• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Oni koji prevaziđu izazove postaju divovi. Neki od njih svakog dana vredno treniraju, pobeđuju i osvajaju medalje na najvećim svetskim takmičenjima, uspešni su i cenjeni i kao sportisti i kao ljudi.
            Zlatko Kesler, svetski i evropski šampion u stonom tenisu, jedan je od najuspešnijih na svetu stonotenisera sa invaliditetom svih vremena, danas jednako uspešan selektor i trener Stonoteniske reprezentacije Srbije za osobe sa invaliditetom. Kao igrač osvojio je ukupno 26 medalja (na šest Paraolimpijskih igra (pet), na četiri Svetskih prvenstava (pet) i na 13 Evropskih šampionata (16)), na mestu selektora 29, kao trener 16.

            Danas u ulozi trenera stonoteniske reprezentacije Srbije priprema nove nade srpskog stonog tenisa. U tome mu pomažu Borislava Perić Ranković, najbolja stonoteniserka sveta u kategoriji sportista sa invaliditetom (2015., Lisabon), koja sa dubl partnerka, Nadom Matić, takođe nosiocem brojnih odličja sa prestižnih svetskih takmičenja, dva puta nedeljeno kao sparing partneri, prenosi svoja iskustva naslednicama. Dragocena je i pomoć Lazara Kurteša, novinara, igrača i selektora stonoteniske reprezentacije, od 2010. stalnog člana Stonoteniske invalidske federacije, kao trener, zajedno sa Zlatkom Keslerom uspešno vodi najbolje u ovoj konkurenicji.
            Na SPENS-u koju nazivaju i KUĆOM STONOG TENISA treniraju evropski i svetski šampioni. To je mesto gde se sastaju mladost i iskustvo, bivši igrači koji se odazivaju svakom pozivu kolega znajući da je njihova pomoć dragocena. Tu praksu iskusili su u aktivnim danima Zlatko Kesler i Ilija Đurašinović, još jedan uspešan stonoteniser (bronza na Paraolimpijadi u Njujorku 1984., tri puta zlatni i jednom srebrni na paraolimpijskim igrama u ekipnoj konkurenciji), kada je njima bila potrebna podrška starijih stonotenisera. Trenutno traju pripreme za evropsko prvenstvo uHelsingborgu, Švedskoj, u novembru ove godine gde se, s obzirom na smenu generacija i da je čuveni ženski dubl: Perić - Matić, srebrni iz Pariza prošle godine, odlučio da napusti takmičarski sport, očekuje se osvajanje jedne medalje, a najbliži tome je dubl par Mitar Palikuća - Mladen Ćirić.Tu je i ženska ekipa u sastavu Kristina Arančić i Zorica Popadić, u klasi 4,5, a u klasi 2,3 Ana Prvulović i Sanja Bogićević.  Takođe imamo stari muški dubl u klasi 2,3, Goran Perlić i Boriša Ivković koji čine okosnicu reprezentacije koja bi trebala da nastupe ove godine na evropskom prvenstvu uz nadu da bi mogli da osvoje jednu medalju ili dve.
            - Uz svu nesebičnu pomoć, kao i vredan rad i želju naših mladih stonotenisera, nadamo se da ćemo i u narednom paraolimpijskom ciklusu, do Los Anđelesa 2028., tako nastaviti - kaže Zlatko Kesler.
            Stonoteniski savez Srbije osoba sa invaliditetom okuplja 13 klubova, oko 120 registrovanih igrača u svim kategorijama, osoba koje su igrači u kolicima i stajaći igrači sa invaliditetom. Od tih 13, čak tri su iz Novog Sada: Stonoteniskiklub osoba sa invaliditetom “SPID”, “Tvrđava 021” i "Nais",ukupno 30 osobakoje treniraju pod istim krovom.
            Novi Sad je po rečima gospodina Keslera, dugi niz godina jedan od centara muških i ženskih stonoteniskih ekipa, kao logičan sled popularnosti ovog sporta širom Vojvodine, gde je svako selo u vreme bivše Jugoslavije imalo stonotenski klub. SPENS je i središte reprezentacije Srbije, gde se okuplja i priprema stonoteniska reprezentacija osoba sa invaliditetom za naredna takmičenja.
            - Kada shvatite da ćete ostati vezani za kolica, morate prelomiti i pripremiti se za neki drugi život tražeći način da se nečemu posvetite. Neko će se posvetiti školi, neko će se izlaz naći u sportu. Mnogi od nas su se opredelili za stoni tenis, koji je, zbog odličnih rezultata često bio prisutan u medijima. Razlog je i što na SPENS-u imamo dobre uslove, prilagođene našim potrebama. Podršku dobijamo i od Ministarstva sporta u vidu sportskih renti, kada osvojimo medalju, stipendija za mlade sportiste koji osvoje neku medalju na velikim takmičenjima, što je ne mala satisfakcija da nastave svoje treninge i budu socijalo aktivni. Kod ovh mladih ljudi koji se ostvaruju kroz sport, velika je želja za uspehom, za radom, jer su shvatili da sedenje u kući nije rešenje. Danas je i društvo otvorenije, oslobođeno predrasuda, i radi se na tome da je dosta toga prilagođeno osobama sa invalideitetom što omogućava korišćenje gradskog prevoza, a automobili sa ručnim komandama pristupačni su da mnogi od nas mogu da postanu vozači. Država pomaže i nabavku sportskih invalidskih kolica, za osobe koje se bave sportom, teška 10-12 kg, za razliku od običnih, bolničkih teških 20 - 30 kg, što nam olakšava život - istakao je gospodin Kesler, i uputio poziv osobama sa   invaliditetom, koje se još nisu uključile u neke aktivnosti, da se oprobaju u sportu, pre svega u stonom tenisu.