• Prethodna
• 1 of 4
• Sledeća

            VI „Banatski festival vina”, treći u Gradskoj bašti u najlepšem delu Zrenjanina, dostigao je zavidan nivo i zavredeo da se nađe u društvu najboljiih vinskih događaja u zemlji i regionu.
            Uz prisustvo 51. vinske kuće iz cele zemlje, 25. Etno manifestaciju izvorne kulturne baštine ovog podneblja - “Banatske vredne ruke”, muzički program, zabeležen je još jedan uspeo vinski dan na koji organizatori događaja: Grad Zrenjanin, Turistička organizacija grada, Magazin “Wino&Fino” i Kulturni centar Zrenjanina, u Zrenjaninu - Prestonici kulture Srbije 2025 mogu u potpunosti da budu zadovoljni.

            Pored prezentacije sve kvalitetnijih vina banatskih vinarija, čemu je doprineo i ovaj festival, zrenjaninskoj publici su se predstavile i poznate vinarije iz drugih krajeva Srbije. Jedna od njih, Vinarija “Ivanović”, iz Župe aleksandrovačke.
            Duge vinske tradicije i velikog broja vinarija na relativno malom prostoru, Župa zaslužuje posebno mesto na vinskim putevima Srbije. Na južnom delu vinogradarskog rejona Tri Morave, u jezerskoj kotlini i okruženju Goča, Željina, Kopaonika, Velikog Jastrepca, kroz koju protiču Rasina i Pepeljuša sa pritokama, i sa vinogradima na najvećoj prosečnoj nadomrskoj visini u Srbiji, ali posebno blagom klimom, rađa grožđe za čuvena župska vina. Mada, od nekadašnjih 5.000ha pod vinogradima danas ih je tek nešto više od 1.500, u Župi ima preko 50 registrovanih vinarija, te skoro svaka porodica proizvodi vino. Što za merak, što za biznis.
            Vinarija “Ivanović”, tri godine prisutnu na “Banatskom festivalu vina”, Zrenjaninska publika već dobro poznaje i po rečima Ivana Ivanovića, vlasnika, “dobro reaguje i na Prokupac i na Tamjaniku”, tipične župske sorte.
            - Zadovoljan sam kompletnom organizacijom događaja, posebno kako publika doživljava naša vina. Ovajfestival je jako značajan za banatske vinare, da uporede svoja vina sa većim, iskusnijim vinarijama i stupe u kontakt sa vinarima iz ostatka zemlje; nama znači da se upoznamo sa potencijalnim kupcima i proširimo tržište. Prokupac jeposlednjih godina izrastao u ozbiljnu vinsku priču južno od Save i Dunava,a sve se više traži i severno, u Vojvodini, gde su, za sada, mnogo više prisutna lokalna vina - kaže Ivan Ivanović.
            U vinariji “Ivanović” u Aleksandrovcu, nema stajanja, i pored uobičajenih degustacija i čuvenog programa uparivanja vina i hrane - Vinskih ručkova “a la Ivanović”, polako se ostvaruje planirano. Na spisku novina su i Grašac, koji u Župi još uvek zovu Italijanski Rizling, i sortno vino, Cabernet Sauvignon, još dve su pazle u vinskom mozaiku ove vinske kuće.
            - Završili smo izgradnju novog podruma, uradili redizajn nekih etiketa a planiramo i nove, kao i nova vina. Polako ulazimo u realizaciju projekta kompletnog sređivanja sale za degustaciju i dvorišta - saopštio je Ivan, uz konstataciju da velika investicija sa podrumom ne daje prostor da se ulaže u nove zasade, pa je umesto toga zakupio oko pet hektara vinograda. Jednog dana, za dušu, voleo bi da u srcu vinograda postavi saletlu, ili nešto slično, da pruži potpun ugođaj vinoljupcima, svima koji umeju da uživaju u prirodi i vinu.
            Pored vinarija na vinskom putu Župe, koje nisu i nikada ne mogu da budu same, obavezno treba posetii “poljane” - vinska sela, sa objektima sa vinskim podrumima, kojih je pre vek i više bilo sedamdesetak u Župi; Muzej vinarstva i vinogradarstva sa bogatom zbirkom predmeta; u Aleksandrovcu se održava majski Sajam vina Župa, a od 1963. godine, svakog septembra, čuvena Župska berba. Poseban kuriozitet je srednja vinogradarska škola - Sveti Trifun sa oglednim vinogradom u centru Aleksandrovca, nazvana po zaštitniku vinara i vinograda, koja je odškolovala brojne vinske stručnjake.
            Ono što župskoj vinskoj priči sledi je inoviranje manifestacije - Župske berbe; registracija Vinskog viteškog reda “Monah Dorotej”, osnovanog2004. godine, od vitezova viteškog reda „Arena Zabatkiensis”, radi širenja i promovisanja ove regije i njenih vina a u funkciji turizma. Za razvoj turizma i boravak gostiju Aleksandrovac, sa 50-60 ležajeva, plus 30 ležajeva u Vinariji “Spasić”, već je stekao uslove.
            Najveći problem Župe, kao i drugih mesta, su mlade snage, koje je, nažalost sve teže zadržati u ovom “zemljskom raju”:
            - Mladi u Župi se ne opredeljuju na ostanak. Nadam se da će se to promeniti, ali ne vidim da je to i izgledno - priznaje prvi čovek vinarije “Ivanović”, koji i sam mlad, svoju budućnost ipak vidi u vinogradima i vinariji okružen vinima sa potpisom Ivan Ivanović.