• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Tema koja se odnosi na demografsku sliku i socio-ekonomski položaj žena na selu, njihove potrebe i mogućnosti u cilju maksimalnog korišćenja njihovih potencijala i resursa još uvek nije tema kojoj se pridaje dovoljna pažnja, ne u konkretnom unapređenju i poboljšanju materijalnog položaja, uprkos ključnoj ulozi žena u očuvanju i održivom razvoju ruralnih područja.

            Putokaz za osnaživanje žena na selu
            „Putokaz Kragujevac” prvo je udruženje koje je sprovelo istraživanje o ženskoj seoskoj populaciji na teritoriji grada Kragujevca. Prikupljeni podaci treba da daju smernice za dalji rad lokalne samouprave ali i drugih institucija i organizacija kako na lokalnom tako i na republičkom nivou, a oni govore da je oko 24% žena - vlasnica seoskih domaćinstava, odnosno poljoprivrednih gazdinstava, iako čine preko 60% radne snage.
            Podatak koji zabrinjava je i da je od ukupnog broja nezaposlenih anketiranih žena samo 32% na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Kao jedan od razloga navodi se da su žene izgubile poverenje u rad NSZ i ne očekuju da će na taj način dobiti posao.
            Po mišljenju Snežane Milosavljević, predsednice Udruženja „Putokaz Kraguevac“, mnogo značajniji razlozi odnose se na veliki broj obaveza koje seoske žene imaju u domaćinstvima. One brinu o članovima svog domaćinstva, rade na njivi, u bašti, sa stokom. U selima je još uvek u velikoj meri prisutan tradicionalistički stav da “muškarac radi a žena pazi na kuću”. Ne mali problem je i udaljenost sela od grada i loša saobraćajna povezanost. Naime, da bi overile knjižicu na evidenciji NSZ treba da izdvoje jedan dan što je ženama na selu teško. One takođe kažu da nemaju odgovarajuće obrazovanje za tražena zanimanja. Neke žene su istakle da nemaju podršku porodica da se zaposle, ali ima i onih koje rade u lokalnim seoskim prodavnicama, i pored toga čuvaju četvoro dece, rade na njivi, u povrtnjacima, spremaju i idu sa muževima „u drva“, učestvujući ravnopravno u svim procesima rada, od seče, izvlačenja drva iz šume, do prodaje.
            Ipak, raduje činjenica da je polovina ispitanica zainteresovana za neku vrstu udruživanja, alii ekonomskog osnaživanja (53%).  Zainteresovane su i za pohađanje obuka, da uče, napreduju i zajedno sa drugim ženama plasiraju svoje proizvode na tržištu, zato što “same nemaju dovoljno hrabrosti i inicijative”. Istraživanje je pokazalo da se mali broj žena izjasnio da želi da uđe u preduzetničke vode jer je kod njih prisutan nedostatak samopouzdanja i strah da se same upuste u to. Međutim, interesovanje za opciju da se udruže sa drugim ženama i da zajedno nastupaju na sajmovima, manifestacijama, daleko je veće.
            - Sve to nam daje realnu osnovu za razvoj socijalnog preduzetnitva čime se „Putokaz“ takođe bavi, i potrudićemo se da u narednom periodu žene na selu upoznamo sa primerima dobre prakse i radom udruženja žena u nekim drugim seoskim sredinama. Suština je da žene rade ono što najbolje znaju a to je da svoje poljoprivredne proizvode pretvore u finalne, vrlo cenjene i tražene na tržištu, s obzirom da na tržištu vlada sve veća potražnja za zdravom hranom - ističe gospođa Milisavljević.
            Podrška ženama na selu da rade, zarađuju i budu punopravni članovi društva
            Socijalna preduzeća su privatne organizacije koje ne posluju radi ostvarivanja profita, a pružaju robu ili usluge koje su direktno povezane sa njihovim eksplicitnim ciljem - da rade za dobrobit zajednice. Značaj socijalnih preduzeća ogleda se i u zapošljavanju, tj angažovanju i uključivanju teže zapošljivih kategorija stanovništva, osoba sa invaliditetom, žena 45+, bivših osuđenika, samohranih majki, Roma itd. Među njima su i žene sa sela (među anketiranim ispitanicama 62% ima srednju a 21% osnovnu školu). Ono što zaista plaši je da veliki broju žena starije životne dobi koje žive na selu nije ostvario pravo na penziju, a to podrrazumeva neizvesnu ne samo sadašnjost, već i njihovu budućnost. Cilj Udruženja „Putokaz Kragujevac“ je da radimo na informisanju i edukaciji žena, u ovom slučaju žena na selu. Ekonomsko osnaživanje kroz udruživanje i osnivanje socijalnih preduzeća obezbedilo bi im podršku Lokalnog foruma za razvoj socijalnog preduzetništva, osnovanog na inicijativu Udruženja „Putokaz“. Gradsko veće usvojilo je Odluku o osnivanju Lokalnog foruma 25. oktobra i u njegovom sastavu su predstavnici lokalne samoprave, Regionalne privredne komore, Nacionalne službe za zapošljavanje, Odeljenja za lokalni ekonomski razvoj, Regionalne agencije za ekonomski razvoj, Srednje stručne škole, Centra za zelenu ekonomiju Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, Socijalno preduzeće „Zadrugarstvo“, jedino socijalno preduzeće u Kragujevcu, i predstavnici civilnog sektora. Putokaz je u kontinuitetu realizovao brojne projektne aktivnosti u cilju razvoja socijalnog preduzetništva zahvaljujući podršci Trag fondacije u okviru projekta Pokret Polet.
            - S jedne strane imamo apsolutnu podršku na lokalnom nivou a s druge očekujemo da Vlada usvoji Program razvoja i Akcioni plan razvoja socijalnog preduzetništva koji treba da obezbede punu primenu Zakona, usvojenog februara 2022. Imajući u vidu da je Vlada Republike Srbije ove godine najavila ulaganja od 50 miliona dinara za razvoj socijalnog preduzetništva, očekujemo da će se kroz podzakonska akta ova oblast urediti i da će socijalna preduzeća, koja već rade, ali i potencijalni socijalni preduzetnici, dobiti kako finansijsku podršku tako i nefinansijsku. Na teritoriji grada Kragujevca nema udruženja seoskih žena koja bi pokrenula osnivanje socijalnog preduzeća, kakvo je npr Radanska ruža iz Lebana, ali imamo veliki broj udruženja građana koja okupljaju osobe sa invaliditetom i koja se u okviru svojih udruženja bave nekom vrstom pružanja usluge, personalnom asistencijom ili proizvodnjom različitih vrsta proizvoda i kojima je takođe naophodna nefinansijska pomoć u smislu davanja saveta, organizovanja edukacija, ali i finansijska podrška za osnivanje socijalnog preduzeća - potvrdila je Snežana Milisavljević. ona ističe da je jako važno da se teže zapošljive kategorije angažuju, rade, zarađuju i pre svega budu punopravni članovi društva.  
            Za razvoj ovog inovativnog vida poslovanja u lokalnoj samoupravi postoji dobra volja za stvaranje povoljne poslovne klime, a bitno je istaći i da je socijalno preduzetništvo poslovanje u kome se ostvarena dobit ulaže u integraciju društveno osetljivih grupa, zaštitu životne sredine, ruralni razvoj, obrazovanje, kulturu, socijalne inovacije i druge oblasti od šireg društvenog interesa. Ista 50% profita reinvestiraju u razvoj lokalne zajednice; zapošljavanje novih teško zapošljivih lica, nabavku opreme, rešavanje problema u oblasti ekolologije, kulture, obrazovanja. Osim toga, preduzeća posluju na principima cirkularne ekonomije, što je evropski trend i što će Srbija u procesu integracija morati da razvija, a to podrazumeva upotrebu već korišćenih materijala gde se u velikoj meri štede energenti.
            Udruženje „Putokaz Kragujevac“ se bavi zagovarenjem, trudeći se da bude pokretač promena u lokalnoj zajednici sa, kao i do sada, uticajem na izmene lokalnih strateških dokumenata, ali i strateških dokumenata na republičkom nivou. Tokom proteklih godina udruženje je organizovalo edukacije za preko 200 žena 45+, od kojih je 10% nakon završenih obuka pokrenulo sopstveni posao i danas rade, imaju svoje preduzetničke radnje (frizeri, krojači) ili agencije u okviru kojih pružaju i intelektualne usluge, organizuju radionice za decu i slično.