• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

                Godine 2021. pokrenuta je ideja o potrebi ustanovljenja nacionalne prestonice kulture, a na osnovu programa Ministarstva kulture Republike Srbije. Prvi nosilac titule Srpske kulturne prestonice bio je Čačak 2023., potom Užice 2024., da bi 21. marta 2025. tu prestižnu titulu poneo Grad Zrenjanin.

            Projekat Prestonica kulture Srbije 2025, predstavljen je i na 46 Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, na štandu Turističke organizacije grada Zrenjanina, uz obraćanje Sime Salapure, gradonačelnika Zrenjanina, Sanje Petrović, direktorke Turističke organizacije grada i dr Darka Polića, arhitekte-planera, rukovodioca projektaPrestonica kulture Srbije 2025.
            - Tituli Prestonice kulture prethodila je kampanja od godinu i po dana, afirmativno nazvana: “Dobre vesti iz Zrenjanina”, koja je iznedrila Aplikacionu knjigu, u kojoj je sadržano ono što smo smatrali najvrednijim, najznačajnijim i nazanimljivijim iz Zrenjanina, kao i doprinos nacionalnoj kulturi, sve ono što ga određuje kao mesto od izuzetne važnosti - objašnjava dr Darko Polić ispred tima stručnih i programskih saradnika (Luke Kulića, Lazara Jovanova, Snežane Vučurević, Milana Kovačevića, Milice Beljanski, Sanje Petrović, Zorana Stojačića, Ane Budai, Mile Panić, Tamare Majkić, Mirjane Maluckov, Vladimira Đurića, Sandre Banjanin, Slavice Žarković, Olivere Skoko, Ivane Kukolj Solarov, Bojana Kojičića, Jelene Đorđević Perc, Dijane Tajdić).
            Projekat će ponuditi više od 40 potpuno novih umetničkih programakoji će biti realizovani kroz četiri programske celine (Arhitopija, Ambasada kulture, Banatsko izobilje i Lokus) i meandre koji asociraju na krivudav tok reke Begej kroz gradsko jezgro, kao i na raznovrsnost kulture, preplitanje različitih sadržaja i umetničkih oblasti.
            Zrenjajnin je jedan od retkih gradova u kojem je sačuvano gro izuzetnih objekata iz vremena Velikog Bečkereka, sedišta Torontalske županije, od kojih je najznačajnija Županijska palata iz 1820., danas zgrada Skupštine grada, spomenik kulture od velikog značaja. Nijedan grad u Srbiji ne izlazi svojim najreprezntativnim objektima direktno na reku (Begej i jezera), osim Zrenjanina, kvalitet koji se i danas podržava.  Zrenjanin je grad u kojem deluju sedam institucija kulture među kojima su: Kulturni centar, Narodni muzej u zgradi nekadašnje Finansijske palate (iz 1893), Narodno pozorište “Toša Jovanović” sa očuvanom baroknom salom izgrađeno 1835., Palata Dunđerski (1905/6), spomenik kulture od velikog značaja, Istorijski arhiv, Gradska narodna biblioteka. "Žarko Zrenjanin". …         Programska celina "Arhitopija" fokusira se na arhitekturu i javni prostor Zrenjanina, grada bogatog istorijom i arhitektonskim nasleđem od pre Velikog rata do danas, zahvaljujući i delovanju Društva arhitekata Zrenjanina (1998). Zrenjanin se odlikuje bogatim graditeljskim nasleđem oličenim u nizu objekata nastalih u drugoj polovini XIX i početkom prošlog veka. I danas prepoznatljiv graditeljski trag u Zrenjaninu ostavio je i Dragiša Brašovan (Vršac, 1887 - Beograd, 1965), jedan od pionira srpske moderne arhitekture. Zgrada Zadružne banke, za čiju je rekonstrukciju izradio projekat 1920. godine, biće među važnim temama “Prestonice kulture 2025”, jer se radi njena temeljna rekonstrukcija i prenamena u izložbeni prostor. Njegov potpis stoji ispod projekta fabrike lampi i izrade metala, rekonstrukcije enterijera Pozorišta, Sokolskog doma, vilе dr Zoltana Perišića na obali Begeja.                              
            Programska celina ZRENJANIN danas - Ambasada kultureje drugi stub koji okuplja poznate Zrenjanince, one koji su otišli iz grada nekada i okolnih mesta, kao i veliki broj uspešnih umetnika i kulturnih delatnika koji danas rade u drugim gradovima u zemlji i širom sveta, i ostali Zrenjaninci. Uroš Predić, Todor Manojlović, Konstantin Danil, Đura Jakšić, Toša Jovanović, Pavle Ugrinov, Radivoj i Uglješa Šajtinac, Pero Zubac, Isidora Žebeljan, Željko Lučić..., svi oni najbolji predstavnici kulture ovog grada koji će zasluženo dobiti značajno mesto u Ambasadi kulture, otvorene u godini prestonice kulture.
            Programska celina Banatsko izobilje, takođe je odrednica Banata, pored najčešće pominjanog kulinarskog izobilja, te raznovrsnosti običaja, kulture, nošnje, muzike Srba i manjina koje su donele šarenolikost, raznovrsnost, specifičnost na ove prostore, Banatsko izobilje obuhva i koncept zdravog života poput sporta, i dominaciju zrenjaninskih sportista na najvećim državnim i međunarodnim takmičenjima, kojima se grad zahvalio poklonivši im u Narodnom muzeju 2005-te Sobu znamenitih sportista, a iz Zrenjaina - “Evropskog grada sporta” 2021. Ova zbirka broji oko 5.000 eksponata, podsećajući na uspeh sportista iz Zrenjanina od kraja XIX veka do danas. Posebno mesto zauzimaju olimpijci koji su samo sa OI doneli 23 medalje. Brojna sportska društva, rekreacija, ozbiljna zastupljenost hendi sporta…, preporučili su ga kao posebnu vrednost Zrenjanina.
            Četvrti programski stub -Lokus, insistira na urbanoj kulturi XX i XXI veka, vrlo živoj, sa tradicijama iz prošlog veka, ali i programima čije je središte u Kulturnom centru Zrenjanina, pozicioniranom na najvišem nivou. U KC, upravo u Lokusu - novom centru za audio-vizuelno stvaralaštvo održava se program otvaranja Prestonice kulture Srbije 2025.
             - Sve što smo u Aplikacionoj knjizi isplanirali, ponudili, biće ispunjeno. Neki od projekata su jako unapređeni, neki svedeni, ali će se desiti. Od 40-tak izdvojili smo 10 highlight, onih koji sežu u svaki ugao ili kulturne centre Republike Srbije, Republike Srpske, kao I Temišvara - Evropskoj prestonici kulture 2023, koji je podršku Zrenjanincima uzvrtatio podrškom za Nacionalnu prestonicu kulture - istakao je dr Darka Polić.                                
            Ova titula ima misiju da upozna sa ogromnim kulturnim blagom grada, tekućim projektima, programima, sadržajima, kako stanovnike naše zemlje, tako i regiona, a najvažniji zadatak je da što više stanovnika Zrenjanina i okolnih mesta motiviše, inspiriše, da postanu deo kulturnog miljea grada.