• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Tatjana Asafova, prof. na Umetničkoj akademiji, smer pedagogija, član Komiteta za međunarodnu saradnju iz Kostrome, grada u Rusiji i centra istoimene oblasti, 370 km od ruske prestonice, na ušću reke Kostrome u Volgu, sredinom decembra bila je u trodnevnoj poseti FA “Vila” u Novom Sadu”.

            Kostroma slovi za jedan od najstarijih i arhitektonski najbogatijih gradova u Rusiji. Značajno, jer iz jednog takvog grada, koji ulazi u Zlatan prsten gradova (znamenitih istorijskih gradova severnoistočno od Moskve), dolazi interesovanje za naše kulturno nasleđe koje smo uspeli da očuvamo u integralnom, celovitom obliku zahvaljujući jednom od najvažnijih čuvara, kulturno-umetničkim društvima. Upravo poseta Tatjane Asafove FA “Vila” SKUD “Železničar”, potvrdila je to pravilo. Srbiju je upoznala uzduž i popreko gostovanjima ruskih društava, koja su se u Kruševcu, Valjevu, Gackom, Bačkoj Palanci, Mostaru 2022., povodom završetka obnove Saborne crkve Sv. Trojice (podignute 1873, “dirljivim programom kao što je bio i sam događaj”), predstavila svojim igrama i pesmama. Gospođa Asafova održava bliske veze sa Udruženjem srpsko-ruskog prijateljstva “Rod” iz Vrbasa, KUD “Vuk Karadžić” iz Temerina.
            Ova poseta prof. Tatjane Asafove upriličena je povodom prijateljskih veza uspostavljenih još pre 17 godina, gostovanjem “Vile” u Kostromu, i na zaleđenoj Volgi odigranog srpskog kola; zbog prijateljskih veza prof. Asafove sa Miloradom Lonićem, umetničkim direktorom FA “Vila”, još jednim istinskim pregaocem narodne tradicije.
            O tome prof. Asafova kaže:
            - Naši ansambli su gostovali širom Srbije i regiona, gde smo doživeli nezaboravne trenutke. I zato kada me pitaju: “Da li Srbija ima mora”, kažem da tamo mora nema, ali ima ljudi punih ljubavi. Tamo se osećam kao kod svoje kuće. Poznanstvo sa Miloradom Lonićem, neposrednost s kojom je primljena i prihvaćena, vratili su je još nekoliko puta u Novi Sad, Srbiju, iznova i iznova oduševljena pristupom negovanju tradicije, kulture nasleđa, osećanja kontiniteta znalački, izvorno prenošenog sa generacije na generaciju.
            - Mi, iz Kostromske oblasti, nekako smo izgubili taj kontakt sa našim predanjima, kulturnim nasleđem. Ne tako davno započet je pokret “negovanja obnove” i došla sam ovde da dotaknem tu energiju, taj deo ekspresije koji se neguje u “Vili”. Po mom dolasku, srela sam sve one koji su pre deceniju i po posetili Kostromu, i pozdravili smo se kao braća i sestre - prenela je svoje utiske prof. Asafova, dodajući, da u ovim međusobnim odnosima nema foliranja, a da se iskrenost, negovanje duha iskonskog odnosa jednih prema dugima, osećaj poštovanja i ljubavi između ljudi sa ova dva prostora može sakriti.
            Kao profesionalac koji se dugi niz godina bavi temom predanja i narodnog stvaralaštva, primećuje da srpska kola i tradicionalne pesme sa ovog prostora dolaze iz srca i duše, a da su kod njih primetne intervencije, stilizacije ne bi li igru i pesmu učinili savremenijim i približili današnjem trenutku. To isto se odnosi na način odevanja, narodne nošnje koje su na tlu Srbije, sačuvane gotovo u celosti. To je, po njenim rečima garancija da će mladost nastaviti te igre i pesme, i da sigurno neće otići u nešto što nije dobro.
            Na povratak tradicionalnim običajima, ponašanju, veri i razumevanju značaja nasleđa kao poveznice prošlosti i sadašnjosti, kaže da je uticala i “specijalna operacija”, koja je vratila i oživela potisnuti kodeks odnos prema državi, istakla važnosti zajedništva, ljubav prema veri i mnogo mladih učinila svesnim trenutka u kojem se nalaze. Ističe važnost rada državnih institucija u širenju znanja o tome: Ko su? Šta su?, i to u svim pravcima duhovnog, intelektualnog i fizičkog bića. Po povratku preneće svoje utiske o našem odnosu prema prošlosti, kako volimo našu pesmu i kako se odnosimo jedni prema drugima, našim stavovima i međusobnoj kumunikaciji.
            Svoj emotivni utisak, izrazila je citirajući reči iz pisma svog unuka, koji je dva puta posetio Srbiju, poručio: “Srbi i Rusi nikada neće biti poraženi.”
            A gospodin Lonić je dodao:
            - Radost je imati prijatelje po celom svetu. Nama posebno da imamo prijatelje iz Rusije. Iako udaljeni 1.000 km naišli smo na ljude sa kojima se savršeno razumemo, a da ne govorimo njihovim jezikom, niti oni našim.