Пева славуј у Маријином винограду, облаци да га чују застали,
ућутале се шаропере шеве у велико и малом зеленом лугу,
међу лозом златокоси крупни маслачци се јутрос расцветали,
а различци и красуљци око беле брескве цветају у великом кругу.

Страшило - плашило од сунца на трем колибе се склонило
на клупу пред врата на дедино место оно село,
од како њега нема оно овде газдује, баш се осмелило,
у виноград нико не долази, његово је газдинство цело...

Пева славуј, песму носи ветар шумама и луговима,
застадох поред ограде, да чујем шта то мали певач говори,
лагано на запад иде сунце за својим златним плуговима,
у пусту пулинову кућу лисиче се видим, уселило,
на старој јабуци нечија се бела марама вијори...

Да имам као што немам било шта да продам,
десет златних дуката некако да сакупим,
пошао бих Марија твом брату, виноград ваш да купим.
Још се окупљају лептири где смо трњем купњак оградили,
тамо смо некад ти и ја црвене руже садили,
остаде само један црвени грм миром да мирише,
над њим прастари храст узалуд уздише...

У његовим гранама скривен славуј вечерас дуго цвркуће
и надалеко се по шири те песме дивна арија,
срце ме вуче да вечерас прођем поред твоје куће,
ал не могу, тебе тамо одавно нема Марија...

РАДОВАН СИНЂЕЛИЋ
Прва награда на 14. конкурсу за избор најлепше песме о вину на
17. Данима младог Португизера Винарије „Мачков подрум“ Ириг