DOBRILA KOVČIN iz Stapara je rođena 1998. godine. Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer Fitomedicina, gde je trenutno na master studijama. Nosilac je poljoprivrednog gazdinstva, a u njenom fokusu je ratarska proizvodnja. Zajedno sa članovima porodice bavi se i kooperacijom u okviru zemljoradničke zadruge koju su osnovali.
BRANISLAV PETRIČEVIĆ (1984) iz sremskog sela Rivica, završio je srednju elektrotehničku školu, ali je ljubav prema agraru nadvladala onu prema elektrotehnici. Ratarsku proizvodnju je zasnovao na 150 hektara dok u voćarstvu preferira proizvodnju višnje i dinje. U stočarstvu je ovladao proizvodnjom svinja.

ALEKSANDAR MILIVOJEVIĆ (1987) iz sremskog sela Grgurevci završio je Gimnaziju, a potom upisao Poljoprivredni fakultet. Poljoprivredom se bavi od ranog detinjstva koja mu je inspirativna i u umetničkom smislu, jer o njoj piše stihove za čuvene bećarce koje izvodi sa svojim tamburaškim orkestrom.
ŽARKO KOVAČEVIĆ iz Pavlovaca je nesuđeni mašinac, koji znanja iz te tehničke discipline uspešno implementira u poljoprivrednu proizvodnju. Bavi se ratarstvom i povrtarstvom. Smatra da je budućnost održive poljoprivredne proizvodnje u inovacionim tehnologijama
GORAN ČARUBRIĆ iz Manđelosa (1993) apsolvent je Poljoprivrednog fakulteta na smeru voćarstvo i vinogradarstvo. Gaji višnju, kajsiju, dunju i šljivu. Primenjuje savremenu agrotehniku i pomotehniku, a dobro poznavanje fiziologije biljaka i agroekoloških uslova pomaže mu u ostvarivanju visokih prinosa.
JOVANA LAMBETA (1999) iz Gajdobre  privodi kraju studije na Poljoprivrednom fakultetu u Beču. Zbog životnih okolnosti iz austrijske prestonice se vratila na poljoprivredno gazdinstvo u Gajdobri, kako bi zajedno sa majkom i sestrom nastavila tatinim stopama u poljoprivrednoj proizvodnji. Jovana kaže da je najviše u životu naučila od svog tate, Zorana Lambete. Koristi najmoderniju mehanizaciju i ostvaruje rekordne rezultate.
IGOR RADOJEVIĆ (1988) živi i Kočinom selu kod Jagodine, završio je srednju Poljoprivrednu školu i praktikuje kontinuiranu edukaciju. Na njegovom poljoprivrednom gazdinstvu radi zajedno sa bratom dok im je otac u ulozi glavnog pomagača i stručnog savetnika. Fasciniran je preciznom poljoprivredom i savremenom mehanizacijom.
JOVAN NINKOV (1997) iz Begeča završio je srednju Poljoprivrednu školu. Ozbiljnu povrtarsku proizvodnju započeo je njegov pradeda. Danas Jovan proizvodi šargarepu, krompir i druge povrtarske kulture na površini od dvesta hektara zemljišta. Koristeći mogućnosti koje nude IPARD fondovi EU do sada je, u više navrata, kupovao savremenu poljoprivrednu mehanizaciju. Namerava da aplicira za sredstva za izgradnju savremene hladnjače.
ŠTEFAN EDORIAN BELU (1998) iz Vladimirovca kod Pančeva po obrazovanju je master inženjer zaštite bilja. Usavršavao se i na Poljoprivrednom fakultetu u Bukureštu, gde je proveo šest meseci na specijalizaciji. Nosilac je poljoprivrednog gazdinstva u okviru kojeg, najsavremenijim metodama, obrađuje oko stotinu hektara zemljišta. On je čak šesta generacija poljoprivrednika u porodici. Poljoprivredu smatra izazovnom i inspirativnom.
DEJAN ŠUŠA (1996) rođen u Srpskoj Crnji, živi u selu Vojvoda Stepa gde je nosilac poljoprivrednog gazdinstva. Završio je opšti smer Gimnazije i sada je apsolvent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer ratarstvo i povrtarstvo. Bavi se ratarstvom i proizvodnjom lešnika na površini od 7 ha. Nastoji da poboljša sastav organske materije jer zemljište smatra najvrednijim i najvažnijim resursom i istražuje metodu zelenog zaoravanja.
MLADA NADA SRPSKOG AGRARA BRANISLAV ĐEKIĆ iz Belegiša, ima samo 14 godina, a poslove na poljoprivrednom gazdinstvu drži u malom prstu. Ljubav prema agraru preneo mu je deda. Posebno ga zanimaju moderna poljoprivredna mehanizacija i digitalizacija da bi svoju informatičku pismenost stavio u funkciju povezivanja sa poljoprivrednicima. Branislav na poljoprivrednom gazdinstvu mnoge poslove već obavlja samostalno. 
            Priznanja su dodeljena na svečanosti krajem decembra u Master centru NS sajma, tako da posle 4 godine rada Udruženje “Poljoprivrednici nove generacije” broji 42 člana.