• Prethodna
• 1 of 9
• Sledeća

            Obnavljanjem velike, tragične priče o srpskim borcima u Kajmakčalanskoj bici, koju je inicirala Biljana Marčeta, TA “Magelan” Novi Sad, u vreme obeležavanja stogodišnjice od završetka Velikog rata, 2018., kada je na Kajmakčalan dovela grupu od 240 potomaka i poštovalaca srpskih vojnika i dobrovoljaca, učesnicika u bitkama na Kajmakčalanu.

      Upakovana u nove, proširene turističke aranžmane, Kajmakčalanska bitka je premijernu prezentaciju imali na 46. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu (20-23. februara), na štandu Republike Grčke i regije Centralne Makedonije. Osim Kajmakčalana bile su predstavljene i druga mesta gde su se vojnici Drinske divizije, Sedmog puka Dunavske divizije i Dobrovoljačkog odredatokom Velikog rata borili i gde su sahranjeni.
            Na granici Severne Makedonije i Grčke, na Kajmakčalanu (najvišem vrhu planine Nidži, 2.521m/nv), poprištu najžešćih borbi tokom Prvog svetskog rata, na Koti 2525, koju su srpski vojnici osvajali od 12. do 30. septembra 1916. godine, boreći se protiv nemačake i bugarske vojske, danas Kote 2521, jer su jaka topovska razaranja u ovoj bici odnela četiri metra planine, nalazi se spomen-kapela u kojoj je prema poslednjoj želji dr Rodolfa Arčibalda Rajsa, velikog prijatelja srpskog naroda, položena mermerna urna sa njegovim srcem (kasnije nestale).
            Nedaleko od kapele, nalazi se spomen-kosturnici sa ostacima tela hrabrih srpskih ratnika nađenih na padinama Kajmakčalana. U bici na Kajmakčalanu - “Kapiji slobode”, oko 4.800 srpskih vojnika izgubilo je svoje živote, još dve hiljade je nestalo, a 30.000 ostalno van stroja.Većina nije imala više od 25 godina.Kajmakčalan kojije postao simbol stradanja, zapravo je ogromno groblje jedne vojske i njene hrabre borbe. Na delu Kajmakčalana, koji pripada Severnoj Makedoniji nalaze se 44 srpskih vojničkih grobalja u selima Skočivir, Dobroveni, Živojno, Bač i dr.             Veliki čas povodom Solunskog fronta i Kajmakčalanske bitke na Beogradskom sajmu započeo je GeorgeDalaresapesmom“Mi mou thimonis maria mou”, o čijem nastanku govori legenda o velikoj ljubavi između srpskog vojnika i Grkinje sa Krfa, i koja je vremenom postala himna grčko-srpskog prijateljstva.
            Miša Ćirić, poznati voditelj-moderator, i sam potomak vojnika Drinske divizije koji se borao na Kajmakčalanu, podsetio je na dolazak Srpske vojske na Krf i Vido (Srpski Jerusalim) “Plavu grobnicu” napisanu 1916., kojom je Milutin Bojić izrazio duboku patnju i poštovanje prema desetinama hiljada srpskih vojnika koji su, iscrpljeni i bolesni nakon povlačenja preko Albanije, našli večni mir u dubinama Jonskog mora. Hor Ansambla Ratislav Blagojević i Gledanice pod vođstvom Biljane Nikolov otpevao je pesmu nade -“Kreće se lađa Francuska”, nakon čega je ispričana priča o dolasku Srpske vojske u solunsku luku i potonje borbe na Solunskom frontu.
             - Publika je bila dirnuta rečima pesme “Otac i sin”, kompozitora i tekstopisca Predraga Vukovića Vukasa, nakon čega sam posetocima sajma i medijima predstavila i druga mesta koja treba posetiti u ovoj oblasti. Na toj listi našli su se: Skidrau čijoj blizini živim poslednjih godina, prelepa Edesa, Aridea, čudesna banja Pozar Lutra, ski rezort Agios Atanasios, Solun sa Zejtinlikom, Polikasto i druga manja na kojima postoje spomenici, spomen česme ili mesta na kojima su sahranjivana tela vojnika Srpske vojske – rekla je Biljana Marčeta i dodala: - Predstavila sam i novi sajt www.Kajmakcalan.rs na kojem će se naći priče o ovom stradanju, ali i informacije za turiste i programi posete ovoj destinaciji.
            Biljana Golubović srećna je dobitnica putovanja na Kajmakčalan, a ovo podsećanje završeno je pesmom “Tamo daleko”, srpske patriotske pesme nastale na Krfu, 1916.u znak sećanja na albansku golgotu.
            Po rečima Biljane Marčete, već prve reakcije publike su vrlo ohrabrujuće, izražavajući nadu da će probuditi interesovanje većeg broja turista koji će želeti da pođu stopama slavnih srpskih junaka iz Prvog svetskog rata.