• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

            Manifestacija na kojoj štandovi “pucaju” od slanine i drugih suvomesnatih proizvoda - “Slaninijada” u Kačarevu, rođena je “iz rivaliteta i inata” u mesnoj kafani 1988., povodom rasprave o tome ko pravi najbolju slaninu. Kako je svako tvrdio da je baš njegova najbolja, organizovano je takmičenje sa degustacijom, da bi 38 godina kasnije, kačarevska “Slaninijada” izborila status jedne od najprestižnijih među brojnim gastronomskim manifestacijama u Vojvodini i Srbiji.

            Na prvom mestu domaćini ističu kvalitet brenda Kačareva, organizaciju događaja koji iz godine u godinu raste i ponudom čitave palete suvomesnatih proizvoda privlači publiku sve mlađe životne dobi (od 18 - 30 godina). Posle domaćih gostiju najbrojniji su turisti iz Rumunije, koji izuzetno cene domaće proizvode.
            - Našoj slanini priključili smo i druge suvomesnate proizvode, poput kobasica, pršute, švargle, čvaraka..., okupljajući proizvođače iz cele Srbije - kaže Branislava Bogdanović, PR “Slaninijade”.
            Blizina Beograda je neosporno jedan od bitnijih razloga dolazaka posetilaca, ali i samo mesto, izgrađeno po vojnom planu 1791. koje su naselili Nemci godinu dana kasnije, nazvavši ga Franzefeld, po austrijskom caru. Danas broji 17 nacija i prava je “ruska salata” od kulturnih osobenosti, za ovu priliku značajno, običaja pripreme mesa po receptu koji svako ljubomorno čuva, prenoseći ga sa generacije na generaciju.
            Neizbežna sinergija sa drugim, uglavnom srodnim manifestacijama dovodi do drugačijeg iskustva i saznanja, promocije, novih gostiju. “Slaninijada” gostuje na “Beloblatskoj kobasici” u “najlepšem selu u Banatu”, na “Kulenijadi”, manifestaciji najukusnijeg proizvoda posle slanine, a u Erdeviku, Gastro-festu Brankovina, gde je ove godine izmerena najduža slanina (2.25m), na svim lokalnim događajima poput “Štrudlijade” u Dolovu, “Paprikijade” u Banatskom Brestovcu, “Kupusijade” u Glogonju…, okupljajući sva udruženja žena, domaće radinosti, starih zanata sa teritorije opštine Pančevo.
            Veliko pitanje koje se postavlja povodom organizacije gastronomskih manifestacija, uglavnom na otvorenom i leti, ali i svim ostalim situacijama, je pitanje bezbednosti hrane, o čemu Branislava Bogdanović kaže:
            - Velika većina naših proizvođača sa lokala i iz cele Srbije su domaćini, vlasnici registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, koji izlažu svoje viškove, i oni koji imaju svoju zemlju, stoku i poizvode isključivo za svoju porodicu pa do sada nismo imali nikakvih problema sa ispravnošću proizvoda. Pri tom, o bezbednosti se vodi računa, prate se i sprovode sve strožiji propisi koji se odnose na bezbednost proizvoda, a prisustvo inspektora je obavezno, jer se dešava da dolaze ljudi koji nisu deo manifestacije, a prodaju neke svoje proizvode, što uspešno rešavaju nadležni.
            Sa strane posmatrajući na manifestaciji koja bezmalo traje četiri decenije, sve štima. Domaćiini, međutim, ne misle tako, pa ističu problem kapaciteta mesta od 8.000 stanovnika koje poseti 150 hiljada ljudi za četiri dana stvarajući izvesne gužve, nedovoljan broj štandova, parking mesta, ugostiteljskog prostora, gde bi gosti mogli da zastanu, odmore i osvežiti se.
            - Imamo sreću što plasiramo proizvod koji voli ceo svet, a sva pića se slažu uz slaninu. Veći broj publike zahteva i bogatiji izbor proizvoda, i iako do sada ponuda nije zatajila, i dalje se trudimo da odgovoriimo zahtevima, iznenadimo goste nečim novim - zaključila je naša sagovornica, dodajući da je u Kačarevu i štrudla najbolja na svetu, a vredne domaćice nenadmašne u pravljenju salčića, breskvica i drugih kolača iz širokog opusa tradicionalne kuhinje.
            Uz dobru hranu ide i dobro piće. Zato je broj destilerija, vinarija i kraft pivara na “Slaninijadi” sve veći, pogotovo zimi, i posebno kada se zna da uz slaninu najbolje paše beli luk i rakija, tzv. banatski antibiotik.
            - Planirali smo da napravimo gastro šor, kombinaciju svih pića, sireva, zbir svih domaćih proizvoda koje posetioci naše manifestacije vole, u kojima uživaju, jer smo odavno prerasli status isključivo festivala slanine, iako smo zadržali njenu srž - takmičenje za najbolju slaninu u kategoriji domaće, domaće industrijske, strane, i one posebne, od mangulice - objašnjava Branislava Bogdanović.
            Zahvaljujući ovakvoj posvećenosti u svakom segmentu organizacije, i kada je u pitanju gostoprimstvo, kvalitet, kvantitet proizvoda, od delikatesa do proizvoda “za svačiji džep”, mogućnosti da se zaradi, selo živi i veliki broj stanovnika je ostao u Kačarevu da privređuje, stvara i rađa nove stanovnike.