Dr Srđan Milošević, vanredni profesor naFakultetu organizacionih studija EDUKA u Beogradu, i jedan od učesnika “Travel Startup - inovativna rešenja u turizmu 2025”, konferencije održane u Naučno-tehnološkom parku Novi Sad, svojim originalnim pogledom i pristupom kretanjima turističke privrede u Republici Srbiji, pobudio je veliko interesovanje kod učesnika, predstavnika privrede i turizma.
Za polaznu osnovu u svom obraćanju uzeo je rezultat istraživanja, po kojima turisti traže bazične stvari i usluge (voda, ispravnost slavina…) a mi pokušavamo da se bavimo razvojem nekih inovacija, da napravimo nešto posebno, zaboravljajući (možda) upravo na osnovne stvari. - Mislim da je momenat - bazičnih stvari, važan za postavljanje zdravog temelja za nadograđivanje inovativnih rešenja. Društvo je podeljeno i s jedne strane je nezanemarljiv broj neobrazovanih, s druge visok razvoj tehnologije, jazovi koje pokušavamo da premostimo i nađemo balans kako bismo optimizovali ponudu koju imamo. Nije dovoljno da kažemo da smo spremni na inovacije. Moramo da se pozabavimo time na dubinskom planu, nađemo način na koji to da rešimo, a pre svega odgovorimo na pitanje: Šta je to što danas predstavlja inovaciju, koji su to partneri sa kojima možemo da se povežemo i na koji način tu inovaciju izvedemo. Govoreći o inovacijama, koristimo veliki broj stranih termina za koje verujem da veliki broj i ne zna njihovo značenje. Ali u tome vidim šansu da sve to stavimo u funkciju našeg razvoja i krenemo sa nekim originalnim idejama - rekao je povodom teme inovacija dr Milošević, istovremeno pozivajući se na formalno obazovanje, koje nosi breme pravljenja kurikuluma (programa školovanja u obrazovmoj instituciji), i još uvek nismo spremni da na brz, okretan način uvodimo novine, da ih adaptiramo u skladu sa savremenim trendovima i potrebama prisutnim na tržištu.
Smatra da su kurikulumi, sa bazičnim temema poput teorije turizma, hotelijertva, marketinga u turizmu…, na fakultetima turizma u Srbiji vrlo važni, jer se bave odrednicama važnim za razumevanje ove priče, ali s druge strane, ali da je danas, na tržištu obrazovanja u Srbije sve manje fakulteta koji se isključivo bave turizmom. To su studije ekonomije, socijologije, psihologije i dr., sa usmerenjem na oblast tuirzma, što nije ni čudno s obzriom da je turizam specifična disciplina. Isključivo turistički fakulteti pokušavaju da se usmere na uže oblasti, poput wellness, lovnog, hotelijerstvo…, i ne bi čudilo da u nekom budućem periodu kreiramo kurikulum koji će se isključivo baviti inovacijama u turizmu, digitalizacijom, svime onim što je naša potreba budući da je sve veće tržište turista.
- Prateći trendove kod nas i svetu, po rečima dr Miloševića, možemo da budemo zadovoljni turističkim prometom Srbije, i prvi put je prošle godine broj stranih turista bio zastupljeniji u ukupnom prometu od domaćih turista. Međutim:
- Dičimo se dobrim rezultatima, ali taj pristup mora biti objektivniji. U apsolutnim brojkama 4,4 miliona turista u toku prošle godine je fantastičan rezultat i probijaju se granice, postavljaju rekordi, i prvi put je udeo stranih turista bio preko 50%. Ali u broju noćenja strani turisti su bili manje zastupljeni od domaćih, koji se na jednoj destinaciji u proseku zadržavaju 2.5 - 2,8 dana. Međutim, turistička privreda u Srbiji u ukupnom BDP-u učestvuje sa 1,8 - 2%, a to je minimalno što možemo da očekujemo. U tom kontekstu “dobre rezultate” prevodimo u “na dobrom smo putu”, i daleko od turističke sile. Godine 2022. srpski turizam je doživeo najveći rast od 48% u odnosu na prethodnu “godinu korone”. Na globalnom nivou turizam učestvuje sa 9%. U našem okruženju turističke destinacije idu preko 20% - saopštio je dr Milošević, a na pitanje inovacija slaže se da ima puno prostora kod nas, od turističkih destinacija, preko hotela, aerodrome, fakulteta…, gde svako, u domenu svojih nadležnosti, da da svoj doprinos.
U svetu je već uveliko zastupljen Metaverse City, Smart City, gde od rezervacije do plaćanja ne postoji nikakav problem u smislu kontakta, komunikacije, korespodencije, bez čekanja, klasične pasoške kontrole, provere, sve je jednostavno, digitalizovano, a tako je i u hotelima, ali ne još i kod nas. Imamo dosta novih investicija koje se odnose na podizanje novih hotela širom Srbije, sa visokom kategorije sa vrhunskim uslovima koji mogu da isprate sve i to je za svaku pohvalu, izgradnje hotela i to je nešto za svaku pohvalu. Ali, ideja koju smo, sa grupom kolega pokušali da sprovedemo - digitalizacija vinara na Fruškoj gori, ukazuje na osnovni problem, a to je, da bi u projektu svi želeli da učestvuju, ali da nemaju sredstva koja su im za tako nešto potrebna. I to je tema za razmišljanje - poručuje prof dr Srđan Milošević.
