• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Štand Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV) u Hali 1 Novosadskog sajma u okviru 92. Međunarodnog poljoprivrednog sajma, i ove godine je tradicionalno bilo mesto okupljanja zadrugara iz naše države i inostranstva, a Jelena Nestorov, predsednica ZSV bila je u ulozi domaćina. U poseti ZSV su bili Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije (ZSS); predstavnici izregiona: Božo Volić, predsednik Hrvatskog poljoprivrednog zadružnog saveza(HPZS), Rajko Kulaga, predsednik Poljoprivrednog Zadružnog saveza Republike Srpske (PZSRS) i Dragi Pamukov, predsednik Asocijacije zemljoradničkih zadruga Severne Makedonije; predstavnici iz regiona: Florentin Berku, generalni direktor UNCSV(rumunskog nacionalnog udruženja zadruga), potpredsednik COGECA-e, (Evropske konfederacije zadruga u EU), Klaudio Macoti, generalni direktor kooperative Cab Campiano iz Italije i Đordano Gori, predstavnik poljoprivrednog konzorcijuma u Raveni, Italija. 

            Dragoceno iskustvo sa konferencije ZSV
            Ipak, centralni događaj sajamskih aktivnosti vezanih za zadružni sektor bila je Koferencija pod nazivom “Stanje i perspektive zadrugarstva u regionu u Međunarodnoj godini zadruga”, u Kongresnom centru “Master”, 19. maja, u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV).         
            - Imajući u vidu da su Ujedinjene nacije 2025. godinu proglasile Međunarodnom godinom zadruga i da je jedan od ciljeva promocija zadružnog sektora, smatrali smo da je Međunarodni poljoprivredni sajam pravo mesto da kroz organizaciju konferencije doprinesemo promociji zadrugarstva i omogućimo razmenu iskustava među zadrugarima iz Srbije i drugih zemalja - rekla je tim povodom mr Jelena Nestorov.  
            Uvodnim govorima prisutnima su se, pored mr Nestorov, obratili Slobodan Cvetković, direktor Novosadskog sajma, Aleksandar Panovski, generalni sekretar Privredne komore Vojvodina (PKV), Antonio Ventreska, direktor Italijanske trgovinske agencije i Atila Juhas, državni sekretar ispred Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U nastavku skupa, gospodin Florentin Berku iz Rumunije, konstatovao je da postoji dosta sličnosti između zadrugarstva u regionu, posebno apostrofirajući sličnost poljoprivrednih poseda i poljoprivredne proizvodnje u Rumuniji i Srbiji, i naglasio velike mogućnosti međusobne razmene i primene iskustva u okvru zadružnog sektora Rumunije i Srbije, kako bi se približili tržišnom modelu poslovanja kakav postoji u zapadnoevropskom prostoru.
            Klaudio Macoti, generalni direktor kooperative Cab Campiano (Italija), osnovane pre 118 godina, od strane poljoprivrednika koji nisu imali sopstvene posede, ali su se udružili, i po principima precizne poljoprivrede unazad 20 godina, obrađuju 2.000 ha poljoprivrednog zemljišta u sopstvenom vlasništvu. Kuriozitet Cab Campiano je i proizvodnja obnovljive energije koju koristi za svoje delatnosti.
            Đordano Gori je predstavio zadrugu sa tradicijom preko 125 godina, sa više od 600 zadrugara, koja raspolaže sa 14 skladišta za žitarice i time obezbeđuje stabilnost tržišta i sigurnost otkupa proizvoda. Po rečima zadrugara, a koje prenosi gospodin Gori, zadrugari se osećaju sigurno i zaštićeno, jer im je “na taj način omogućen garantovan prihod i mogućnost strateškog planiranja proizvodnje”.            - U doba velikih tržišnih izazova na međunarodnom tržuštu zadrugarstvo se pokazalo kao jedan vitalan sektor u koji vredi ulagati. Poruka u Međunarodnoj godini zadruga: ZADRUGE GRADE BOLJI SVET, sasvim je zaslužena u prošlosti i parola je za budućnost, ali i poruka nacionalnim vladama da obrate pažnju na svoj zadružni sektor, kao i da za njega obezbede što bolje uslove za rad.Ova Konferencija je imala za cilj i da informiše i zainteresuje poljoprivrednike koji nisu udruženi u zadruge da razmisle u pravcu zadružnog organizovanja i zajedničkog nastupa na tržištu, ali takođe je upućen i apel zadrugama, o potrebi njihove međusobne saradnje, kao i objedinjenog nastupa na tržištu kako bi zadruge bile uticajnije, odnosno povećale svoju pregovaračku moć na tržištu - naglasila je mr Nestorov.  
            Investiranje u zadružni sektor je isplativo
            ZSV i ICE/ITA su nastupili kao suorganizatoriseminara: “Razmena inovacija, uloga zadruga u savremenoj poljoprivredi” (20. maj), organizovanog sa ciljem podsticanja i jačanjasaradnje u zadružnom sektoru kroz inovativne sisteme transfera novih metoda poljoprivredne proizvodnje. Antonijo Ventreska, direktor beogradske kancelarije Italijanske Agencije za spoljnu trgovinu ICE/ITA, pozvao je zadrugare iz Srbije da prisustvuju važnim dešavanjima u Italiji kao što su sajmovi: "Eima", "Agri-Levante", "Makfrut“.
            - Ovo je deo kompleksnog strateškog programa koji želimo da unapredimo kroz operativnu saradnju sa srpskim zadrugama - istakao je gospodin Ventreska.
            Na konferenciji je rečeno da se inovacije, tehnološki napredak i sve ostalo pokazuje u njihovim zadrugama kao pravi put napretka.
            - Investiranje u zadružni sektor se i u domaćem zadrugarstvu pokazalo kao ekonomski najisplativiji model investiranja za zadrugare u sve veće investicije - poručila je mr Nestorov, pri čemu je naglasila i potrebu za podršku zadružnim investicijama kroz razne programe, kao i generalnu podršku zadružnom sistemu organizovanja. Izdvojila je kao dobar primer iskustvo iz Republike Srpske, gde po rečima Rajka Kulage iz Republike Srpske, postoje posebni podsticaji namenjeni samo zadrugama u njihovom agrarnom budžetu, koji se konkretno opredeljuju za otkupljene količine proizvoda preko zadruga.
            - Imajući u vidu tu informaciju, ZSV i ZSS su podneli zajedničku inicijativu Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da se takvi podsticaji uvedu i u zadružni sektor Republike Srbije. Smatramo da bi ova mera bila stimulativna i za zadruge, koje otkupljuju poljoprivredne proizvode, i za poljoprivrednike za koje bi bilo stimulativno da povećaju obim prodaje preko zadruga, pri čemu bi ova mera bila i jedan od načina za smanjenje sive ekonomije u poljoprivredi - izjavila je predsednica.
            Navela je i da u članstvu ZSV postoji stabilna baza zadruga, među kojima su i zadruge sa dugom tradicijom koje su preživele tranziciju i prilagodile se tržišnom poslovanju, ali i zadruge sa kraćim vekom poslovanja, osnovane u poslednje 2-3 decenije, od kojih je značajan deo danas među uspešnim primerima zadružnog organizovanja u svojim lokalnim zajednicama. Iako imamo dugu istoriju zadrugarstva i kvalitetnu bazu zadruga u Vojvodini, mesto gde zaostajemo za nekim državama iz regiona i zapadnoevropskim zemljama je finalizacija poljoprivrednih proizvoda. U tom sektoru mnogo toga je pred nama. Treba imati na umu i strukturu (ratarske) proizvodnje, koja je i dalje najzastupljenija u poljoprivredi i zadrugarstvu Vojvodine, te da je i finalizacija proizvoda izazov u ovoj oblasti, ali ovo je nešto o čemu u budućnosti treba razmišljati.
            Istakla je i da italijanske zadruge imaju posebne poreske podsticaje, za šta se i ZSV godinama bori, i zaključila da naša država još uvek nije prepoznala neophodnost različitog tretmana zadruga u poreskoj politici. To je nešto na čemu i dalje treba raditi, a potvrda da se radi u dobrom smeru jeste da u drugim državama različit poreski tretman zadruga postoji odavno i da služi na korist zadrugama i zadrugarima, ali i samoj državi.
            ZSV godinama neguje saradnju sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, Razvojnim fondom AP Vojvodine, koji prati programe ovog sekretarijata. Ista situacija je i na republičkom nivou, sa Minstarstvom i fondovima na republičkom nivou, i sa osiguravajućim kućama, sa svima onima koji treba i mogu doprineti investicijama u zadrugarstvu, povoljnom kreditiranju i obuhvatnijem osiguranju poljoprivredne proizvodnje.  
            - Stalni zadatak ZSV je da napred pomenute instistucije informišemo o tome šta je našim zadrugama potrebno, kako se mogu unaprediti postojeći programi i uvesti novi koji bi bili od koristi za zadruge i zadrugare. Mogućnost učešća zadruga u raznim programima i konkursima u prošlosti, velikim delom je rezultat naših višegodišnjih zahteva i predloga nadležnim insitucijama - zaključila je mr Jelena Nestorov.

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia