuće razloge, sadržaje od lokalnog do međunarodnog značaja, posebno privlačnih pod UNESCO zaštitom, ali bi to morala da prati turistička signalizacija, kao i aktivnost npr. na graničnim prelazima podelom promo materijala. Primer dobre prakse je restoran „Bosfor Istanbul“ (autoput Bg-Novi Sad), u kojem se pripremaju odabrana jela turske kuhinje sa TV programom na turskom, prostorom za molitvu i sl.
            Ponuditi turistima više, drugačije
            Osim klasičnog smeštaja turisti traže i smeštaj u luksuznim kontejnerima, pokretnim kućama, postavljenim na posebnim mestima; sertifikovanu zdravstveno bezbednu hranu; potpun mobilijar jer savremen gost ništa više ne nosi sa sobom; obezbediti turistima da se bave svojim hobijem (avanturizam, streličastvo, biciklizam); iskoristi nove ideje terapije šumom, vodom, aromaterapiju, terapiju pomoću životinja, hipoterapiju za decu i odrasle; organizovati manifestacije sa misijom i vizijom uz menjanje sadržaja, dopunu aktivnosti; ponuditi proizvode poput inovativne zimnice, jestivog cveća; unaprediti i obnoviti postojeće objekte umesto podizati nove (četiri hotela u Srbiji nikada nisu ugostila nijednog turistu).
            Bez ukrupnjavanja, udruživanja (horizontalnog i vertikalnog), saradnje, nema turističke ponude; prijem životinja, specijalizovane ponude za osobe sa invaliditetom; obnavljati, menjati, rebrendirati, ponuditi više, drugačije mnoštvo različitih stvari, planinskih, etno, kulturno-tematskih, vinskih, rakijskih ruta, puta sira, sadržaja sa edukativnim elementima pružajući turistima zadovoljstvo usvajanja novih saznanja; sadržajima ispuniti i zatvoreni prostor kako bi bila zaobiđena praksa sezonskih objekata...
            Treba naći neki marketinški tizer, nešto što će izazvati na pokret. Postoji obilje prirodnih i kulturnih resursa ali i nedovoljno razvijena turistička ponuda. Morali bi da rangiramo resurse, od lokalnih, regionalnih, nacionalnih do međunardnih, da stalno nalazimo nešto novo, raznovrsnije, profitabilnije, konkurentnije, a sve to uz korićenje novih tehnologija koje štede vreme i novac prateći promene na tržištu jer turizam mora da bude aktuelan.

*Izvodi iz predavanja doc. Branka Krasojevića, direktora Agencije „Savetnik u turizmu“,  dr menadžmenta i biznisa, licenciranog konsultanta državne Agencije za regionalni razvoj Srbije i konsultanta UNDP Srbija (Program Ujedinjenih nacija za razvoj) - „Mogućnosti za razvoj ruralnog turizma Južne Srbije“, održanom u Medija centru XV Međunarodnog sajma turizma i seoskog turizma u Kraguevcu (od 31. oktobra do 02. novembra 2024).