• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

Emisije o kuvanju su veoma popularne i doprinele su popularnosti gastronomije.  Upoznavanje sa raznim gastronomskim kulturama i tradicijama navelo je mnoge da bar jednom kažu: „Nema šanse da se to jede“ ili „Ne bih ti ja to probao/la“. U našem okruženju ovakva reakcija je česta na jela od morskih plodova. Na primer, "crappit heid" se pravi od riblje glave bakalara, punjene zobi i ribljom jetrom, a kuva se u morskoj vodi. "Maguro no Medama" su oči tune pripremljene na razne načine, dok fugu riba, koja može biti smrtonosna zbog toksičnog tetrodotoksina, zahteva posebnu pripremu. Geografski i kulturološki posmatrano, ova jela su daleko od nas. Međutim, evo prilike da se zapitate da li biste konzumirali nešto nesvakidašnje i invazivno što živi blizu vas. Radi se o bodljobradom raku (Faxonius limosus) u Dunavu. On je identifikovan kao ekološki problem i spada u invazivnu vrstu jer ugrožava autohtonog raka i druge vodene organizme.  Uključivanje ovog raka u ishranu moglo bi pomoći u rešavanju tog problema.

            Možda vam sve ovo deluje zanimljivo, i razmišljate da li biste ih probali. Ovde za sada zastanite, imajte u vidu da se u Srbiji bodljobradi rakovi za sada ne mogu zvanično kupiti niti negde probati. Istraživanja na temu zdravstvene bezbednosti su rađena na potezu Slankamen, dok ostatak toka Dunava još nije istražen. Iz tog razloga se ne preporučuje da ih ljudi samoinicijativno izlovljavaju i pripremaju. Na tržištu ih još nema i zbog zakonskih ograničenja. Dozvolu za izlov jedino može izdati Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Analize pokazuju da je meso zdravstveno bezbedno sa mikrobiološkog aspekta i sadržaja teških metala. Nutritivne analize ukazuju da je bogato proteinima. U proseku ih ima od 18 do 20%, što je približno sadržaju proteina u pilećem mesu. Važno je istaći i da sadrži mali procenat masti i ima povoljan sastav masnih kiselina. Koncentracija toksičnih metala ne prelazi dozvoljene granice.
            Za ljubitelje rakova, sjajna je vest da se u Srbiji istražuje i uzorkuje ostatak Dunava. Ispitivanja se vrše u okviru projekta „Smanjenje negativnog uticaja invazivnih rakova Faxonius limosus u Dunavu pametnom eksploatacijom njihovog mesa i ljušture“ - DANUBEcare. Realizacija projekta se odvija kroz program PRIZMA, Fonda za nauku Republike Srbije. Preliminarna istraživanja o gastronomskom potencijalu su ohrabrujuća. Dr Maja Prunić iz gastronomske laboratorije Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu ističe da je ukus veoma prijatan, blag i autentičan. Iznenađujuće je i to što ne podseća na mulj, već je sličan gamberima. Zanimljivo je i to što se njegova ljuštura može koristiti u pripremi raznih gastronomskih proizvoda. Istraživanja na ovu temu pokazuju da  upotreba mesa bodljobradog raka u ishrani ima potencijal da se koristi na mnogo načina. Sve oblike kreiranih prehrambenih i gastronomskih proizvoda moći ćete da probate na degustacijama i Gastro danu. Informacije o ovim i drugim projektnim aktivnostima možete pratiti na zvaničnoj Instagram stranici DANUBEcare.
            Nemojte čekati da se izlov bodljobradog raka dozvoli i postane deo restoranske ponude. Mnogi kuvari ih sa zadovoljstvom očekuju. Pridružite nam se i uz naš projekat i planirane aktivnosti upoznajte svog invazivnog komšiju iz Dunava kojeg ćete moći slasno da pojedete!
            Rukovodilac projekta je dr Ivana Čabarkapa, naučni savetnik na Naučnom institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu (FINS). Pored Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, na projektu učestvuju i istraživači sa Tehnološkog fakulteta Novi Sad (FOTNS), Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu (UNSFS) i Naučnog instituta za veterinarstvo „Novi Sad“ (SVINS).