- Prethodna
- 1 of 2
- Sledeća
Najveći vinarski i vinogradarski praznik svetitelja Božijeg - Svetog Trifuna, obeležava se 14. februara širom pravoslavnog sveta. Sveti Trifun je zaštitnik kome se vinari i vinogradari mole punim srcem za zdrav i obiman rod, i dobro vino. Ova tradicija vuče korene iz verovanjau posebne moćiSv.Trifunada zaštiti vinograde od bolesti i loše berbe.
Iako je obred ovim povodom u suštini vrlo sličan, vinari i vinogradari, u zavisnosti iz kog su kraja, dodali su izvesne specifičnosti.
U Negotinskoj Krajini, i manastiru Bukovo, vinari i vinogradari se okupljaju na svetoj liturgiji u hramu, predsednik Udruženja vinara, lomi kolač, nakon čega se odlazi do manastirskog vinograda crne tamjanike gde se obavlja čin blagosiljanja novog roda i orezivanje loze uz želju da Gospod blagoslovi vinograde svih negotinskih vinara. Nakon čitanja molitve za vino, svi prisutne po poškropimo svetom vodicom nakon čega posluženje uz degustaciju mladih i arhivskih vina iz privatnih podruma. Svako zatim odlazi do svoje vinarije, a u smiraj dana priređuje se zajednička večera.
Župljani ovaj dan slave kao i nekada: u svojoj kući dan započinju paljenjem kandila ispred ikone Sv. Trifuna i sa makazama i vinom, idu u vinograd, narežu sa nekoliko čokota “darujući čokot vinom da se Sv. Trifun odobrovolji i godina bude dobra”. Formiranjem Udruženja vitezova vina u Aleksandrovcu počelo je zajedničko obeležavanje Dana Sv. Trifuna, sa kolačarem, koji odnosi kolač u svoj vinograd, gde sveštenik vrši obred uz molitve svecu i novom rodu. Nakon lomljenja kolača, od kojeg jedan deo pripada kolačaru, domaćinu koji poziva prisutne na ručak i veselje. I po starom i po novom, najbitnija je simbolika kada vinar izlazi iz podruma gde je pretakao i negovao vino tokom zime i prelazi u vinograd gde počinje pravi rad.
U Oplenačkom vinogorju običaji vezani za taj dan nisu menjani generacijama. Na Dan Sv. Trifuna se u vinogradu orezuje čokot, zaliva vinom, pomolimo se Bogu da svetac zaštiti narednu letinu, jer od tada ubrzo počinje vegetacija. Ipak, od obeležavanja u krugu porodice, ritual vezan za lomljenje kolača, molitve, slavski ručak postao je masovniji i uz prisustvo sveštenika.
U Čegarskom vinogorjuobičaj je da se u vinograd ponese ikona, tamjan i vino, čita molitva, zablagodari se Bogu, oreže loza, zalije vinom i nazdravi u prisustvu porodice i prijatelja. I sveštenika koji govori o odnosu Boga i čoveka kroz poređenja sa lozom, čokotom, vinogradom i vinogradarom, podsećanje da nije dovoljna samo volja, snaga, rad i trud, već i imanje zaštitnika i molitvenika pred Gospodom, da zaobiđu nepogode, raznorazne neprilike, da loza blagovremeno dobija to što joj je potrebno.
U nekim krajevima običaj od nekada je da se za Sv. Trifuna vinogradari obuku u tradicionalne nošnje i kroz veselje i igru slave svog zaštitnika, što je zabeležio i naš pesnik Branko Radičević. Organizuju se takmičenja u brzoj rezidbi vinove loze, a za najbolje rezultate dodeljuju se nagrade i svi žive u nadi da će vino biti dobro.
Sremački vinogradari i vinari takođe imaju svoj način na koji slave svog svetitelja. Nekada je to bilo jednostavno, a danas se uz duhovno posvećenje u vinogradu, u njemu prave žurke gde se peku na vatri meso, slanina, kobasice, uz umilne zvuke tambura. Kada postane suviše hladno, slavlje se uz predjelo, supe, pečenja, kolač,a nastavlja u zatvorenom prostoru.
U Sremskim Karlovcima, mnogobrojni vinogadari se godinama okupljaju na oglednom polju Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakultetaUniverziteta u Novom Sadu, u ulozi organizatora. Veruje se da sa Sv. Trifunom stiže proleće, budi priroda, a sa njom i ljubav. Sv. Trifun je i čuvar vinograda i štiti ga od raznih štetočina, pa ga vinogradari i vinari ovom prilikom mole da ga zaštite od njih. Na Dan Sv. Trifuna posebno mesto i ulogu zauzima kum, jer se kumstvo smatra duhovnim srodstvom, simbolom večne povezanosti, podrške i bezuslovne ljubavi, a kumom poštovana osoba izabrana među članovima ove složne univerzitetske zajednice/porodice.
