• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

            - Želeo bih da iznesem zaslužene pohvale na entuzijazmu i na ovoj grupi ljudi na čelu sa prof. dr Branislavom Dudićem, izuzetnim mladim naučnikom, koji je i “most” Srbije sa Slovačkom. Svi oni istrajavaju u ovim teškim uslovima i po peti put organizuju vrlo uspešan međunarodni skup, sa zanimljivom i aktuelnom temom. Takođe treba pohvaliti konzorcijum napravljen od više univerziteta, fakulteta iz zemlje i regiona - istakao je dr Radovan Pejanović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta Novi Sad u svom uvodnom obraćanju povodom 5. Međunarodne naučne konferencija “Izazovi savremene privrede i društva kroz prizmu zelene ekonomije i održivog razvoja – CESGED 2025”, održane od 24 - 27. aprila 2025.

            Kao naučnik i profesor, dr Pejanović obratio se dvema aktuelnim temama - “Neodrživi razvoj - nova uloga Univerziteta”, naglašavajući da živimo u vreme kada je održivi razvoj imperativ, a neodrživi razvoj, nažalost, zakonita realnost i sa ekološkog, zdravstvenog, socijalnog, moralnog, političkog aspekta.
            Motivacija u pravcu održivog razvoja, i pokušaj da se u svest svakog čoveka usadi njegova neophodnost, podstakla je dr Pejanovića da u svom radu provuče hipotezu o univerzitetima kao ključnim činiocima kada je u pitanju održivi razvoj u vođenju društva.
            - Univerziteti koji kreiraju svest o značaju državnog razvoja i obrazovnim procesom kritički preispituju stvarnost, nažalost su skrajnuti, a pasivnost ili nesnalaženje akademske zajednice tj. univerziteta je ozbiljan problem (jer da bi se nametnuo društvu moraš da imaš autoritet, veštinu i sposobnost rukovođenja i upravljanja…) pogrešnom kadrovskom politikom dešava se suptrotno. U mnogim zemljama univerziteti su na margini, a sve je prepušteno političarima, koji nemaju kompetencije, što je dar, umetnost, u ovim teškim uslvima i velikim izazovima. Postoje zemlje gde univerzitetim imaju puno veću, pozitivniju ulogu, gde su i rezultati neuporedivo bolji - naglasio je dr Pejanović, zalažići se da se od univerzitetima treba i mora očekivati veći doprinos održivom razvoju u njihovoj misiji obrazovanja, naučno-istraživaćkog rada i saradnje sa privredom. To bi nesumnjivo imalo pozitivan značaj i uticaj s obzirom da se radi o savezima, trustovima mozgova, kreatorima znanja, i prava je šteta jer “znanje je ono što nas može izvući iz svake krize”.
            Podvlači da se radi o zajednici mladih ljudi, studenata, nosiocima progresa, razvoja ljudskog društva, kadrova i profesora koji zajedno sa njima rade na naučno-istraživačkim projektima i da je taj spoj dobitna kombinacija sa aspekta društva. Podseća da iza univerziteta stoji tradicija, na evropskom tlu duga preko osam vekova, da su epicentri društvenih promena. Centri inovacija i preduzentištva, pokretački društveno ekonomskih promena... i zaključuje:
            - Nova uloga univerziteta, kao nosilaca intelektualnog kapitala, vodeći je kapaital u novom društvu koje gradimo, a to je društvo znanja, koja u razvojenim zemljama funkcioniše, kod nas nažalost, još nije globalno zaživela. Nova uloga univerziteta je i multidisciplinarnost, partnerstvo u inovacionom sistemu; transformaciji obrazovnog procesa; istraživanju i inovacijama za održivu budućnost; globalnu povezanost i lokalnu relevantnost; univerziteti su agensi društvenih promena: univerziteti treba da obrazuju i osnaže mlade ljude da postanu nosioci promena za tzv. održivu budućnost; digitalnu transformaciju sa univerzitetima kao nosiocima te transformacije, gde su i ponikle veštačka inteligencija, analitičko učenje…, shodno svim promenama koje se dešavaju.
            Predlaže usvajanje Strategije razvoja Univerziteta koja bi podrazumevala održivaost u kurikulumu, implementiranu u sve nastavne programe i planove, celoživotno učenje, aktivno učenja i osnaživanja studenata, razvoj kritičkog mišljenja i veština bitnih za rešavanje problema, programe istraživanja i inovacija, društvenog angažmana i partnerstva, međunardonu razmenu znanja i saradnika, strategiju održivog kampusa, tzv pametnog održivog kampusa kao živih laboratorija održivosti… Univerzitet, kao aktivan deo privrede i društva je inovativna obrazovna sredina, u kojoj se kroz povezanost sa lokalnom zajednicom sprovodi integracija principa održivog razvoja kao posledice nove uloge univerziteta.