• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

         - Sve velike ideje počinju sa snom, a naš san je da poljoprivreda Srbije bude moderna i konkurentna - rekao je Aleksandar Đuragin, sekretar Udruženja poljoprivrednici nove generacije, na 51. Simpozijumu Agro Tech, održanom na u organizaciji Departmana za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, uz suorganizaciju Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV), Uvoznika/izvoznika poljoprivredne mehanizacije Srbije, Udruženja mladih poljoprivrednika, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, od 29. do 31. januara na Zlatiboru.      

            Preduzetnici, vizonari, lideri
            “Inovacije, izazazovi i rešavanja”- bila je tema jedne veoma zapažene i posećene panel diskusije Udruženja “Poljoprivrednici nove generacije”, održane prvog dana trodnevnog simpozijuma, sa koje je poslata poruka - Poljoprivrednik budućnosti nije samo proizvođač primarnih poljoprivrednih proizvoda, on je i preduzetnik, vizionar i lider.            Afirmaciju mladih osnivanjem Udruženja “Poljoprivrednici nove generacije” iniciralo je Zavičajno društvo “Fruškogorac” iz Rivice, uz podršku Pokrajinskog sekratarijata za poljoprirvedu, vodoprivredu i šumarstvo, Novosadskog sajma i brojih agrarnih kompanija iz naše zemlje, decembra 2021., promovisanjem 10, te godine najboljih poljoprivrednika.Danas ih je 42., a reprezenti Udruženja na ovogodišnjem panel izdanju “Poljoprivrednici nove generacije”, na simpozijumu na Zlatiboru bili su:
            Sava Milošev, poljoprivredni proizvođač iz Crepaje, jedan od pionira poljoprivredne proizvodnje u svom kraju, pre svega po primeni savremenih tehnoloških rešenja. Bavi se isključivo ratarstvom i ostvaruje izvanredne rezultate.
            Stefan Gligorić, poljoprivredni proizvođač iz Manđelosa, jedan je od začetnika ideje “Privrednici nove generacije”, udruženja koje je okupilo mlade, perspektivne, hrabre ljude kojima je cilj širenje znanja, edukacija drugih poljoprivrednih proizvođača. On je ne samo PNG već i doktorant na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, na smeru voćarstvo, stipendista Ministarstva nauke.
            Aleksandar Đuragin iz Čuruga, zahvaljujući njegovim kontaktima Udruženje je ostvarilo saradnju sa brojnim kompanijama, pre svega sa Triglav osiguranjem. Uspeo je da se pozicionira kao jedan od najreprezentativnijih poljoprivrednih proizvođača. Isključivo se bavi ratarskom proizvodnjom primenjujući savremene tehnologije i trendove u proizvodnji.
            Sava Kompalić iz Deronja se bavi pre svega ratarskom proizvodnjom, stočarstvom i povrtarskom proizvodnjom s obzirom da ima oko 10 ha lubenica.
            Goran Eror, poljoprivrednik, agrarni novinar, doktorant na Ekonomskom fakultetuu Novom Sadu, predsednik Udruženja, koje danas broji 42 člana najboljih mladih poljoprivrednika Vojvodine, istakao je važnost ovladanja savremenim tehnologijama u poljoprivrednoj proizvodnji, pre svega preciznom poljoprivredom, s obzirom da je danas potpuno dostupna poljoprivrednim proizvođačima, nudi sjajna rešenja, određene uštede, i da bez osavremenjivanja poljoprivredne proizvodnje ne možemo računati na veću profitabilnost, veće prinose a samim tim i uspešniju poljoprivrednu proizvodnju.
            Uz znanje i udruživanje
            - Veoma je bitno da sva mlada nada našeg agrara pristupi inovacijama, savetovanjima, jer bez inovacija, ulaganja u poljoprivredu, primenjivanja znanja, ne možemo doći do novih rešenja i napretka. Bez udruživanja poljoprivrednika takođe nema napretka. Prvenstveno mladim poljoprivrednicima, savetujem da posećuju predavanja, slušaju savete struke i to primenjuju na svojim gazdinstvima. Takođe želim da poručim svim mladima da je veoma bitno da ulažu u znanje i da ga primenjuju jer ono pokreće i niko nam ga ne može oduzeti. Udruženje organizuje radionice gde širimo znanja i pomažemo drugim poljoprivrednicima da to znanje usvoje, primene i dođu do nekih fantastičnih rezultata. Pomagati drugima je naša misija. Širiti znanje - što je i moto udruženja - izjavio je Sava Kompalić,
            Aleksandar Đuragin sve novine (koje može) primenjuje na svom gazdinstvu, pre svega preciznu poljoprivredu koja umnogome olakšava obradu zemlje uz veliku uštedu u vremenu u potrošnji goriva i repromaterijala u vreme sve većeg jaza između cene proizvodnje i cene proizvoda na tržištu. Nova iskustva, informacije, saznanja, po njegovim rečima, značajna su da se najbolje iz svega izvuče i primeni, jer su prethodne godine nametnule praksu maksimalnog postignuća u realnim uslovima.
            - Prvenstveno moramo da ulažemo u znanje, da raspolažemo velikim brojem informacija i konkretnih znanja da bismo sve to mogli da primenimo na našim imanjima i iskoristili na efikasan, ekonomski isplativ način - dodao je mladi Đuragin.       
            Miloš Petrović, jedan od poljoprivednika nove generacije,direktor ZZ „Agročoka”, takođe sa iskustvom implementacije novih tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji na sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu i u zadruzi na čijem je čelu, kaže:
            - Velika je to stvar ali pitanje je: Kolike su naše mogućnosti? Udruženje “Poljoprivrednik nove generacije” je u punom kapacitetu prepoznalo značaj ulaganja u nove tehnologije i sve što nam je dostupno primenjujemo uz konstantno praćenje globalnih trendova, posećujemo sajmove…, ali je sve to već putem medija, interneta stiglo i kod nas. Odgovorno tvrdim da mi apsolutno ne zaostajemo za svetom niti u edukaciji niti u primeni novih tehnologija.
            Štefan Edorijan Belu, posvetio se i nauci i poljoprivredi, obrađuje oko 450 ha, bavi se ratarskom i voćarskom proizvodnjom (višnja, dunja)primenjujući nove tehnologije:
            - Jako je bitno ići u korak sa inovacijama, zbog toga što olakšavaju posao, štede inpute i vreme, efikasnije su ali zahtevaju mnogo veće investicije. Inovacije su instrument racionalnizacije troškova u poljoprivrednoj proizvodnji, što je od velikog značaja u vreme kada gledamo da uštedimo svaki dinar. Ljubav prema poljoprivredi i selu, dovoljno je jak motiv da sam se odlučio za poljoprivrednu proizvodnju i stalno ulaganje u novine, kako u znanju tako i tehnologijama, kako bi napredovao. Jako bitno je imati nekog od uticaja pored sebe, spremnog da uputi, sugeriše, pomogne, kada je potrebno. Ono što ovoj delatnosti nedostaje su podsticaji, posebno mladim poljoprivrednicima, povećanje limita povraćaja, a nedostaju i konkursi za traktore. Osim problema nabavke, ovladavanjem i primenom inovacija u poljoprivredi, ova privredna grana opterećena je nasleđem, ili “našim mentalitetom”, jasnije prikazanim kroz diskusiju o “socijologiji sela” koja se odnosi na različite stavove dve i više generacija na jednom gazdinstvu.
            Poverenje poljoprivrednicima nove generacije
            “Živ baba-mrtav kapital” ili “Živ otac, sluga zabadava”, neke su od floskula koje opisuju stanje na gazdinstvima. Naša država obiluje starijim seoskim domaćinstavima, a ključne tačke razmimoilaženja među generacijama su što se stariji striktno drže svojih pravila, strahuju od novih ulaganja, nespremnosti da prihvate predloge mlađih, a u novim tehnologijama vide samo rizik.
            Problem ostanka mladih na selu traje dugo, a oni koji ostaju poljoprivredom se bave kao dopunskom, a ne primarnom delatnošću. Država ne pomaže ni podsticajima, jer isti uslovi važe za one koji se profesionalno bave poljoprivredom i one koji imaju neki drugi posao, iako su subvencije jedan od bitnih momenata kako država može da doprinese rešavanju  ovog problema.
            Iskustvo Aleksandra Đuragina kaže da roditelji koji se generacijski bave poljoprivredom prepoznaju trud i zalaganje svojih naslednika i želju da nastave njihovim putem preprepuštajući im gazdinstva i zajedno napreduju.Razlog što neka gazdinstva stagniraju je da nisu uvidela da mladi mogu da preuzmu i posao i obaveze.
            - Poljoprivreda je jako težak posao, neki vid vezivanja, neko kaže i robija. Marketing u poljoprivredi je jako bitan. Poslednjih godina su u prvi plan isplivale društvene mreže, ali za svaki plasman prvenstveno su bitni kvalitet i kvantitet koji zadovoljava traženi tržišni standard - zaključuje Sava Kompalić.
            Mladi poljoprivrednici intenzivno razmišljaju o svojoj budućnosti u poljoprivredi, ali prilike su takve da su predikcije nepopularne, a planiranja samo u nagoveštajima. Ipak, svako od njih sanja i o proširenju poseda, i o obnavljanju mehanizacije, napredovanju uz obavezne edukacije i udruživanje, jer samo zajedničkim nastupom mogu obezbediti prisutnost na tržištu.