• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Predanje, ono što su nam ostavili preci, za koje se često koristi reč tradicija, kulturno je nasleđe koje se prenosi sa koleno na koleno. Ono je skup materijalnih, tehničkih i duhovnih znanja. Ovaj pojam podrazumeva i modele ponašanja (običaje), te narodno stvaralaštvo, stare zanate i predmete iz domaće radinosti, koje su s ljubavlju stvarale uglavnom žene na selu, odmarajući se nakon svih drugih poslova oko kuće, na njivi i oko životinja.

            I danas se žene na selu kao i nekada bave vezom, šivenjem, pletenjem, tkanjem, kuvanjem, pravljenjem starinskih kolača, stvarajući prava mala umetnička dela poput vrednih čuvara vekovima starog nasleđa. Nekada na prelima, danas u udruženjima, žene se druže, rade, kreiraju i planiraju šta će i kako raditi dalje.
            Svakog decembra Turistička organizacija opštine Pećinci, koja obuhvata petnaest naseljih mesta, okuplja žene iz jedanaest udruženja, aktivnih i uvek prisutnih na svakom događaju koje organizuje opština Pećinci ili TOO Pećinci, pa kažu da “bez žena nema ni događaja”. Ove godine (10. decembra) razlog okupljanja je bila podrška radionici, koju je zajedno sa TOO Pećinci, uz pokroviteljstvo Opštine Pećinci, organizovalo Udruženje građana ORGAnizacija, sredstvima dobijenim od Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova iz Novog Sada.
            U okviru radionice namenjene članicama udruženja, na temu “Kulturno nasleđa kao osnova ženskog preduzetništva” predavanje prof. dr Miloša Ćuruvije, imalo je za cilj da upozna žene sa mogućnostima na koje sve načine mogu da iskoriste autentičnost svojih proizvoda, da ih bolje plasiraju i materijalizuju svoj rad; Ivana Rakarić, arhitekta, članica udruženja koje je preraslo u preduzetničku firmu, osvrnula se na benefite i značaj starih zanata i veština, a koje su za turiste, posetioce strane i domaće iz gradova, nešto posebno, interesantno, nešto što bi voleli da imaju.    
            Povod okupljanja bilo je okončanje radova na procesu konzervacije, restauracije i adaptacije ekonomskog objekta Etno kuće “Putnik”, Kupinovo, restaurirana je kancelarija TOO i dva vajata drugog, identičnog objekta, najstarije kuće u selu, podignute krajem XVIII veka, koja je pripadala porodici Putnik, sazidane od prirodnih materijala, sa osnovom od hrastove grede i zidovima od blata i pleve sa trščanim krovom.
            - Ovakvi susreti su tradicionalni jer im predavanja na njima blisku temu, kao i komunikacija sa eminentnim predavačima, pružaju nova saznanja, preko potrebne informacije kroz praktične primere, koje mogu da prenesu na svoj rad, odnos sa klijentima, poboljšaju plasman, da im pomogne da shvate da neke stvari mogu da rade na drugačiji način. TOO Pečinci učestvuje u njihovim aktivnostima trudeći se da im pruži podršku, da ih motiviše i angažuje.  Dosta njih je vidno napredovalo i zahvaljujući beogradskom tržišu na kojem nude svoje proizvode. Napredak se ogleda u povečanju broja udruženja ali možemo istaći da je nekoliko udruženja “odskočilo” izborivši posebno mesto, zahvaljujući razumevanju da se ne može čekati da neki prilivi “padnu”, nego da se moraju potruditi, edukovati i primeniti ono što saznaju kroz integraciju sa predavačima na radionicama, u čiji rad su uključene u diskusiju i vrlo posvećene zajedničkom radu kroz druženje - objasnila je Ljubica Bošković, direktorka TOO Pećinci.
             Poruka poslata sa ovog skupa bila je da osim rada na sebi moraju da rade na mladima, da uključuju mlade ljude što više u svoje redove, koji će postepeno preuzimati njihovo znanje i veštine, nastavljajući da pričaju priču iz prošlosti. Jer “Nemati prošlost znači ostati bez budućnosti”, ali je pitanje: “Da li će naša deca, naše ćerke znati da rade nešto od onog što rade njihove majke?, ostalo da lebdi u ovom predivnom prostoru. Odgovor možda leži u pitanju: “Da li dovoljno i na pravi način  cenimo ono što i sami radimo?”
            Ohrabrenje i potpora udruženjima žena od strane TO opravdava činjenica da su savremene tendencije i turistička tražnja na globalnom nivou zasnovane na “gladi za autentičnim, orginalnim”. I svaki turista iz inostranstva koji dođe u Kupinovo, želi da proba, pipne, pomiriše baš to što je potiče sa ovog terena. Vinske etikete, rakija, još manje proizvodi poznatih brendova, manje su im interesantne od šetnji npr. u Kupinovu, do istorijski značajnog lokaliteta - utvrđenja Kupinik i kulturnih obeležja ovog kraja, kao i proizvoda proizvedenih u domaćoj radinosti karakterističnih za našu sredinu, da li je to ručni rad ili prehrambeni proizvod, da bude poreklom iz Pećinaca/Kupinova - poručuje Ljubica Bošković, napominjući da je u okviru radionice vođena diskusija povodom kulturnog nasleđa koja može da doprinese da se tradicija održi na bolji našin. Savremeni turisti kada dođu u Kupinoovo zainteresovani su i vole da čuju našu priču o kulturi i dešavanjima na ovom prostoru.         Kao jedinstven i poseban proizvod izdvojio se jedan od sremačkih kolača - kolač na kukuruzovini, koji oslikava ovo podneblje i koji su sve bake znale da prave. Trenutno ima par udruženja žena, ali jedno će pokušati i da brendira kolač na kukuruzovin.  Kada je u pitanju kulturno i istorijsko nasleđe na teritoriji opštini Pećinci, tu je najlepše sremsko selo - Kupinovo, čuvar materijalnih i nematerijalnih ostataka vezanih za poslednju srpsku srednjovekovnu despotovinu. Ovde sve vrvi od njihove energije što daje dodatnu vrednost selu Kupinovu u odnosu na ostala u ovoj opštini.

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia