• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

            Promenama se ne može stati na put. One su konstanta, neminovnost, izvesnost, inicirana prirodnim, češće društvenim faktorima. Zagovornici promena brane svoje stavove opaskom da ih “mudri razumeju i prihvataju, hrabri imu susret jure, a većina se plaši i trpi kad ih snađu”. 

            Sve što se zna o budućnosti je da će biti drugačija. To vidimo po onoj koja je već došla. Donela je sa sobom razvoj, gubitak starih vrednosti, navika, identiteta, a prihvatila nove stavove, pravila ponašanja i razmišljanja.     
            Zlatibor, koji je 2023. obeležio 130 godina zvaničnog početka turizma, kada je godine 1893. kralju Aleksandru Obrenoviću, kraj izvora Kulaševca priređen ručak, a on oduševljen onim što je video, doživeo ovo mesto označio jedinstvenim. Već sledeće godine na tom mestu je podignuta česma na čijoj ploči je uklesano: "Kralj Aleksandar I 20. avgusta 1893." Bio je to prvi zidani objekat na ovom delu Zlatibora, za razliku od nekolicine letnjikovaca od brvna, osmanslijskih begova i bogatih srpskih trgovaca koji su iz pređašnih vremena znali o lekovitosti zlatiborskog vazduha ove “od zlata planine”.
            Dolazak kralja inicirao je i promenu naziva mesta, a ranije Rujno nazvano Kraljeve Vode. Današnjem imenu Zlatibor, prethodilo je ime Vode, jer nakon velikih ratova u zemlji bez kralja, prvi deo imena je jednostavno izbrisan. Godine 1914. podignut je prvi hotel "Kraljeva voda", nešto ranije vile "Čigota" i „Beograd”, restoran „Zdravlje“ , pekara... Najveći broj ugostiteljskih objekata porušen je tokom ratnih godina, a moderan razvoj današnjeg Zlatibora počinje posle Drugog svetskog rata, podizanje hotela, jezera u turističkom centru, brojnih sadržaja za decu i odrasle.
            Napredak se ne može i ne sme zaustaviti, kažu Zlatiborci, sa novim vizijama modernizacije i hrabrim potezima da od planinskog izletišta sa prebogatom prirodom, podignu moderan grad sa dinamičnom turističkoom ponudom.
            Ekspanzija gradnje višespratnica od četiri, osam do dvanaest spratova narušenla je prirodne resurse, ali su ugostiteljski objekti, hotelska zdanja (čak pet hotela sa 5*) obezbedili impresivnu ponudu po najvišim svetskim standardima.
            Izgradnju Novog Zlatibora, kažu da su kumuvali “narodna mudrost i domaćinska odlučnost”, ideja da se ponudi nešto novo, što je zahvaljujući širokoj lepezi talenata kojim su obdareni ovdašnji ljudi, vrlo uspeo način da privuče goste, koji danas dolaze u milionskom broju, što je i osnovna premisa turističke privrede.
            Organizovanje niza manifestacija na za to uređenom Kraljevim trgu postala je svakodnevnica, od kojih je Zlatiborsko kulturno leto fešta koja, kako i samo ime kaže, tokom celog leta oganizuje svakodnevne programe; savremeni Kulturni centar sa galerijom i stalnim izložbama obiluje događajima kulturnog sadržaja, kreiranjem brojnih izletničkih tura u okolini Zlatibora insistira se na boljem upoznavanju onog “pravog” Zlatibora koji je iz turističkog centra nestao; moderan auto kamp na Tić polju privlači kapmere iz celog sveta, najduža panoramska gondolu na svetu pruža pogled na predeo koji se rečima ne može opisati; zabavni i tematski parkovi “oterali” su divlje, vašarske “igračke” iz centra, a sportski tereni u mestu i van njega, obezebđuju vrhunske uslove i za profesionalce; klizalište, sankalište, skijalište u zimskim uslovima, ne samo decu mame na aktivnost.      
            Zadovoljni su turisitčki radnici, kojima u piku sezone “zafali” po koji krevet, ali tu su investitori koji ulažu u izgradnju novih apartmana, hotela, konačišta, da bi svi oni koji žele da iskuse svetsku a našu turističku ponudu, bili ispoštovani. A Zlatiborci, zatečeni transformacijom mesta bajkovitih planinskih vila omeđanih živicama, u grad brojnih nebodera, polako prihvataju nove slike, zadovoljni brojnim prodavnicama i mogućnošču da nabave sve što im je potrebno, za razliku od nekad kada su za svaku sitnicu morali da “skoknu” do Čajetine, najčešće do Užica, pomireni sa činjenicom da se život mora posmatrati i iz nekog drugog ugla uz stalno prilagođavanje neumitnoj datosti.
            Dva mesta su ipak odolela razvoju: Zlatiborska pijaca (malo izmeštena) i Spomen obelisk na Glavudži (Šumatnom brdu), koja su bili i jesu, verujemo da će i ostati obavezna odredišta svakog turiste na Zlatiboru. Odoleli su i ljubaznost, gostoprimstvo Zlatiboraca, rođenih sa tim magičnim osobinama, uz iskustvo i profesionalnost, presudnim u turističkoj privredi.