Simpozijum “Agro - tehnika - Precizna poljoprivreda”, u organizaciji Departmana za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, uz suorganizaciju Zadružnog saveza Vojvodine, Uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije Srbije, Udruženja poljoprivrednici nove generacije, po 51. put održan je na Zlatiboru, od 29. do 31. januara. Na tematskom panelu Zadružnog saveza Vojvodine predstavljena je tema: “Analiza upotrebe poljoprivredne mehanizacije u vlasništvu poljoprivrednih gazdinstava u odnosu na korišćenje usluga poljoprivredne mehanizacije u vlasništvu zemljoradničkih zadruga na teritoriji AP Vojvodine”.
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV), mr Jelena Nestorov, istakla je da navedena tema predstavlja rezultat uporednog istraživanja primene poljoprivredne mehanizacije u vlasništvu gazdinstava i upotrebe mehanizacije u vlasništvu zadruga na gazdinstvima porodičnih poljoprivrednih gazdinstava različite veličine. Analiza je sprovedena na površini prosečne veličine poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji, koja prema popisu iz 2023. iznosi 13,4ha, na većem gazdinstvu od 100ha, kao i primera iz prakse gde zadruga sa odogovarajućom poljoprivrednom mehanizacijom obrađuje sopstveno zemljište, zemljište zadrugara i kooperanata površine od 2.800ha.
Cilj ovog istraživanja je bio da potvrdi razliku i oceni efekte u slučaju kada porodična poljoprivredna gazinstva primenjuju sopstvenu mehanizaciju isključivo na sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu, i kada za određene operacije koriste mehanizaciju zemljoradničke zadruga, a u cilju provere hipoteze koja govori u korist udruživanja i zajedničke nabavke poljoprivedne mehanizacije preko zadruga.
- Dobijeni podaci dokazali su i više od očekivanog - rekla je mr Jelena Nestorov, povodom istraživanja, uz obrazloženje: - Za malo poljoprivredno gazdinstvo od 13,4 ili manje, ni u jednoj opciji nije isplativa nabavka kompletne pogonske poljoprivredne mehanizacije za sopstveno gazdinstvo jer troškovi njenog korišenja u tolikoj meri opterećuju cenu koštanja proizvoda da je finansijski rezultat uvek negativan, posebno ako posmatramo cene poljoprivrednih proizvoda u poslednje dve godine i visinu drugih troškova koji ulaze u cenu koštanja proizvoda, te dolazimo do zaključka da se na malom gazdinstvu nabavka srednjih traktora i kombajna ne isplati.
Dodatne analize dalje kažu, da ni u slučaju kada bi to gazdinstvo vršilo usluge drugim licima, nabavka poljoprivednih mašina nije isplativa. To upućuje na zaključak da je za finansijski pozitivno poslovanje malih i srednjih gazdinstava neophodno da se za sve operacije koje se obavljaju skupljom mehanizacijom (teškim traktorom, kombajnom) isključivo koriste usluge zemljoradničke zadruge, te u tom slučaju imaju mnogo manje troškove poljoprivredne mehanizacije u ceni koštanja proizvoda čime su proizvođači konkurentniji na tržištu.
- Analize koje smo radili na gazdinstvu od 100ha, govore da je finansijski rezultat kod većine linija proizvodnje nešto ispod nule ili blago iznad, u slučaju kada ova gazdinstva koriste sopstvenu poljoprivrednu mehanizaciju. Verovatno je ovakav rezultat i razlog što veća gazdinstva ne razmišljaju o tome da li bi im bilo korisnije da se udruže i zajedno nabavljaju i koriste pogonsku poljoprivrednu mehanizaciju. Kroz diferencijalne kalkulacije i ocene ekonomske efektivnosti investicija u poljoprivrednu mehanizaciju, dokazano je da ako bi se za deo operacija koja se obavljaju teškim traktorom i kombajnom na tom gazdinstvu koristila usluga ZZ, i kod gazdinstva od 100ha je mnogo isplativije da se usluge koje se rade sa teškim traktorom i kombajnom koriste od strane ZZ, a ne preko sopstvene mehanizacije. Ilustracije radi, na osnovu analize četiri proizvodne linije: pšenice, kukuruza, sunvcokreta i soje, koje se hipotetički na 25ha obavljaju na gazdinstvu, u svakoj liniji je u tom slučaju za gazdinstvo ušteda više od po 500 hiljada dinara kada koriste mehanizaciju zadruga, uz svoju mehanizaciju za određene operacije, što donosi oko dva miliona uštede na 100 ha. Time smo i kvantitativno dokazali da je udruživanje korisno nezavisno od veličine njihovih gazdinstava pri čemu je za mala poljoprivedna gazdinstva ono neophodno. Za velika ona je mnogo isplativije nego samostalan rad. Nadam se da ćemo na osnovu ovog istraživanja napraviti jedan priručnik koji bi poslužio za praktičnu upotrebu gazdinstvima kao ugledni model po kojem bi mogli svoje specifičnosti u proizvodnji takođe analizirati, dodati nove kalkulacije i videte zašto, sa kim i gde je potrebno udruživanje, i šta nabavljati i koristiti preko zadruga - istakla je mr Nestorov.
Prema dugogodišnjem iskustvu mr Jelena Nestorov kaže da je situacija na terenu takva da zadruge sa dugom tradicijom postojanja, sve ovo već rade za svoje zadrugare i kooperante u velikoj meri. Većina ovih zadruga poseduje kompletnu pogonsku poljoprivrednu mehanizaciju i pružaju usluge svojim zadrugarima i kooperantima koji od toga imaju benefite, kao i sama zadruga. Kod onih koji su tek ušli u ovu delatnost, ili još nisu udruženi, ova tema je za njih dobro uputstvo - da se priključe nekoj od postojećih zadruga ili da organizuju nove zadruge preko kojih će nabavljati poljoprivrednu mehanizaciju, repromaterijal i zajedno prodavati svoje proizvode. Jer tim putem će biti uspešniji na tržištu, a ovo je najjednostavniji put kako da postanu efikasniji i više zarade od svoje proizvodnje. Ovo istraživanje osim na poljoprivrednu mehanizaciju može da se primeni i na bilo koje druge inpute u poljoprivrednu proizvodnju.
- Danas opstanak na tržištu, suočavanje sa konkurencijom, kako domaćom tako i stranom, zahteva udruživanje. Što pre poljoprivrednci shvate prednosti udruživanja pre će imati ekonomske koristi od toga - naglasila je predsednica, dodavši da svako udruživanje zahteva i određene kompromise, slaganje oko različitih ideja i zatim i postupanje po postignutim dogovorima.
Generalna skupština UN proglasila je 2025. za Međunarodnu godinu zadruga koja se obeležava pod temom „Zadruge grade bolјi svet’’ čime se apostrofira globalni uticaj zadruga, azadružni model smatra klјučnim za rešavanje različitih globalnih izazova. Zadrugarstvo u APV je na jednom višem nivou organizovanja i razvoja u odnosu na region, a zasluge za to nose, pre svega, zadruge sa dugom tradicijom koje su prevazišle niz teškoća da bi i danas bile konkurentne na tržištu.
- Zadruge su nas održale, očuvale, a u poslednjih 20 godina pored zadruga sa dugom tradicijom, razvile su se i potpuno nove zadruge, od kojih su danas mnoge respektabilne u svakom smislu. To pokazuje da je zadrugarstvo i nekada i sada imalo svoje mesto i ulogu. Imajući u vidu da je Vojvodina prvenstveno poljoprivredni region, da su ovde i dalje zastupljeni pretežno poljoprivednici sa malim i srednjim posedima, zadrugarstvo se nameće kao imperativ njihovog opstanka i razvoja. Da smo ranije rešili status društvene svojine u zadrugama, i da je odnos države prema zadrugarstvu bio bolji, naše zadrugarstvo bi sada bilo još razvijenije. Mada i u ovom stepenu razvijenosti ono je poslednje dve-tri godine podnosilo kompletan teret krize u poljoprivredi za svoje članove, zadrugare i kooperante. Mnogi od njih ne bi imali uslova da ostvare ovogodišnju proizvodnju da nije bilo zadruga da im obezbede repromaterijal i sve ostalo što im je potrebno za zasnivanje proizvodnje. Ono što i dalje nemamo jeste prepoznavanje njihovog značaja od strane države i u tom smislu, uključivanje zadruga u mere ekonomske politike u poljoprivredi i u sve druge mere koje bi doprinele napretku poljoprivrednika i sela. Zadruga su zastupljene u konkursima, ali ne na način, kompatibilan njihovom značaju. ZSV je putem napred navedene analize dao neke od preporuka Pokrajinskom skeretarijatu za poljoprivredu, kao i Ministarstvu poljoprivrede, gde se za zadruge predlaže prereferencijalni status na konkursima, posebno kada je u pitanju nabavka osnovnih sredstava, u ovom slučaju poljoprivredne mehanizacije, ali i bilo kojih drugih osnovnih sredstava koja bi koristile zadruge, zadrugari i kooperanti, jer se tu postiže najveći efekat za sve korisnike. S obzirom da u konkursima to još uvek nije prepoznato, zadruge još uvek imaju isti status kao i poljopivrednik, fizičko lice, ili neko drugo pravno lice - konstatovala je mr Jelena Nestorov.
