• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Za laike iznenađujući, a za stručnjake očekivano veliki broj prisutnih na promociji studije „Srpske epsko-lirske pesme na astalski glas“ (Savez kulturno-umetničkih društava Srbije, SKUD Železničar, Ansabl „Vila“, Novi Sad, 2023), autora Valentine Letić, profesora u Muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu priređen u petak 08. novembra u Biblioteci Matice Srpske.

Ovo je bila i jedinstvena uvertira povodom Svetskog dana srpskog kola (njegovog ulaska na UNESCO Reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva 2017. godine), i XVI Festivala zlatnih ansambala Srbije, važnih elementa očuvanja i negovanja kolektivnog identiteta naše zemlje. Bio je to dobar povod da se o srpskim epsko-lirskim pesmama na astalski glas u stručnim krugovima razgovara u cilju daljeg istraživanja i popularizacije, a pre svega u skladu sa značajem u okvirima nematerijalne kulturne baštine Srba sa teritorije Vojvodine.
            - Predstavljanje knjige Valentine Letić o srpskim tradicionalnim pesmama - na astalski glas, je zapravo lep, hvale vredan poduhvat koji objedinjuje stručne napore etnomuzikologa, terenskog radnika, analitičara i napore u oživljavanju tradicionalne muzike, ne samo postavljanja na scenu već rada da te pesme prozvuče danas, ovde među nama. Prvi koraci u tom pravcu upravo su  učinjeni - obrazložila je dr  Jelena Jovanović, etnomuzikolog, naučni savetnik u Muzikološkom institutu SANU, recenzent ovog izdanja.
            Osim pisanog dela, u okviru knjige „Srpske epsko-lirske pesme na astalski glas“, nalazi se i kompakt disk sa snimcima 104 pesme koje je Valentina Letić načinila na teritoriji Banata (obuhvatajući 17 naselja), Srema (devet) i Bačke (pet), i „na taj način pružena je mogućnost da svi čuju te pevače i sami svojim uhom i sluhom prođu kroz tu vrstu materijala, i da možda budu u prilici da sami zapevaju ukoliko to žele“. Dr Jovanović podvlači da je ova knjiga posvećena jednom od ključnih kodova srpske muzičke kulture i da je tzv astalski glas rasprostranjen na vrlo širokom prostoru nastanjenom srpskom populacijom (u granicama današnje Srbije, u Rumuniji, Mađarskoj, Severnoj Makedoniji).
            Po njenim rečima očigledno da je ovaj obrazac tako široko rasprostranjen i sa tako mnogo varijanata, te se može primetiti da je izvođen mnogo puta i rado i da su sami pevači izvodeći ga dolazili do novih varijanti ukorenjenih u tradiciju u ozbiljnoj vremenskoj vertikali, odnosno velikoj starini prisustva na tim terenima.
            - Autorka je težište rada usmerila na varijantnost, varijabilnost, takođe karakteristiku usmene muzičke kulture i ustanovila da se u okviru pojma astalski glas nalazi veliki broj varijacija i jedan određen broj modela koji se u pesmama koriste i ponavljaju u zavisnosti od tematike pesme, teksta, veštine i namere samog pevača. Izdvajanjem melodijskih modela u okviru pojma astalski glas, rangirala je njihovu muzičku izražajnost, što su neki od ključnih doprinosa ove knjige etnomuzikologiji - istakla je dr Jovanović.
            Sve to objašnjava da su dugom upotrebom i velikom raznovrsnošću modela ove pesme dugo živele i da su imale određenu ulogu u zajednici koja ih je negovala, jer su iz nekog razloga opstajale, živele, njih su slušali predstavnici različitih generacija, i na osnovu tih tragova koje etnomuzikolozi beleže i na osnovu svedočanstva starijih generacija, navodi na zaključak da su u svečarskim prilikama pevane upravo takve pesme koje su „prenosile određene poruke mlađim naraštajima i koje su sadržale neku mitsku dimenziju, što bi značilo da se zajednica kroz te pesme obraćala jednoj onostranosti, nekom viđenju sveta na  univerzalan, etički profilisan način, u kojem se razlikuje dobro od zla“.
            Dr Jelena Jovanović naglašava i zahtevnost u izvođenju astalskih pesama, posebno izazovno današnjim generacijama, ali verujući u mlade ljude koji su tome posvećeni, njihovoj istrajnosti i viziji da je to moguće, optimistički gleda u budućnost. Ovo „druženje“ otvorilo je mogućnost formiranja neke vrste događaja koji bi dao prostora pesmama na astalski glas i osmišljen tako da ispuni svoju namenu 

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia