• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            ZZ “Veljko Lukić-Kurjak” Lukićevo, opština Zrenjanin, bila je mesto održavanja IV Škole zadrugarstva, održane 03. decembra u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine. Dobrodošlicu polaznicima i brojim zvaničnicima među kojima su bili: Atila Juhas, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, predstavnici Vlade AP Vojvodine, privrednih institucija, SimoSalapura, gradononačelnik grada Zrenjanina i dr., koji su svojim prisustvom podržali ovaj skup, poželeo je Čedomir Spasojević, direktor zadruge u nadi da će nakon škole i druženja, otići sa utiskom da su bili kod dobrih, vrednih i iskrenih domaćina. Prikazivanje kratkog filma o zadruzi i zadrugarima prikazao je sva nastojanja da se poštenim radom, stalnim unapređivanjem i međusobnim i međuinstitucionalnim povezivanjem unaprede životni uslovi poljoprivrednika, sela i njegovih stanovnika.

            Istorija je pokazala da su Zadruga i selo rasli zajedno. Meštani su primenjivali principe zadugarstva tako što su sve bitnije infrastrukturne objekte izgradili ili iz sredstava samodoprinosa ili dobrovoljnim radom.
            Teritoriju sela nekada Martinaca, danas Lukićeva, pre osam decenija naselilo je 276 porodica iz istočne Bosne i tu počeli da grade svoj novi zavičaj. Prvi posao kojem su pristupili bilo je ubiranje useva na širokim banatskim njivama. Na osnovu jednog izveštaja iz 1955. saznajemo da je 1. decembra 1945. u selu osnovana Seljačka radna zadrugu za nabavku i prodaju. Uz nju je delovala i Zemljoradnička zadruga pod nazivom “Veljko Lukić-Kurjak”. Obe su učestvovale u elektrifikaciji sela 50-tih godina prošlog veka. U kratkoj vesti u lokalnom zrenjaninskom listu 1960-te saznajemo da je podnet predlog Glavnom odboru Zrenjanina o integraciji ove dve zadruge. Novonastala je delovala sa manjim i većim teškoćama da bi od 2000. godine poslovala pod aktuelnim imenom i statusom ZZ “Veljko Lukić-Kurjak”, koja je u pravom smislu oslonac za 2.077 stanovnika prema popisu 2022.,i motor razvoja Lukićeva.         Tako ojačana Zadruga je krenula u novo neizvesno privredno doba, i koliko god je bilo teško nije napuštala svoju važnu ulogu pružanja pomoći mesnim organizacijama. Uloženo je puno napora da se Zadruga održi, bude profitabilna i obezbedi sigurnost zadrugarima, kooperantima, posebno u godinama galopirajuće inflacije.
            - Danas je zadruga u vrhu po prinosima u ratarstvu i povrtarstvu, zahvaljujući pre svega sistemu za navodnjavanje, koji daje “veštačku kišu” na 420 od 490ha u vlasništvu zadruge. Sistem je tipa rendžer i linear i sve se organizuje tako da obezbedi dve žetve godišnje. Zadruga predstavlja redak primer gde se skoro 80% površina u jednoj zadruzi navodnjava. Svima je jasno da se intenzivna proizvodnja mora unapređivati ali je problem visokih troškova za energente u navodnjavanju, zato nastojimo da navodnjavanje dizel agregatima zamenimo elektropumpama, čime ćemo ostvariti do 70% uštede-kaže direktor,i dodajeda se pretežno radeuseve koji im omogućavaju drugu setvu. Proizvodnju bazirajuna uzgoju graška, pivarskog ječma i uljane repice. Trenutno je pod uljanom repicom zasejano oko 96ha, pod ječmom 135ha i pod graškom, u proleće će biti oko 130ha. Na svim tim površinama radi se prostorna setva.
            Da postoji vizija i širi pogled na budućnost svedoče i ulaganja u Klub zadrugara, ili popularna Stara uprava, adaptiran objekat u kojem se organizuju kulturni i umetnički sadržaji, sastanci i poslovne prezentacije, ali isto tako je i smeštena kafe-poslastičarnica i poljoprivedna apoteka gde meštani mogu da nabave potrebna semena, sadnice i sve drugo što im je potrebno, a vezano je za poljoprivredu.
            - U ovom trenutku ZZ “Veljko Lukić-Kurjak” ima 27 zaposlenih i 20 zadrugara. Posebno smo posnosni na činjenicu da je među zaposlenima njih deset mlađe od 35 godina -kaže direktor.
            Zadruga ugovara proizvodnju sa kooperantima na 130 ha i obezbeđuje im repromaterijal, mašinske usuge, kao i otkup proizvoda.Poseduje savremenu mehanizaciju, podno skladište kapaciteta 1.000 tona, svoju vagu. Zadrugaradi po principu da se otkupljena roba lageruje i na tržištu traže najpovoljniji uslovu za njenu prodaju.
            Strategija setvene kulture je da se uz ratarsku nastavi proizvodnja povrtrskih kultura. Sve je ovo moguće ako bi zadruga imala status koji zaslužuje u oblasti politike, podsticaja, subvencija. Zadruga poput ove je osnov razvoja sela i zbog toga ne sme biti ograničenja u javnim pozivima kada je reč o površinama zemlje za koju se daje državna podrška.