• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Čaj, kafa i kakao stigli su u London iste 1652. godine, iako ga u Lisabonu nalazimo već 1550-te. Do 1829. u Evropu su godišnje uvoženi milioni kilograma čaja, isključivo iz Kantona (na južnoj obali Kine), potom izvoženi širom sveta. Više od polovine izvozili su Englezi. Procenjuje se da je u Velikoj Britaniji trošeno oko 14 miliona kilograma čaja godišnje. Uprkos tadašnjoj visokoj ceni, čaj su širom Britanije pili svi koji su mogli da ga priušte. Uzgoj i sušenje čaja iz Kine proširio se na Japan, Tajvan i Javu, kasnije na Indiju i Šri Lanku. Poput Japanaca, Evropljani su pripremu čaja smatrali ceremonijom. Tu je bila kipuća voda koja ne sme predugo da vri, posebno zagrejana posuda, vreme potapanja, sipanje. Čaj se polako pijuckao iz porcelanskih šoljica, čime je popularnost ovog napitka uticala na proizvodnju porcelana. Za razliku od Evropljana, Kinezi čaj nisu pili iz šoljica sa drškom. Bilo je besmisleno piti kineski čaj najvišeg kvaliteta prevruć, pošto je ukus najintentizviji na temperaturi nekoliko stepeni višoj od temperature tela, i tada drška nije bila potrebna.

            Od žbunaste čajne biljke nastale su brojne vrste belog, žutog, zelenog, ulong, crnog i fermentisanog čaja. Nebrojano mnogo je i biljnih napitaka od sušenih delova biljaka lekovitih svojstava, koje, s pravom ili ne, takođe nazivamo čajevima.
            Kraj prošle, 2024. godine obeležila je sasvim originalna ideja - povratka čaja u ritual svakodnevnice. U formi druženja čajanka - “Vreme je za čaj”, sprovedena je u hotelu “Prezident” na Paliću, a nastavljena novim sadržajima na istu temu, januara ove godine, kao još jedan motiv popularizacije ovog, ukusnog i pre svega zdravog, napitka.
            - Suština je da čaj nije samo topli napitak, već da osim mirisa, ukusa, ima važnu ulogu u održavanju i negovanju zdravlja. Čovek je deo prirode i priroda je deo čoveka. Ideja da se povremeno okupljamo i razgovaramo, razmenjujemo svoja zapažanja o čajevina od različitih biljaka, njihovim moćima i blagodetnom uticaju na naš organizam bila je smeo korak na koji se odvažila Olivera Imbronović, direktorka hotela “Prezident”, i hvala joj na viziji i veri da će uspeti da zainteresuje dovoljan broj onih koji će svojim prisustvom i interesovanjem podržati ovu ideju - kaže Marija Narandžić, dipl. farmaceut, u ovom slučaju predavač iz Subotice. Ona dodaje: - Ovaj čaroban napitak se ne pije samo kada smo bolesni. Ispijanje čaja je posebno uživanje ali i lek, kao vraćanje prirodi i prelepom lekovotom bilju, po kojem je naša zemlja poznata. Za svako naše stanje postoji travka koja može da olakša tegobe i dovede do izlečenja. Ali treba ih uzimati oprezno, u optimalnoj količini i određenom vremenu. Zato je važno da proširimo naše znanje i svest o njegovoj korisnosti, tim značajnije što biljke koje koristimo u pripremi napitaka, rastu pored nas, i mame nas da ih uzmemo, probamo za naše dobro.
            Prema njenim rečima ove biljke mirisne, nežne na dodir, izložene su spoljnim uticajima, pa treba posebno voditi računa da biramo mesta gde ih nalazimo, ako možemo i da ih zaštitimo, kako bi im dali mogućnosti da izvuku sve minerale i hranljive sastojke iz zemlje i sve hranljivo i zdravo prenesu nama. U svakoj biljci se nalazi lek za neko oboljenje.
            - Na osnovu relevantnih istraživanja, neke biljke sadrže antikancerogena svojstva. I dok klasični lekovi pružaju instant efekat, čajevi dovode do izlečenja, koje možda traje duže ali problemi se ne maskiraju već otklanjaju. Priroda leči potpuno. Sa biljkama morate da se usaglasite, da ih osetite i da im verujete. Bolest znači disbalans u organizumu. Da bismo povratili balans potebna nam je pomoć odgovarajuće biljke, korišćene u propisanim, odgovarajućim dozama. Na jednoj od naših “čajanki” izabrali smo sedam različitih vrsta čajeva i preporučili svakom da napravi svoj izbor, po svom osećaju, znajući da će svakog privući ona biljka koja mu je potrebna. Treba znati slušati prirodu - poručuje naša sagovornica, koja svoje znanje nesebično deli sa drugima, što smatra obavezom i misijom.
            Zaposlena u apoteci, Marija Narandžić se paralelno bavi neurolingvističkim programiranjem (NLP),koučingom jedan na jedan, lečenjem duše i misli, jer "Kakve su nam misli, takav nam je život"(Otac Tadej). Zdravlje je po njenim rečima “sinergija misli, duha i tela putem čišćenja duše”. Kada se rasteretimo svih otrova, predrasuda, nametanja, i kada naše misli počnu da budu lekovite za nas, javlja se i želja za zdravim napitkom - čajem, ni za čim što nije prirodno.
            Kako bi bile ispoštovane sve procedure, i ovom prilikom dragoceni napici od maslačka, bosiljka, lavande, majčine dušice…, pripremljeni su u porcelanskim čajnicima i posluženi u porcelanskim šoljicama (sa drškama), koje je omogućio Nikola Slavić, osnivač Muzeja porcelana iz Subotice.
            Nakon intenzivne medijske, krajnje pozitivne, promocije srpskih vina, potom i craft piva i domaćih rakija, strpljivo je svoje vreme čekao i dočekao čaj. 
            - Primetno je da se podiže svest ljudi o potrebi konzumiranja čajeva, riznice zdravlja, lekovitog i moćnog od našeg bosiljaka, kantariona, vlašca, čak i belog luka, domaćeg, filigranskog, onog koji se lepi za prste, bez kojeg ne bi smeo da prođe dan (ako ne u čaju onda u varivu ili salati). Da bi se praksa pijenja čaja ustalila potrebne je što više promocija, edukacija… Oni koji se pola sata - sat posvete ovoj temi na predavanjima, ono što saznaju, već su korak bliže spoznaji o njegovom benefitu. Bar jedna spoznaja će izazvati promenu, dok će druga nešto novo, pozitivno, pokrenuti - zaključuje Marija Narandžić.