Zemljoradnička zadruga “Veljko Lukić-Kurjak” Lukićevo, opština Zrenjanin, u utorak, 03. decembra, bila je domaćin učesnicima IV Zadružne škole, koju svake godine, uz prisustvo eminentnih stručnjaka za mlade poljoprivednike organizuje Zadružni savez Vojvodine (ZSV). Ovu jedinstvenu školu svojim prisustvom su podržali Atila Juhas, državni sekretar Ministarstva poljopriverde, šumarstva i vodoprivrede, predstavnici Vlade AP Vojvodine, privrednih institucija, Sima Salapura, gradononačelnik grada Zrenjanina.

            Kao i uvek, drugačijeg, originalnog koncepta sa predavanjima iz voćarstva, koje je održao prof. dr Zoran Keserović i povrtarstva, prof. dr Žarko Ilin, redovni profesori Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta Novi Sad, kako bi zadrugarima probudili neke nove ideje i sa nadom da će ova nova znanja koja steknu u školi primeniti i u praksi.
            Izbor ovogodišnjeg domaćina, ZZ “Veljko Lukić-Kurjak”, nije bio slučajan, jer je ova zadruga jedan od primera uspešne prakse. U svojoj proizvodnoj strukturi ima ratarstvo i povrtarstvo, a pod sistemom za navodnjavanje oko 80% površina, što je retkost u našoj praksi. Ovo je bila prilika da se na licu mesta zadrugari i zaposleni u zadrugama upoznaju sa radom ove zadruge.
            ZZ “Veljko Lukić Kurjak” je takođe, dobar primer šta se u nekom socijalnom aspektu može uraditi za svoje selo, od pomaganja svih udruženja, sportskih, školskih i drugih manifestacija. Naime, zadruga je u obnovljenoj staroj Upravnoj zgradi, otvorila Zadružni klub, pored toga i restoran, koji su postali mesta okupljanja svih stanovnika Lukićeva i okoline, integrativni faktor neophodan seoskim sredinama, a koji nažalost, mnogi našim selima nedostaje.
            - Za Zadružni savez Vojvodine (ZSV) Zadružna škola predstavlja još jednu priliku za širenje međuzadružne saradnje među učesnicima škole i gostiju - istakla je mr Jelena Nestorov, predsednica ZSV, objasnivši da su ovakva edukativna okupljanja prilika da se pošalju i određene poruke. Jedna od njih je činjenica da bi ova ZZ, koja navodnjava preko 70% svojih površina imala višemilionske uštede u poslovnju, kada bi dizel agregate zamenila eletropumpama. Tema, za čije rešavanje je podrška grada Zrenjanina i drugih struktura neophodna, kako bi do takve investicije moglo i da dođe.
            - Sam događaj daje jednu dobru energiju, jer predstavlja ulaganje u znanje i iskustva i njihovu primenu. Smatram da ova škola daje ideje za unapređenje i promene u proizvodnji u cilju ostvarivanja  profitabilnije proizvodnje, a jedna od mogućnosti je i u promena strukture proizvodnje u pravcu prelaska sa intenzivne vrste proizvodnje - dodala je predsednica, ukazujući i ovog puta na veoma težak položaj zadruga, kao nastavka lošeg položaja iz prethodne godine. Istakla je da zadružni sistem koji pruža potporu svim poljoprivrednicima i finansira njihovu proizvodnju bez obzira da li su se razdužili ove i prethodne godine sa svojim proizvodima, treba ozbiljniju pomoć države nego što je to slučaj danas, što se može zaključiti iz izuzetno velikog pada likvidnosti i rasta zaduženosti i kod zadruga i kod zadrugara. Pored mera države usmerenih na prevazilaženje složenog stanja u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji čije posledice snose zadruga i zadrugari, podrška države je  neophodna i za nove investicije. Jer, bez investicija nema razvoja.
            Pre skupa u Lukićevu, ZSV održao je sednicu UO na kojoj je bilo reči o trenutno izuzetno teškoj situaciji u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji koja se oslikava na sve zemljoradničke zadruge i poljoprivrednike.
            - U ovom periodu teško je održati likvidnost u mnogim zadrugama i to je jedan od ključnih problema. ZSV je protekle dve godine ponavljao zahtev za obezbeđenjem kredita sa subvencionisanom kamatnim stopom za finansiranje primarne poljoprivredne proizvodnje, što bi najmanje doprinelo ublažavanju problema u kojima se sada poljoprivreda nalazi. Razmišljamo i o drugim predlozima koji bi rasteretili zadružni sektor, u fazi kada je potreban i reprogram obaveza kako bi primarna poljoprivreda funkcionisala na normalan način. Jer nakon dve izuzetno teške poslovne godine, većina zadruga nije u finansijskoj kondiciji za nova zaduživanja, a iz sopstvenih sredstava nemaju uslova za obezbeđenje kvalitetnih uslova za novu proizvodnje - konstatovala je predsednica.
            Kako dalje? Godina 2025. je od strane UN proglašena za Međunarodnu godinu zadruga, kojom se jasno šalje poruka nacionalnim vladama svih država da obrate pažnju na svoj zadružni sektor, na uslove u kojima posluje, smatrajući ga s pravom, generatorom privrednog rasta i zaštite od siromaštva u najširem smislu te reči. S tim u vezi ZSV planira pojačane aktivnosti a prvi događaj će biti - jubilarni 50. “AgroTech PP” simpozijum na Zlatiboru, u organizaciji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i ZSV kao jednog od suorganizatora, gde će biti predstavljene neke nove teme u svetlu poruke Međunarodne godine zadruga, koja glasi: “Zadruge čine svet boljim”.
            - Smatram da bi bilo potrebno podići svest i pojedinaca i na nivou države, u okviru zvaničnih institucija, da zadrugarstvo može mnogo toga da doprinese i poljoprivedi i drugim delatnostima. U mnogim selima, zemljoradničke zadruge predstavljaju jedine privredne subjekte preko kojih poljoprivrednici mogu opstati i napredovati u komercijalnoj proizvodnji, a i gde se mladi ljudi mogu zaposliti i ostati da žive u svojim sredinama. Predlozi koje ZSV dostavlja nadležnim organima, sa jedne strane su orijentisani na potrebu otklanjanja ili ublažavanja negativnih efekata poremećaja na tržištu, posledica elementarnih nepogoda i iz drugih razloga koji pogađaju ne samo zemljoradničke zadruge, već i poljoprivrednike i poljoprivredu kao delatnost u celini, a sa druge strane su orijentisani i na načine za unapređenje efekata zadružnog organizovanja, ne samo na zadrugare, već i za širu lokalnu zajednicu. Mišljenja smo da u dugom periodu iza nas, argarna politika nije orijentisana prema unapređenju zemljoradničkih zadruga, što smatramo i jednom od njenih najvećih nedostataka, a naročito imajući u vidu veličinu i strukturu porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u našoj državi - koja bez zadružnog organizovanja, nemaju mnogo perspektive na tržištu.

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia