• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            U cilju smanjenja rizika za životnu sredinu i ekološke resurse, te održivi razvoj bez štete po životnu sredinu i ekološki razvoj obuhvaćeno pojmom - zelene ekonomije, poduprte od strane cirkularne ekonomije, u smislu kruženja materijala i njegove ponovne upotrebe, od 2023. se u Novom Sadu dva puta godišnje održava naučni skup koji okuplja eminentne naučnike, profesore, privrednike.

Ove godine održana je 5. Međunarodna naučna konferencija “Izazovi savremene privrede i društva kroz prizmu zelene ekonomije i održivog razvoja” (Challenges of Modern Economy and Society Through the Prism of Green Economy and Sustainable Development - CESGED 2025), od 24-27. aprila 2025. Organizaciju skupa potpisali su: Obrazovni i poslovi centar za razvoj ljudskih resursa, menadžment i održivi razvoj u Novom Sadu, Komenski univerzitet Bratislava - Fakultet za menadžment, Edukativni centar za obuke u profesionalnim i radnim veštinama Novi Sad, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe i Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment (FIMEK) Univerziteta Privredna akademije u Novom Sadu, Državni univerzitet Novi Pazar i Biotehnički centar Bijelo Polje (BioTeh Montenegro). 
            Prof dr Branislav Dudić iz Slovačke, sa Fakulteta za menadžment u Bratislavi, vanredni profesor Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, ujedno i predsednik Organizacionog odbora Konferencije i inicijator ovih sve aktuelnijih tema kako u EU tako i u Srbiji, kaže da je to proizvod saradnje Poslovnog centra Novi Sad, Fakulteta za menadžment iz Bratislave, Univerziteta Privredna akademija Novi Sad, Državnog univerziteta u Novom Pazaru i Biotehničkog centra iz Bijelog Polja. Cilj naučnog skupa je osvešćavanje celokupne javnosti o značaju zelene, cirkularne, regenerativne ekonomije za održivi razvoj društva u celini, nastojanjem da se zameni dosadanji linearni model nekontrolisane eksploatacije prirodnih resursa.
            - Ekološka kriza u kojoj živimo rezultat je tehnološke revolucije koja prouzrokuje klimastke promene, preteranu upotrebu prirodnih resursa, eroziju zemljišta, povećanu količinu otpada, ugroženost biljnih i životinjskih vrsta, ali i čitavog čovečanstva. S tim u vezi, postavlja se pitanje da li smo u „moru” prednosti koje nudi industrija 4.0 zanemarili bezbedonosne pretnje nad prirodom? U cilju eliminisanja ili bar suzbijanja ekoloških problema razvijen je koncept zelene ekonomije čiji je cilj smanjenje rizika od zagađenja i degradacije životne sredine, uz poboljšanje dobrobiti za društvo uopšte i otuda potreba za multidisciplinarnim karaterom ovog skupa, sa fokusom na zelenu ekonomiju - istakao je prof. dr Branislav Dudić.
            Program skupa obilovao je izuzetno zanimljivim temama podeljenim u tri grupe, sa relevantnim predavačima, radi što konkretnijeg približavanja ovom problemu i iznalaženju strategija za njegovo rešavanje. EU je, po rečima dr Dudića, u znatnoj prednosti i po obimu, i po implementaciji zelene ekonomije u odnosu na Srbiju. Evropske firme moraju da u sirovinskoj bazi imaju određen procenat recikliranih materijala kako bi mogle da dobiju sertifikate i svoje proizvode prodaju na tržištu EU i u zemljama koje uveliko sprovode zelenu ekonomiju. Srbija “kaska” zbog nedostatka određenih sredstava, tehnologije, u načinima ulaska u ovu tematiku.
Po profesorovom mišljenju u Srbijji se poštuju navike adekvatnog skladištenja komunalnog otpada, ali nedostaje stimulacija privrede i pojedinaca putem različitih programa, a koja se primenjuje u zemljama EU (poput nadoknade za povraćaj ambalaže i sl.). Tim pre su ovakvi skupovi dragoceniji i trebalo bi da ih je mnogo više, što podrazumeva aktivnije uključivanje akademske zajednice u osvetljavanje ove teme.  
            - Projekat CESGED 2025, započet pre dve godine, biće nastavljen dokle god bude sredstava i interesovanja za ovu temu. Nadam se da će imati dugu tradiciju i da ćemo se što više organizovati i okupljati - napomenuo je dr Dudić, dodavši da nauka još uvek traga za rešenjima nekih problema, ali veruje i da će vrlo brzo doći do zadovoljavajućih odgovora (npr. po pitanju baterija za električne automobile, materijala od kojeg se prave, kao i njihovog skladištenja).