• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

            Bitka koja se vodila na Kajmakčalanu 1916. godine ostaje zabeležena kao jedinstvena u istoriji na toj visini. Sa svojih tada 2525. metara nadmorske visine, Kajmakčalan je treći po visini vrh u Grčkoj. Sam vrh je smatran nesavladivim jer su Bugari zauzeli položaje na vrhu planine i bili spremni na odbranu. Vaskrsla srpska vojska koja je preživela Albansku golgotu nije štedela svoju snagu i živote, hitajući prema Bugarima uz planinu. Trčali su po tim planinskim vrletima pod punom ratnom opremom teškom nekoliko desetina kilograma, jurili kroz kišu metaka, uskakali u rovove i borili se kundakom i bajonetom, na život i smrt. Epilog: 4683 poginula srpska vojnika, preko 2000 nestalih i 30.000 vojnika van stroja.  Ovi pali ratnici nisu samo heroji, već mučenici koji su svoje živote dali za slobodu svog naroda.

            Proboj Solunskog fronta je definitivni čin vaskrsnuća jedne vojske koja je samo tri godine ranije bila proglašena za neuništivu, pa se potom posle neviđenih patnji i uz pomoć Savezika sklonila na grčko ostrvo Krf, gde će se oporaviti i potom morskim putem prebaciti u Solun. Tu će se u maju 1916. godine reorganizovati, prenaoružati i krenuti na trnoviti put dvogodišnjeg rvanja sa neprijateljem u nastojanju da probije put do napaćene otadžbine.
            Ipak, bitka na Kajmakčalanu nije bila ona poslednja bitka kojom je završen Prvi svetski rat. Biće to dve godine kasnije bitka na Dobrom polju koji se nalazi na svega 7 km udaljen vazdušnom linijom od Kajmakčalana. Dve godine vodio se rovovski rat uz jednu bitku na potezu Dobro polje - Sokol - Veternik - Kravice - Kozjak, ali i velika bitka protiv malarije koja je kosila naše borce. U te dve godine pripremala se i infrastruktura, gradila železnička pruga i mostovi kojom će se dopremati naoružanje i odvoziti ranjenici, pripremale bolnice.
            Kajmakčalan je tako postao grobnica najhrabrijih srpskih vojnika i sinonim za izdržljivost i žrtve srpske vojske u Prvom svetskom ratu.  Najmanje što možemo da danas učinimo je da se sećamo njihovih dela, posetimo mesta na kojima su se borili i boravili srpski vojnici.
            Da je takvih mesta mnogo, otkriva nam Biljana Marčeta, turistička radnica (vlasnica turističke agencije “Magelan” iz Novog Sada) koja je svoju karijeru u turizmu vezivala za turizam u Srbiji. Onda je sudbina umešala svoje prste i odvela je baš u ove krajeve. Biljana kaže da po dolasku na ovaj prostor nije odmah ni shvatala da je gotovo sve oko nje vezano za srpsku istoriju. Razlog leži u tome što Grci planinu koju mi nazivamo Nidža zovu Voras, što nije mogla sanjati da se jedan od najpoznatijih ski centara Grčke danas nalazi baš na Kajmakčalanu.
            Sreli smo je na Sajmu turizma gde je na štandu Grčke organizovala promociju Kajmakčalana i sajta kajmakcalan.rs koji je počela da pravi.
            - Osećam to kao svoju patriotsku dužnost. Naša javnost zaista malo zna o ovom delu istorije i zato sam rešila da na jednom mestu objedinim informacije o događajima iz vremena Solunskog fronta ali i ponudim turističke informacije za sve one koji bi samostalno išli u pohode slavnim precima ili rado došli u okviru organizovanog putovanja - rekla je Biljana.
            Zainteresovana za temu i sama je počela da istražuje i tako je pronašla spomenik i groblje Timočke divizije u jednom selu u opštini Aridea. Pokušaće da se organizuje sređivanje ove lokacije. O svom otkriću je obavestila i srpske i grčke nadležne organe. U međuvremenu dobija saznanja i o drugim lokacijama za koje još uvek nema saznanja da li su to groblja koja su eshumirana (i ostaci palih vojnika prenti na Zejtinlik) ili su ne eshumirana. Pred njom je, kako kaže, nova misija:
da sačuva sećanja na slavne srpske vojnike;
da se mesta stradanja dostojno obeleže;
da se kao na i na Krfu osnuje “Srpska kuća” - muzej Kajmakčalana ili sl.;
da se kroz priču o Kajmakčalanu zbliže buduće generacije Srba i Grka.  
Kajmakčalan zato treba da bude svetionik budućnosti za naša buduća pokoljenja.

Okolina oko Kajmakčalana
Edesa - grad gde je boravio kralj Petar i prestolonaslednik Aleksandar sa komandom vojske. Tu je bila i centralna srpska bolnica. Jedan od najšarmantnijih gradića u Grčkoj, poznatog po prelepim vodopadima i staroj varoši.
Aridea - gradić podno Moglenskih planina gde je boravila naša vojska od 1916-1918. Na groblju u Aridei nalazi se spomenik Šumadijskoj diviziji a tu je i stara železnička stanica koju su gradili srpski vojnici. U okolini Arideje su sela u kojima su srpski spomenici ili groblja, bile bolnice: Eksaplatanos, Hrisi, Apsalos, …
Pozar Lutra - je danas jedna od najpoznatijih banja Grčke. Iz ove banje kreću pešačke ture do Dobrog polja! Fascinantnost ove banje ogleda se u tome što u koritu hladne planinske reke postoje izvori tople vode od 36-38 stepeni i moguće je kupati se u toploj vodi i zimi i leti.
Agios Athanasios je najbliže naselje Kajmakčalanu. Nekada napušteno selo, a danas simpatični ski gradić koji je zadržao svoj autentični izgled i može poslužiti kao dobar primer usklađenosti lokalne arhitekture sa potrebama luksuznih smeštajnih objekata.

Posete Kajmakčalanu
Zbog velike visine i česte promene vremenskih uslova na vrhu, Biljana nikako ne preporučuje samostalnu posetu, bez najave gorskoj službi spasavanja!
Za organizovane posete preporučuje prigodne datume: Vidovdan, Petrovdan (dan slave crkve na vrhu Kajmakčalana), kao i treći vikend u septembru. Za većinu ljudi koji pohode na Kajmakčalan ovaj uspon je poput hodočašća i prepuno emocija. Vredi se popeti ne samo zbog pogleda već i da se na licu mesta oseti bar delić onoga što su naši preci učinili za nas. I naravno zahvali i obeća da nećemo zaboraviti.
Na sajtu Kajmakcalan.rs se mogu naći programi poseta od 1-3 noći ,a biće tu i poziva na volonterske akcije čišćenja grobalja.

www.kajmakcalan.rs 
Društvene mreže: @kajmakcalan1916
Kontakt: +38162514566, +306981965093