• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

Svesni smo da se svet u kom živimo svakodnevno suočava sa mnogobrojnim ekološkim izazovima. Jedan od aktuelnih problema je sve veća količina otpada. To je jedan od razloga zašto linearna ekonomija, koja se zasniva na principu "uzmi, iskoristi, odbaci", više nije održiva opcija. Prelazak na cirkularnu ekonomiju, koja promoviše ponovnu upotrebu i reciklažu materijala, predstavlja ključ za održivu budućnost.

Jedan od inovativnih pristupa zbrinjavanju otpada u okviru cirkularne ekonomije podrazumeva upotrebu otpadnih ljuštura rakova kao adsorbenata za prečišćavanje otpadnih voda. Ova inicijativa, koju predvodi istraživački tim projekta DANUBEcare, ne samo da smanjuje količinu otpada već i doprinosi zaštiti životne sredine.
Zamislite da otpad koji bacamo, poput ljušture rakova, može postati ključ za rešavanje jednog od najvećih globalnih problema - zagađenja vode. Zahvaljujući inovativnom pristupu tima projekta DANUBEcare, ovo je postalo stvarnost.
Da li postoji nekakvo rešenje? Na razvoju potencijalnog rešenja aktivno rade istraživači na projektu pod nazivom „Smanjenje negativnog uticaja invazivnih rakova Faxonius limosus u Dunavu pametnom eksploatacijom njihovog mesa i ljušture“ - DANUBEcare. Realizacija projekta se odvija kroz program PRIZMA, Fonda za nauku Republike Srbije. Ovaj program podržava naučna istraživanja i inovacije sa ciljem unapređenja naučne izvrsnosti i tehnološkog razvoja.
Istraživači su otkrili da otpadne ljušture rakova poseduju jedinstvena svojstva koja omogućavaju upijanje teških metala i drugih štetnih supstanci iz vode. Ovo, na prvi pogled neugledno, prirodno vlakno, zapravo deluje kao moćan adsorbent, čisteći vodu i čineći je sigurnijom za život u njoj i oko nje.Iako se možda na prvi pogled/pomisao čine beskorisnim, ove ljušture mogu da imaju važnu ulogu u prečišćavanju otpadnih voda. Njihova jedinstvena fizičko-hemijska svojstva ih čine idealnim materijalima za uklanjanje teških metala. Njihova primena ima mnogobrojne prednosti. Pre svega, ovo rešenje je ekonomski isplativo, jer podrazumeva dalje iskorišćavanje otpadnog materijala koji bi inače bio zbrinut na deponijama. Pored toga je ekološki prihvatljivo jer smanjuje potrebu za proizvodnjom tradicionalnih adsorbenata, čime se štedi na resursima i smanjuje uticaj na životnu sredinu. Takođe, primena ovih prirodnih materijala može biti integrisana u postojeće tehnologije prečišćavanja voda, što omogućava njihovu široku primenu.Dr Vasić i dr Lukić ističu da izazov ne predstavlja samo prečišćavanje vode, već i odgovorno upravljanje zasićenim adsorbentom. S obzirom na to da zasićeni adsorbent predstavlja opasnost za životnu sredinu, projektni tim DANUBEcare će istraživati inovativne načine njegovog zbrinjavanja. Jedan od obećavajućih pristupa je pretvaranje pepela dobijenog spaljivanjem adsorbenata u korisnu sirovinu za proizvodnju gume. Ovo rešenje ne samo da smanjuje količinu opasnog otpada, već i stvara održiv model upravljanja otpadom, zatvarajući krug i dajući novoj sirovini drugi život.
Ovakav pristup ne samo da štiti okolinu, već i predstavlja ekonomski isplativo rešenje. Korišćenje otpadnih materijala smanjuje potrebu za proizvodnjom skupih hemikalija za prečišćavanje vode, a istovremeno stvara nove poslovne mogućnosti.

Projekat DANUBEcare je primer kako inovacija i odgovornost mogu ići ruku pod ruku. Ovo je samo jedan korak ka održivijoj budućnosti, gde se otpad pretvara u resurs, a čista voda postaje dostupna svima.
DANUBEcare projekat se bavi izazovima u oblasti zaštite životne sredine sa više različitih aspekata i predlaže održiva rešenja koja su ekološki prihvatljiva i ekonomski isplativa. Uloga nauke i tehnologije u zaštiti životne sredine je neprocenjiva, ali je isto tako važno da svako od nas preuzme odgovornost i doprinese očuvanju životne sredine.
Rukovodilac projekta je dr Ivana Čabarkapa, naučni savetnik na Naučnom institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu (FINS). Pored Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, na projektu učestvuju i istraživači sa Tehnološkog fakulteta Novi Sad (FOTNS), Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu (UNSFS) i Naučnog instituta za veterinarstvo „Novi Sad“ (SVINS). Više o projektu možete pogledati na veb stranici projekta www.danubecare.uns.ac.rs.

Pozivamo sve zainteresovane da se uključe i doprinesu zaštiti našeg ekosistema!

Projekat finansira Fond za nauku Republike Srbije. Za sadržaj teksta odgovoran je projekat DANUBEcare i on ne izražava stavove Fonda za nauku Republike Srbije.