• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Narodna baština, tradicija, predanja, skup su nasleđenih dobara naslonjenih na kontinuitet i identitet kulture jednog naroda. Zbog značaja teme, a povodm izdavanja monografije „Srpske epsko-lirske pesme na astalski glas“ (Savez kulturno-umetničkih društava Srbije, SKUD Železničar, Ansabl „Vila“, Novi Sad, 2023), autora Valentine Letić, u Matici srpskoj, u petak 08. novembra, uz prisustvu brojnih zvanica, predstavljeno je ovo jedinstveno izdanje.

            Valentina Letić još na prvoj godini studija na Odseku muzičke umetnosti, Podgrupi za etnomuzikologiju Akadenije umetnosti u Novom Sadu, prvo kod prof Dragoslava Devića, a potom i prof Nicea Fracilea, u čijoj klasi je i diplomirala 2007. godine, započinje terensko istraživanje u oblasti instrumentalne tradicije (svirala, gusle), i vokalnog nasleđa, gde se susreće sa astalaskom muzičkom tradicijom na tlu Vojvodine.
            „U mnoštvu tradicionalnih vokalnih oblika kod Srba u Vojvodini značajno mesto pripada epsko-lirskim pesmama na ustaljen muzički obrazac - na astalski glas, a ova studija je još jedan doprinos beleženju i proučavanju ove vrste pesama, dodatnom osvetljavanju njihove uloge u narodnom stvaralaštvu - napisala je autorka u svojoj knjizi.
            - Prve godine studija sam snimila jednu astalsku pesmu i tako je počelo istraživanje i potraga za pesmama koje se pevaju za astalom (stolom) u svečanim prilikama poput slavskih, povodom krštenja, porodničnih okupljanja. Pesme su epsko-lirskog sadržaja, balade, mitološke, religiozne, porodične, ljubavne, karateritstične i po tome što su ispevane u epskom desetercu, što je još jedan vid očuvanja našeg izuzetno važnog blaga u našoj bogatoj istoriji - objasnila je Valentina Letić.
            U monografiji je predstavljeno 104 primera sa terena ili preuzetih iz radova drugih sakupljača koji su se bavili sakupljanjem epsko-lirskih pesama. Ideja je bila da se sakupi što veći broj jer se shvatilo da je to nešto što je vredno i očuvano još samo u svesti starijih ljudi, a i to nije bilo lako. Zahvaljujući starijim koji su poznavali neke druge starije klupko je krenulo da se odmotava.
            - Sam teren sam snimala u više navrata da bi potom pristupila intenzivnom, višemesečnom sređivanju građe, transkripciji, klasifikovanju pesama, analizi primera, a onda i literarnom delu pisanja samog rada, da bi sve to upakovano bilo jasno, pregledno i na korist - obaveatila je naša sagovnica.
            Valentina Letić je profesor u srednjoj Muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu na predmetima -etnomuzikologija, a trenutno predaje i kontrapunkt, vokalne i muzičke oblike, i svi ti predmeti imaju dodirnih tačaka sa etnomuzikologijom čiji spoj doprinosi proširivanju istraživanja iz oblasti narodne muzike., Dodatni motiv za njen rad predstavlja interesovanje mladih, njenih učenika za narodno stvaralaštvo.
            U ovoj monografiji je po prvi put u srpskoj etnomuzikologiji astalskom glasu, kao melodijskom modelu u širem i užem smislu, posvećena dužna pažnja čime je „dat doprinos poznavanju napeva epsko-lirskim pesama Srba iz Vojvodine i šire, jednog od najznačajnijih identitetskih markera srpske tradicijske pevačke kulture“.
            Cilj objavljivanja knjige „Srpske epsko-lirske pesme na astalski glas“ je da se nepublikovani materijal srpskog vokalnog nasleđa učini dostupnim umetničkim krugovima i široj javnosti, te kultura Srba sa teritorije Vojvodine sagleda i sa apsekta tradicije, kao  nematerijlnog dobra neprolazne vrednosti, inspirativne za stvaralaštvo današnjim i budućim pokolenjima. Ovim izdanjem istraživanje neće stati Već postoji par traskribovanih novih primera koji nisu uvršteni u ovo izdanje, jer za to nije bilo vremena, a svakako bi autor knjige nastavio da se bavi ovim radom i novim idejama unutar njega.
            Knjiga uz CD sa svim navedenim primerima, trenutno se može nabaviti preko Saveza kulturno-umetničkih društava Srbije u novom Sadu (https://skuds.rs/skuds.php?o=t&i=76).
            Valentina je  veliku zahvalost uputila Miloradu Loniću, umetničkom direktoru Ansambla „Vila“, koreografu i predsedniku SKUD-a Srbije koji je prepoznao lepotu i značaj ove teme, dr Jeleni Jovanović, etnomuzikologu, naučnom savetniku u Muzikološom institutu SANU, koja se odazvala pozivu da bude recenzent ove knjige, Anastasiji Živković, autoru emisije „Od zlata jabuka“ koja je snimila prilog povodom ove knjige i svima ostalima kojima je ova tema zanimljiva.

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia