• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Zahvaljujući velikanima tamburaške muzike, pre svih Janiki Balažu, Zvonku Bogdanu, Jovici Nikoliću, koji su predvodili plejadu vrhunskih tamburaša ostvarivši najviše umetničke domete, svojim delovanjem u Novom Sadu, ovaj grad učinili su svetskom prestonicom tambure, sedištem Svetske tamburaške asocijacije i domaćinom prestižnog “Tamburica festa”, festivala posvećenom tamburaškim pesmama sa ciljem okupljanja tamburaških orkestara iz celog sveta, promocije tamburaške muzike, afirmacije novih tamburaških bandi…, i nekako najvažnije, stvaranja novih tamburaških pesama. I nije da ih nije bilo, ali svakako ne dovoljno da bi “prekrili” oseku novina u ovom muzičkom pravcu.

            Dejan Radović (basprim I), Marko Parčetić (basprim II), Dragan Radović (kontra), Sabo Tibor (tamburaško čelo), svi članovi Velikog tamburaškog orkestra RT Vojvodine i sa Stafanom Nikolićem (vokal), profesorom AU u Novom Sadu (dizajn zvuka), čine Tamburašku bandu - BONTON. Iako kažu da oficijelnog vođe nema, tu je i begešar, Dubravko Isakov Cicko - BELI MAG, jedan od veličanstvenih, koji je bio deo “zlatnog doba” tamburaške muzike, od 1988. rukovodilac Velikog tamburaškog orkestra Radio Novog Sada, danas i orkestra Zvonka Bogdana.
            Istina je da se nekada tamburaška muzika (kao i svaka druga) doživljavala na drugačiji način. I u svetu i kod nas. Kada je Janika Balaž, sa svojih osam tamburaša svirao pred engleskom kraljicom, a u pariskoj “Olimpiji” 36 puta izlazio na bis. Kada su vikendom kolone ljubitelja tambura samo radi njih dolazile iz Beograda i drugih mesta,da ih slušaju, na Petrovaradinsku tvrđavu.          
            Ali, ni kafane nisu više iste. Ništa nije isto, a da tamburaški zvuk postoji i da ima svoje poklonike, i da je u centru svakog slavlja, da se te pesme pevaju u raznim prigodama, istina je. Istina je i to da se zvuk preselio na youtube, na platforme, i kao takav nastavio da živi. Upravo članovi BONTON-a izdavanjem CD-a “DAJ MI SAMO JEDAN DAN…” na kojem nam poklanjaju deset novih autorskih pesama, i jedanaestu koju su posvetili Srđanu Vračariću, svom velikom prijatelju koji ih je napustio, obraćaju se poznatim zvukom i sa novim pesmama staroj i novoj publici na način koji je danas prisutan i prihvaćen.
            - Proces stvaranja pesama, od dogovora do realizacije trajao je godinu dana i bilo je to lagano i zabavno stvaranje u kojem smo svi uživali - kaže Stefan Nikolić, ističući da je radio sa vrsnim, najboljim muzičarima prebogatog iskustva i ljubavi prema tamburaškoj muzici.
            - Ne znamo koje pesme biti primljene od publike, ali mislim da će svako naći nešto što će mu “leći”. Naše je da se potrudimo da ove pesme zažive, a zaživeće ako budu dovoljno slušane na platformama i nastupima - izjavio je gospodin Isakov, ukazujući na veliki deficit novih pesama, i pozvao mlade da im se pridruže, poručivši da svaka mlada banda treba da ima autorsku pesmu. Ovaj potez BONTON-a upravo treba da je zamajac pokretanja mladih da stvaraju nešto novo, da “uđemo u točak mašte, ako ništa drugo sami sebi napravimo lepo, vratimo osmeh na lice i otresemo prašinu sa duše koja se već dugo na njoj taloži”.
            - Ovo je bio jedinstven osećaj, nekome čast, nekome kreativno iskustvo, svima izazov nakon dugogodišnjeg sviranja u velikom orkestru, ovde smo imali malo više slobode - rekao je Dejan Radović, objasnivši da nas, ljude s ovog prostora, krasi stvaralački mentalitet, i da je važno stvarati, nešto novo, nešto što nam leži na duši, nešto naše.
            Marko Parčetić je zadovoljno prokomentarisao: - Za mene je bila najveća čast raditi sa kolegama, muzičarima sa deleko dužim iskustvom nego što je moje i jako me je obradovao njihov poziv da budem jedan od članova BONTON-a. Bilo mi je jako lepo, izazovno, kreatovno, što je i najbitnije za jednu ovakvu priču.
            - CD je rezultat naših ideja i stvarlačkih sposobnosti koje su se rađale sponatano, i za vreme naših svirki, a za godinu dana smo uspeli da one najbolje ideje sublimiramo i spojimo u jednu celinu - izjavio je Sabo Tibor.
            Dragan Radović je naglasio da iza albuma prvenca stoje muzičari sa višedecenijskim iskustvom, koji su dobro izučili zanat, usavršili svoja znanja, veštine, i da je ovo rezultat posebnog kvaliteta i dodao:
            -  Svi čekaju nove pesme, a mi smo se ohrabrili da to i uradimo, i nadam se da će ih ubuduće biti još. Ima dosta pesama koje se pevaju, a nikada nisu doživele posebno izdanje, pa smo se mi uz pomoć prijatelja potrudili da dožive svoju javnu prezentaciju.
            Promocija albuma “DAJ MI SAMO JEDAN DAN…” (izdavač: Želimir Babogredac, Croatia Records, Zagreb) održana je uz prisustvo brojnih prijatelja, kolega, zvanica u Muzeju Tamburica fest-a u velelepnoj Menratovoj palati u samom srcu grada, kako i dolikuje ovakvom jednom događaju.